5
Jesen pred nama i neće biti tako lepa, barem prema najavama domaćih i svetskih stručnjaka. Oni upozoravaju da bi nadolazeća sezona gripa mogla da, u dodiru sa pandemijom koronavirusa, znači udvojenu provalu respiratornih bolesti. Dakle, sezona gripa nam dolazi kao i inače, s tim što će je dočekati korona, što je za nas duplo veća nevolja. I otuda sve češće pitanje da li ćemo imati dovoljno vakcina protiv gripa jer, kako se čni, za njih je znatno veće interesovanje nego ranijih godina.
Vodeći se onim da je dobro izbeći makar jedno zlo ako ne možemo oba, sve češće čujemo da su mnogi zainteresovani da ove jeseni prime vakcinu protiv gripa, iako to do sada možda nisu činili. Sada ne bi da ih zadesi i grip i korona, pa bi da se zaštite koliko je moguće, makar od jedne respiratorne infekcije, ako ne mogu od obe, jer leka ni vakcine za koronu – za sada nema. Naravno, tu su i svi oni koji vakcinu svakako treba da prime jer spadaju u ugrožene zdravstvene grupe.
Početkom avgusta epidemiolog Predrag Kon je na jednoj od konferencija za štampu Kriznog štaba izjavio da je ugovorena nabavka 350.000 doza vakcine protiv gripa, kao i da je Institut „Torlak“ najavio da će imati svojih 150.000 doza.
„To je već 500.000 doza, a imaćemo i rezervne doze“, rekao je tada Kon.
Te planirane doze potvrđuje i Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, s tim što je tamo navedeno 400.000 doza, dok se za Torlak pominje od 100 do 150 hiljada koje će ova ustanova ponovo proizvoditi nakon više od deceniju.
Inače, u Pravilniku o imunizaciji piše da postoji sedam bolesti za koje je obavezna aktivna i pasivna vakcinacija osoba koje su u posebnom riziku da dobiju tešku kliničku sliku i da je među tim bolestima i virus gripa.
Na spisku onih koji treba da prime besplatnu vakcinu su grupe koje su ili pod povećanim rizikom za nastanka infekcije, kao što su stariji ljudi i trudnice, ili imaju veću verovatnoću od komplikacija infekcije zbog hronične bolesti ili neke terapije.
Pročitajte još:
Pre par meseci Pravilnik je delom izmenjen, pa su proširene određene kategorije stanovništva za koje treba da budu obezbeđene besplatne vakcine i na spisku su sada i stariji od 65 godina.
Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da od nešto manje od sedam miliona stanovnika u Srbiji ima oko milion i po starijih od 65 godina.
I eto velikog pitanja – hoće li vakcine protiv gripa biti za sve kojima treba i koji bi da je prime, čak i ako budemo imali onih 350-400 hiljada doza naručenih vakcina i oko 100-150 hiljada Torlakovih.
Dodatni problem je što će na jesen verovatno biti teže nabaviti dodatne doze koje eventualno zatrebaju. Potražnja na svetskom tržištu će, bez sumnje, biti veća nego inače jer ovo preklapanje dva oblika respiratornih infekcija nije izvesno samo u Srbiji već na čitavoj severnoj hemisferi.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je potvrdio da vakcine za grip jesu naručene i da stižu od 1. oktobra, ali ostaje nedoumica da li će ih zaista biti dovoljno za sve obavezne grupe, a potom i za druge.
Jedina uteha, kako se za sada čini, može da bude prevencija. Istraživači kažu da bi mere koje su sada na snazi za sprečavanje prenošenja kovida 19 – pranje ruku, nošenje maske i fizičko distanciranje – mogle pomoći da se suzbije i širenje gripa. Pod uslovom da ih se svi pridržavamo.
Moguće i kod privatnika
Svi oni koju budu želeli, a ne budu mogli da se vakcinišu o trošku države, to će i ove godine, kao i prethodnih, verovatno moći da učine u nekoj od privatnih zdravstvenih ustanova. Cena je ranijih godina bila između 1.000 i 2.000 dinara. Takođe, važno je znati da postoje i oni koji nikako ne bi trebalo da prime vakcinu protiv gripa, a to su pacijenti koji su ranije imali neku alergijsku reakciju na ovu vakcinu, osobe koje su se razbolele, imaju temperaturu, kašlju, kijaju i uopšte imaju neku virusnu ili bakterijsku infekciju, osobe alergične na jaja, kao i osobe koje imaju Giljеn Bаrеоv sindrоm.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
