1
Količina medicinskog, infektivnog otpada u Srbiji je u porastu prethodnih godina, a svoj vrhunac dostigla je tokom pandemije koronavirusa, kada je skočila za 30 odsto, te se na godišnjem nivou suočavamo sa oko 10.000 tona medicinskog otpada. Međutim, nema dovoljno inspektora koji bi vršili nadzor medicinskog otpada koji, nepravilno odložen, danima može da širi virus.
Kako je profesor dr Slobodan Tošović ranije rekao za portal Nova.rs, većina zdravstvenih ustanova u Srbiji ima sistem za uništavanje medicinskog otpada. Međutim, ove sisteme ne poštuju svi, kao što ni ne prijavljuju tačnu količinu otpada.
Ipak, najveći problem predstavljaju građani koji infektivni otpad mešaju sa komunalnim, bacajući ga gde stignu, te na taj način stvaraju osnovu za neprestano kruženje virusa.
„Najopasnije je kada se infektivni otpad pomeša sa običnim, komunalnim. Pre 20 godina pisao sam o cifri od 5.000 tona medicinskog otpada koji se svake godine napravi u Srbiji. Međutim ta brojka je sada mnogo veća i sigurno je da ima duplo više otpada u koji spada infektivni, farmaceutski, hemijski, radioaktivni, citotoksični. Prema poslednjim rezultatima do kojih sam došao, u Srbiji godišnje nastaje oko 7.000 tona infektivnog, a 10.000 tona ukupnog medicinskog otpada“, objasnio je dr Tošović.
Ono što je Tošović tada naglasio jeste da ležeći pacijenti u kovid bolnicama generišu isključivo opasan otpad.
Prema njegovim rečima, tokom pandemije je većina materijala u bolnicama za jednokratnu upotrebu, pa čak i čaršavi. Stoga, kada kovid pacijenta otpuste iz bolnice, njegova posteljina mora se baciti, a ne prati i ponovo vraćati u upotrebu. Međutim, Tošović je istakao da nije siguran da ovakvu, pravilnu praksu, primenjuju sve bolnice.
Kada je u pitanju infektivni otpad iz kuća, on se najpre treba odložiti u duple plastične kese, a nakon toga je potrebno da odstoji dva do tri dana, pogotovo ukoliko je neko od ukućana u izolaciji ili se leči od kovida. Tek tada se infektivni otpad baca u kontejner.
„Velika je verovatnoća da virus, posle nekoliko dana u tim uslovima, strada, i da više nema nikakvu virulentnost”, objasnio je Tošović.
Bitno je naglasiti da, ukoliko medicinski otpad nije odložen po pravilima, može da širi zarazu i nekoliko dana nakon bacanja.
Medicinski infektivni otpad može da širi zarazu i nekoliko dana nakon bacanja, ako nije odložen po pravilima, što veoma ugrožava radnike Gradske čistoće.
Kada je u pitanju odlaganje infektivnog otpada u bolnicama, Ivana Slavković, koja je odgovorna za upravljanje medicinskim otpadom u Domu zdravlja Voždovac, rekla je za RTS da se on odlaže na specifičan način.
Prema njenim rečima, u posebne žute kantice odlaže se sve što je oštro, dok se otpad koji nije oštar odlaže u žute kese. Kantice se zatvaraju kada se napune do dve trećine, nakon čega se više ne otvaraju. Na njih medicinska sestra lepi nalepnicu sa vremenom u kojem je kanticu zatvorila, ustanovu iz koje je otpad, nakon čega se potpisuje.
Kada je otpad spreman, higijeničarka ga, prateći strelice puta infektivnog otpada u zgradi, odnosi u centralno privremeno odlagalište, odakle se on kasnije odnosi u postrojenje za tretman infektivnog otpada.
Nakon merenja otpada, on se ubacuje u automatski parni sterilizator, gde se vrši proces sterilizacije, nakon čega ne postoji mogućnost da iz aparata izađe nešto što nije sterilno. Ovaj proces traje sat i po vremena, na temperaturi od 121 stepen i pod odgovarajućim pritiskom. Nakon ovoga sledi drobljenje otpada u drobilici.
„Tu se drobi do neprepoznatljivosti. Кada se proces drobljenja završi, taj otpad više nije opasan. On postaje tretirani komunalni otpad i odlaže se u posebne kontejnere sa umetnutom crnom kesom“, objasnila je Slavković.
Mina Cakić, PR JKP “Gradska čistoća” rekla je za RTS da nakon celog procesa Gradska čistoća preuzima otpad, a zatim ga odnosi na deponiju u Vinči, gde se on pohranjuje, i to odvojeno od komunalnog otpada.
Međutim, kako je istakla Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine, ne postoji dovoljno inspektora za kontrolu medicinskog otpada, a većina inspektora ne poštuje tretman i skladištenje takve vrste otpada.
„Uglavnom tu delatnost izbegavaju, dok primarna selekcija u zdravstvenim ustanovama donekle i postoji. Nadzor je problematičan iz prostog razloga što u Ministarstvu zaštite životne sredine radi manje od 10 inspektora koji su nadležni za kontrolu i nadzor opasnog otpada“, rekla je ranije Todorović.
BONUS VIDEO Čupić: Srbiju čine pristojni ljudi, ali je sada otpad dominantan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
