Ilić: Vanredno stanje ne može ograničiti sva prava građanima

Povodom odluke predsednika Srbije oglasio se i zamenik predsednika DVT, koji navodi da se "vanredno stanje uvodi na 90 dana i da se može produžiti za još devedeset dana"."Donošenje odluke o uvođenju vanrednog stanja govori o nemogućnosti državnih organa da nastalu opasnost uklone redovnim putem. Nadležnost za donošenje odluke o proglašenju vanrednog stanja (kao i ratnog) Ustav primarno dodeljuje Narodnoj skupštini. U slučaju njene nemogućnosti da se sastane, nadležnost za donošenje ove odluke prelazi na predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade", navodi Ilić.On ističe i da se tokom vanrednog stanja može odstupiti od određenih prava koja su svim građanima Srbije garantovana Ustavom, ali ne svih."Recimo, može se ograničiti sloboda kretanja, što je u konkretnom slučaju verovatno bio osnovni povod za uvođenje vanrednog stanja. Međutim, ne mogu se ograničiti sva prava građana, ne može se recimo ograničiti ustavno pravo pravo na život ili pravo na pravično suđenje. Odstupanje je dozvoljeno samo u obimu u kojem je to neophodno, a mere odstupanja od zajemčenih prava, ne smeju da dovedu do razlikovanja po osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla", navodi Ilić.Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca dalje ističe i da je moguće da će u narednom periodu doći do povećanja broja izvršilaca krivičnih dela specifičnih za ovu situaciju, odnosno, za vreme proglašene pandemije koronavirusa. To znači da će dolaziti do situacija kada građani Srbije neće postupati po propisima i naredbama koje se donose prilikom proglašenja vanrednog stanja, zbog čega im preti kazna zatvora i do 12 godina."U ovakvim situacijama moguće je da se posveća broja izvršilaca krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije 248. KZ-a (Krivični zakonik). Suština dela je nepostupanje po propisima, naredbama ili odlukama za vreme epidemije koje su uvedene radi suzbijanja ili sprečavanja epidemije, za šta je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Takođe, moguće je izvršenje krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti. Suština ovog dela je postupanje suprotno propisima, naredbama ili odlukama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zaraznih bolesti. Za teži oblik krivičnog dela iz čl. 249. KZ-a, može se izreći kazna do osam godina ako dođe do težeg narušavanja zdravlja, odnosno do 12 godina zatvora ako nastupi smrt", objašnjava Ilić.Podsetimo, ranije tokom dana, predsednik i premijerka Ana Brnabić sastali su se sa predstavnicima Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, bezbednosnih službi, Grada Beograda i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv korona virusa. Današnji niz sastanaka usledio je nakon što je Vučić sinoć primio procenu Ministarstva odbrane da rizici i pretnje povodom pandemije virusa COVID-19 zahtevaju donošenje hitnih mera iz nadležnosti predsednika Srbije.