9
Obećanja o uvođenju kanalizacije sastavni su deo svake predizborne kampanje naprednjaka. Danas, gotovo dva meseca nakon poslednjih gradskih izbora, bez kanalizacije je čak trećina domaćinstava u Beogradu. Ako je verovati gradonačelniku Aleksandru Šapiću, problem bi konačno mogao da počne da se rešava ovog leta - i to od Borče, verovatno najkritičnije lokacije u tom pogledu u Beogradu.
“Srbija 2027”, kako je aktuelni režim najavio plan za razvoj naše države u narednim godinama, već nekoliko meseci aktivan je veb sajt na kojem građani mogu da se informišu o aktuelnim i planiranim projektima u narednom periodu. “Srbija 2027” u potpunosti je zasenila “Srbiju 2025”, takođe skup aktivnosti za unapređenje kvaliteta života.
Tako pet meseci do 2025. godine, jedno od obećanja i dalje nije ispunjeno – pristup kanalizaciji danas, u 21. veku, nemaju svi građani naše zemlje kako je ne tako davno obećao Siniša Mali.
Dok su stanovnici jednog ostrva u blizini severne Škotske još u trećem milenijumu pre nove ere shvatili značaj kanalizacije i počeli da razvijaju prve kanalizacione sisteme, u pojedinim delovima Beograda ovo je i dalje misaona imenica i neispunjeno obećanje pred svake izbore.
PROČITAJTE JOŠ
9
0
7
I nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je svojevremeno da je upravo kanalizacija najveći problem u gradu, jer bez nje žive meštani čak trećine prestonice.
Da čak 40 odsto prestonice nema kanalizaciju, isticale su i gotovo sve političke opcije pre nedavno održanih junskih izbora.
Konkretno, kanalizacije nema u beogradskim naseljima Krnjača, Kotež, Ovča, Borča, Ostružnica, Velika Moštanica, na polovini naselja Sremčica i Rušanj, manji delovi Železnika, Umke, ali i u manjim delovima Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Barajeva, Surčina i Zemuna.
Bez kanalizacije su čak i delovi Vračara i naselja Dedinje, koji važe za elitne delove Beograda sa najskupljim nekretninama.
Da je nedostatak kanalizacije ogroman prestonički problem, za “Novu” potvrđuje i Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS). On precizira da oko trećina stanovnika Beograda nema gradsku kanalizaciju, dok oko četvrtina urbane teritorije nije pokriveno sistemom Beogradskog vodovoda i kanalizacije.
“To je ogroman sramota, ali i potencijalni izvor zaraze i bolesti, naročito u slučaju velikih pljuskova i izlivanja vodenih tokova”, kaže Jovanović.
Naš sagovornik naglašava da od obećanja vlasti o tome da će sva domaćinstva biti priključena na kanalizaciju “nema ništa”, te da se od 2019. godine gotovo ništa po tom pitanju nije uradilo.
“Poseban paradoks je to što Beograd ima sredstva za izgradnju nedostajuće kanalizacije, jer je Evropska investiciona banka obezbedila povoljan kredit, ali Šapić i kompanija ne mogu da se dogovore preko koje firme da rad, pa sve stoji”, zaključuje Jovanović.
I sam gradonačelnik Aleksandar Šapić rekao je, tokom obilaska naselja Borča na levoj obali Dunava, koje je rak rana ovog grada kada je u pitanju kanalizacija, da su ponovo raspisane javne nabavke za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselja u tom kraju. Dodao je i da bi konačno, posle pet godina, izvođači mogli da budu izabrani tokom leta.
Inače, prema ugovoru iz 2019. godine između Grada Beograda i EIB-a, izgradnja fekalne kanalizacione mreže trebalo je da košta 50 milioan evra, ali su, prema navodima medija, tenderi nekoliko pouta poništavani i produžavani.
BONUS VIDEO Aleksandar Đukić: Kiše će nam tek praviti probleme, a u kanalizaciju se ne ulaže
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare