0
"Sjajna vest: Lek protiv korone počinje da se pravi u Srbiji", takvim naslovom su pojedini mediji propratili najavu početka proizvodnje leka hlorokin u Galenici. Ovaj dobro poznati antimalarik počeo je da se koristi u lečenju protiv korone, ali mediji kao da zaboravljaju da još uvek nema zvanične antivirusne terapije za Covid 19, kao i da još ne postoje potpuni, dobro potkovani dokazi o njegovoj efikasnosti u borbi protiv novog virusa.
„Upravo počela proizvodnja #Chloroquine u Srbiji, ključnog leka u borbi protiv #Covid19“ – ovako je na Instagramu predsednik države prokomentarisao početak proizvodnje leka hlorokin u „Galenici“. Ova kompanija je za početak proizvela 372.000 tableta, a stručnjaci kažu da je to dobra vest, ali su, čini se, oprezniji u svojim opservacijama. Podsećaju i na nedostatak zvaničnih i do kraja potvrđenih studija o njegovoj efikasnosti.
Infektolog u penziji Dragan Delić u izjavi za Nova.rs primećuje da nema nijednog validnog istraživanja, publikovanog u nekom značajnom časopisu gde je efikasnost ovog leka u terapiji protiv korone potvrđena.
„Takvih rezultata nema, studije su u toku, ali nema još konačnih rezultata. Ovo što se radi je na osnovu utiska pojedinih lekara da je taj lek efikasan u lečenju koronavirusa. To je utisak, ali nije dokazano kroz klinička istraživanja i ispitivanja. Postoji procedura za isptivanje lekova i ta procedura je dosta složena. Efikasnost još niko nije dokazao, pa ni SZO nije stavila taj lek u zvaničnu terapiju“, kaže Delić.
On istiće da su se kao moguće kontraindikacije u ranijim terapijama hlorokina pokazali poremećaj srčanog ritma, pad šećera i zbunjenost.
“Ne znam ko je kod nas odobrio korišćenje tog leka za lečenje koronavirusa, ali verovatno se pošlo od toga da je lek registrovan, da može da se proizvede ko nas i da se već znaju njegovi negativni efekti”, smatra Delić.
Kaže i da razume poziciju njegovih kolega lekara, koji moraju da reaguju kada je nečiji život u pitanju.
“Lekari kada vide ugroženo pacijenta, a nema odobrene antivirusne terapije koja je već ispitana, onda moraju da pokušaju sa regisrovanim leovima, a da pritiom ne naštete bolesniku. Ja verujem u procenu kolega da je veća nego potencijalna šteta”, zaključio je Delić.
Savić: Mora se pomoći pacijentima
Profesor farmakologije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Miroslav Savić kaže za Nova.rs da je izvesno da se hlorokin i hidroksihlorokin empirijski primenjuju široko, u čitavom svetu. Do sada su se koristili za lečenje malarije i nekoliko hroničnih zapaljenjskih stanja, a sada dobijaju novu primenu.
„Mora da se pokuša da se pomogne pacijentu i hlorokin je očigledno važan deo te priče. Lek je registrovan u brojnim zemljama u svetu i njegova primena je regularna. Ovo su primene van zvaničnih indikacija, ali to je svuda u svetu. Objektivno, još nijedna celovita klinička studija nije objavljena, postoje fragmenti, i pojedinačni izveštaji. Ipak, imam puno poverenje u pristup naših kliničara, koji je zasnovan na iskustvu drugih, kao i sopstvenom iskustvu. Nije epidemija započela u Srbiji, mi smo preuzeli i razradili neke pristupe“, ističe Savić.
On dodaje i da bi se, kada bi postojali drugi lekovi za koje postoji veća opravdanost, oni šire koristili i bili primenjivani u protokolima. Kada je reč o tome kolika je konkretno pomoć hlorokina, Savić precizira da je to sada nemoguće reći, to će se, navodi on, videti post festum, kada se budu analizirali rezultati kliničkih studija širom sveta.
