0
Bilo je potrebno da se razboli 140 korisnika Gerontološkog centra Niš i još četvoro zaposlenih da se desi prvo hapšenje među direktorima ustanova u kojima se pojavio koronavirus. Kolika je odgovornost ostalih rukovodilaca, kojima je zaraza ušla u bolnice i institute, među lekare, sestre i tehničare? Sagovornici upozoravaju da i iznad direktora ima odgovornih.
Čini se da je u slučaju Gerontološkog centra Niš bilo lako identifikovati eventualnog krivca: kada su policajci i BIA došli po direktora, koronom je bilo zaraženo 140 korisnika i četvoro zaposlenih, a spekuliše se da se oglušio o maltene sva uputstva Kriznog štaba o zaštitnim merama tokom epidemije, pa je navodno korisnicima dozvoljavao izlaske i posete.
Osim u domove za stare, koronavirus je ušao u mnoge ustanove u koje nije smeo i zarazio mnoge zdravstvene radnike: u Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u porodilište „Narodni front“, Opštu bolnicu u Ćupriji…
Jedini ko je do sada pozvan na odgovornost bio je direktor Gerontološkog centra Niš.
„Hapšenje direktora Gerontološkog centra u Nišu apsolutno je opravdano. Svi oni koji ne poštuju epidemiološke protokole i mere Kriznog štaba moraju odmah da budu smenjeni“, kaže za Nova.rs predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.
Panić skreće pažnju na slučaj Instituta „Dedinje“, u kome je, prema poslednjim informacijama, čak 90 lekara, sestara i tehničara zaraženo koronavirusom.
Kada je broj zaraženih u Institut „Dedinje“ stigao do tada frapantnih 67 zaposlenima, direktor te institucije Milovan Bojić je za Nova.rs izjavio da je bolest u Institut ušla uz pomoć „asimptomatskih pacijenata“, za koje se ispostavilo da su oboleli tek pošto su zbrinuti i operisani zbog kardiovaskularnih problema.
Bojić je tada rekao i da zdravstveni timovi instituta nisu koristili specijalnu već redovnu zaštitnu opremu, pošto nije bilo razloga da sumnjaju da su pacijenti oboleli od Covid-19.
Rade Panić, međutim, smatra da je Bojić trebalo da bude smenjen istog trenutka kada je zaraza do te mere prodrla u Institut „Dedinje“, i da se postavi vršilac dužnosti.
„Čini mi se da je na delu pokušaj da se stvori alibi za propuste. Odjednom, pored priča o neodgovornim građanima koji se ne pridržavaju mera zaštite, pa o asimptomatskim pacijentima, a sada kreću i priče o zdravstvenim radnicima koji, navodno, imaju svu moguću zaštitnu opremu, ali neće ili ne umeju pravilno da je koriste“, naglašava Rade Panić.
On kao dodatni problem ukazuje na nekažnjivost, čak i kada postoje pisani tragovi spornih odluka rukovodilaca ustanova.
Tako su, kako tvrdi Panić, u beogradskoj klinici „Laza Lazarević“ zaposleni, po svemu sudeći, tek juče obavešteni kojom zaštitnom opremom raspolažu i kako se pravilno koristi.
Šta se dešavalo u Ćupriji
Dr Doktor Predrag Drenovaković, kolega preminulog urologa Gorana Ivankovića iz ćuprijske bolnice, ispričao je za Nova.rs da je sa pokojnim kolegom bio u kontaktu svaki dan. „Čim je kod pokojnog Gorana potvrđen koronavirus, tražio sam da se testiramo i mi, ali je direktor rekao da će se testovi raditi tek kada se pojave simptomi. Morali smo da radimo iako smo znali da smo bili u kontaktu sa zaraženim osobama“, rekao nam je dr Drenovaković.
Panić skreće pažnju na obaveštenje „Laze Lazarevića“ zato što je ta klinika objavila da je podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog širenja panike, pošto su mediji preneli da je u emisiji „Crvena linija“ izjavio da je u toj ustanovi zaposlenima pismeno zabranjeno nošenje rukavica.
Beogradski advokat Božo Prelević ukazuje, sa druge strane, da upravo nezdrava atmosfera u društvu, gde se svako upozorenje i kritika doživljava kao lični ili napad na vlast, dovodi do toga da se odgovornost prikriva po svaku cenu.
„Direktor Gerontološkog centra iz Niša će proći kako će proći, ali mislim da bi bilo normalno da se u toj instituciji našao neko ko bi mnogo ranije signalizirao da nešto nije u redu. To se dešava kada svaku kritiku, svaki nezavisni stav doživljavate kao napad na vlast: i ljudi počnu da se ustežu, iako ulog može biti sopstveni ili život pacijenata“, naglašava Prelević.
On je, kao i Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta, primetio dvostruke aršine koji se primenjuju kada je reč o pozivanju na odgovornost i kažnjavanju za prekršaje.
„Tako je Jovana Popović iz Kikinde bila u višenedeljnom pritvoru zbog navodnog kršenja zaštitnih mera, dok ministar Zlatibor Lončar nekažnjeno širi lažne vesti, da je Srbija sa svojim stručnjacima spremna i da može da napravi vakcinu protiv koronavirusa“, podseća Prelević.
Poznati advokat naglašava da se, kada je reč o odmeravanju odgovornosti tokom epidemije, prvo postavlja pitanje da li su neophodne procedure bile spremne i poznate, da li je država obezbedila zaštitnu opremu, a na kraju i da li je sve to primenjeno kako treba.
U odnosu na to, zaključuje, treba i proceniti kolika je odgovornost rukovodilaca ustanova, a kolika onih koji se u hijerarhiji nalaze iznad njih.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama: