0
Luka Babić, učenik Treće beogradske gimnazije poslednjih meseci glasno ukazuje na nedostatke projekta državne mature. Sa stotinama svojih vršnjaka organizovao je protest ispred Ministarstva prosvete. Osnivač je udruženja "I mi se pitamo", nastalog kao odgovor na komentar službenice ministarstva koja im je poručila - "Ništa se vi ne pitate...". Na intervju za Nova.rs, naš sagovornik stigao je pravo iz škole.
Srednjoškolac koji je aktivizmom i stavom probudio svoje vršnjake otkriva nam koji fakultet planira da upiše, kolika bi mu plata bila dovoljna da ga zadrži u Srbiji, ali i o čemu sa svojim vršnjacima priča na školskom odmoru.
Kakav je tvoj plan za budućnost? Šta planiraš da upišeš kada dođe vreme za to?
Meni su do sad razne stvari padale na pamet i često sam menjao mišljenja. Za sada nešto što je najrealnije je neka psihologija. U suštini to će biti društvene nauke.
Kakav je tvoj stav na temu napuštanja Srbije, odnosno mladih koji sve češće odlaze?
Te koji planiraju da napuste Srbiju, ne mogu da kažem da ih ne razumem. Razumem ih skoro u potpunosti. Ja lično ne mislim da je to neko rešenje. Ti koji idu, oldaze jer ovde ne liči ni na šta. Ja sebe ne vidim u tako nekom društvu. Ne želim da odem zato što ne liči ni na šta, već želim da ostanem kako bi ličilo na nešto.
Sve više mladih odlazi. Puno mojih prijatelja je otišlo sa porodicom. Dosta njih već sada konkurište na fakultetima u zapadnoj Evropi i Americi.
Imajući u vidu trenutne troškove, kolika misliš da bi ti plata bila dovoljna da živiš u Srbiji?
Nisam siguran kako bih odogovorio na ovo pitanje. Svaki put me zbuni kad se razbacuju nekim brojkama. Mislim da je to i njihov cilj: Da se mi zbunimo koji to ne razumemo. Voleo bih da mi plata ne bude važnija od onog što radim, svakako.
Kada i kako je nastala tvoja ideja o incijativi „I mi se pitamo?
Do sada smo se bavili isključivo temom državne mature. Nastala je kao odgovor na bahat odnos predstavnika ministarstva. Konkretan razlog zbog kog se mi zovemo „I mi se pitamo“ je nastao na sastanku prošle godine na kom je jedna predstavnica ministarstva rekla: „Vi se ovde ništa ne pitate“.
Mi smo na njenu bahatu, čak bih reako i bezobraznu konstataciju odgovorili osnivanjem udruženja „I mi se pitamo“.
Kako u tvojoj okolini gledaju na tvoje zalaganje i aktivizam? Šta kažu roditelji, prijatelji, rodbina…?
Moji roditelji su devedesetih radili isto ovo. Moja majka je bila presrećna kada je videla da sa i ja izašao sa ovako nečim. U školi, čak sam se iznenadio, profesori nas podržavaju. Imao sam par momenata gde su mi ljudi govorili kako podržavaju ovo što radim, ali su rekli i da su zabrinuti.
PROČITAJTE JOŠ
Meni to bude i veća motivacija. Šta to znači? Ja sam izneo svoje mišljenje i sada treba da se pazim?
Kako gledaš na političku situaciju u Srbiji i regionu i kakvo je mišljenje tvojih vršnjaka?
Politilčka situacija interesuje deo nas, dok drugi deo nije briga. Mi koji detaljno pratimo komentarišemo vrlo često šta se dešava. Poslednje što smo baš ispratili su dešavanja u Crnoj Gori pre dve nedelje (izbor) i to je ostavilo baš pozitivan utisak na nas.
Da li misliš da mlade zanima ko je na vodećim političkim funkcijama u Srbiji?
Znaju ko je jedna osoba na važnom mestu. Ostale verovatno ne znaju, kao i većina starijih. Od članova Vlade znam neke koji su uticajniji, ostali su anonimusi koje nikada nisam video. Morao bi baš da se potrudiš da ne saznaš ko je predsednik države, na primer.
Kada bi morao da izabereš samo jedan, koji bi to bio najveći problem obrazovnog sistema u Srbiji?
Poniženje. Poniženje sa više strana i to u poslednje vreme roditelja prema nastavnom kadru. Tu je i poniženje sistema prema nastavnom kadru. Mi vidimo kako se država odnosi prema njima.
Kako je protekao poslednji sastanak sa Ministarstvom prosvete u vezi sa državnom maturom?
Posle prvog sastanka, mislio sam da koračamo ka nećemu pozitivnom, ali sada nisam siguran da je tako. Što je najtužnije, otvorila su se nova pitanja od strane ministarstva. Sama struktura testa će verovatno biti promenjena. Sva pitanja koja smo zatvorili, smo zapravo pritvorili. Deluje mi da su oni to krenuli da rade bez obzira na ceo sistem.
Naš stari obrazovni sistem mi deluje bolje nego onaj na zapadu. Njihove srednje škole nisu ni blizu koncipiranje kao naše. Mi imamo 140 različitih smerova. Oni sad sve smerove pokušavaju da izjednače kao u zapadnoj Evropi. Tako da oni su krenuli u tu neku reformu srednjoškolskog obrazovanja od poslednjeg koraka. Prvo su krenuli od krova, a da kuću nisu ni takli.
BONUS VIDEO: Hoće li fakulteti krenutu putem Pravnog – jedini uslov za upis državna matura
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