„Nismo mi izmislili i izumeli primenu hlorokina, to su lekovi koji postoje i pokazano je da postoji nada da pojedinim pacijentima mogu da pomognu, više ili manje“, kaže Savić i dodaje da je reč o ad hoc situaciji u kojoj ne postoje savršena rešenja.
Stevanović: Ne komentarišem terapiju u nestručnoj javnosti
Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović u izjavi za Nova.rs podseća da se hlorokin već koristi, a same indikacije ne želi da komentariše.
„Ja sam x puta rekao i na portalima i na konferenciji za štampu da terapiju neću da komentarišem u nestručnoj javnosti. One koje to zanima to su lekari koji prepisuju taj lek, oni to znaju, to nisu pacijenti. Ne komentarišemo koji je to najbolji lek za visok pritisak, za bronhijalnu astmu, niti to koji je najbolji isulin za šećer. Barem ja neću da komentarišem hlorokin. Mi hlorokin već primenjujemo, koristimo ga od kada je počela ova priča, koristimo ga i za druge indikacije“, kaže Stevanović.
Šta kažu svetske institucije
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da za sada nema leka koji se koristi za koronavirus i da se moguće vakcine i konkretni lekovi ispituju na kliničkim testovima. Ta organizacija UN navodi da ima sistematski i transparentan proces za istraživanje uključujući za kliničke probe lekova i da je od 7. januara pokrenuto ubrzano razmatranje efikasnih testova, vakcina i lekova.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) navodi da se jedan broj lekova testira za koronavirus, ali da je potrebno da se ti lekovi bolje procene u kontrolisanim probama. Navodi se da je u toku nekoliko kliničkih proba da se proceni njihova efikasnost ali da rezultati još nisu raspoloživi.
Kisić: Ne uzimajte hlorokin preventivno
“Imamo slučajeve da ljudi kupuju hlorokin i piju ga preventivno. To je pogrešno. Neki lekovi su se pokazali dobro u drugim zemljama, ali ne postoji registrovani lek za koronavirus. Nemojte to raditi jer postoje kontraindikacije…”, izjavila je 24. marta zamenica direktora Zavoda za javno zdravlje Srbije Darija Kisić Tepavčević.
Evropska agencija za lekove (EMA) upozorila je 1. aprila da bi lek hlorokin i njegov derivat hidroksihlorokin trebalo da se pri lečenju obolelih od virusne bolesti COVID-19, koristi samo u kliničkim ispitivanjima ili „hitnim programima“ u okviru strogih protokola koji su odobreni u svakoj zemlji.
„Veoma je važno da pacijenti i zdravstveni radnici koriste hlorokin i hidroksihlorokin samo za odobrene indikacije ili u kliničkim ispitivanjima ili hitnim programima za lečenje COVID-19“, objasnila je EMA.
Zbog mnogih nepoznanica veliki deo naučne zajednice, kao i francuske ili američke sanitarne vlasti, pozivaju na šire testiranje ovih lekova.
Rasprava je usredsređena na one koji pozivaju na oprez, dok se ne sprovedu dobro testovi i one koji preporučuju upotrebu leka na veliko u ime sanitarne hitnosti, navodi Frans pres.
Lekari naučnici i sanitarne vlasti upozoravaju protiv prebrzog uzimanja tih supstanci zbog rizika nestašice za hronično obolele kao i zbog brojnih nepoželjnih efekata. Brojni efekti mogu biti ozbiljni, bubrežni, dermatološki ili srčani. Prekomerna doza može da bude opasna i smrtonosna.
U SAD, Agencija za lekove (FDA) odobrila je upotrebu tog leka protiv COVID-19, samo u bolnicama i „na prilagođen način kada klinički test nije raspoloživ ili moguć“.
U Francuskoj se upotreba hidroksihlorikina ograničava na bolnice samo u teškim slučajevima.
Švedska agenicja za lekove je išla dalje i 2. aprila odlučila da ograniči prepisivanja hlorokina i hidroksihlorokina samo za određene bolesti, ne za COVID-19, zbog nedostataka podataka o tome da li je štetan za obolele od ove bolesti.
