8
Tabloidni mediji već danima vode kampanju protiv novinarke Foneta Tamare Skrozze, optužujući je lažno da je pozivala na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, a hajki na nju pridružilo se i Ministarstvo kulture i informisanja, navodeći da je njena izjava najnoviji primer govora mržnje.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević kaže da ovo nije prva hajka kojoj se ministarstvo priključuje, ali je prva ovih razmera i intenziteta, „prostire se na svim tabloidnim medijima i televizijama, i prva je pokrenuta bez povoda, jer ništa nije rečeno od onoga što se Skrozzi stavlja na dušu“.
Ocenjujući da napad na Tamaru Skrozzu nema nikakvog smisla u korpusu racionalnih argumenata, navodi da u ovakvoj situaciji novinari mogu isključivo da se oslone na podršku i solidarnost kolega.
„Dakle, šta možemo? Možemo da se skupimo jedni uz druge, da one i onu koja je trenutno pod napadom nekako bodrimo, čuvamo, podsećamo koliko je važan njen rad na medijskoj sceni i da zaista držimo nekome glavu iznad vode, da ne potone. Kad sa 15, 20, 100 strana čujete za sebe da ste najgori na svetu, nema te osobe koja će se dobro osećati u takvoj situaciji. Da bi ta osoba očuvala zdrav razum i mentalno zdravlje, strašno je važno da joj vrlo često svi mi koji ne mislimo tako govorimo kako je u stvari vidimo“, poručuje Gligorijević u Novom danu na TV N1.
Komentarišući za danas najavljeni sastanak predstavnika novinarskih udruženja sa ministrom informisanja Dejanom Ristićem, ona kaže da se ne nada u potpunosti prijateljskoj atmosferi, niti je očekuje, znajući kakvo je trenutno raspoloženje u NUNS.
PROČITAJTE JOŠ:
8
1
24
„Ne vidim razgovor kao produžetak saradnje, već mislim da je to prilika da predstavnici novinskih udruženja odu kod Ristića i kažu mu u lice ono što mu danima poručuju preko medija i saopštenja“, ocenjuje.
Podseća da je Ristić svoj mandat, koji je kratak, započeo podnošenjem prekršajnih prijava protiv „solidnog broja vrlo kredibilnih medija, u vezi sa slučajem prava jedne devojčice, koji ne bi bio ni na koji način rešen da upravo ti mediji nisu reagovali“.
„On sad već ima solidan spisak tema i medija gde se apsolutno stavio na stranu neprofesionalnog novinarstva, pridružuje se hajkama i podnosi prekršajne prijave protiv medija koji se trude da etički izveštavaju o problemima koji su stvarno ozbiljni u ovom društvu“, navodi Gligorijević.
Dodaje da takva atmosfera narasta i preti da eskalira, i izražava bojazan da bi to moglo da se „olupa o glavu novinarima N1 ili Vremena“, koji su takođe u više navrata bili na meti tabloida i vlasti.
Ukazuje da mi nemamo dugo Ministarstvo informisanja koje služi svojoj svrsi.
Prema njenim rečima, ono bi trebalo da se bavi tehničkim delom medijske scene, koji se odnosi na uređenje registra medija, podelu frekvencija, i sličnim stvarima koje su više iz domena telekomunikacija, nego, u suštini, samog informisanja.
Navodi da se ministarstvo trenutno bavi „vrlo partikularnim, pojedinačnim slučajevima, i vrlo jasno zauzima stranu, i to pogrešnu stranu.
„Nezahvalno je sad prepričavati strip, ali mislim da je najbolje to ilustrovao Marko Somborac juče ili prekčuje u stripu u kojem ministru Ristiću neko objašnjava da je novinarka Tamara Skrozza pod hajkom, na šta on kaže ‘o, ne, zaustavite je’. Dakle, zaustavite Tamaru Skrozzu, a ne napade na nju“, kaže Gligorijević.
Ona ističe da je Tamara Skrozza upravo neko ko najčešće govori o etičkom kodeksu novinara.
„Radi se o novinarki koja je naša najveća ekspertkinja za medijsku etiku, koja je zaista specijalistkinja za ovu oblast. Radi se o novinarki koju je svako od nas kojima je stalo da etički izveštavaju, bar jednom u životu zvao, slao joj svoje tekstove kad imamo neke dileme… kako da ne povredimo nedužne u svom izveštavanju, a da ipak ono što je važno i što je u interesu javnosti ugleda svetlo dana. I eto, takvu osobu, dakle možda čak i jedinu zaista ekspertkinju za medijsku etiku u Srbiji, oni prozivaju za ovo što me sramota u njihovo ime i da izgovorim, jer svi odlično znamo ono što je Tamara Skrozza izgovorila u emisiji Da sam ja neko kod Rade Đurić. Odnosilo se na to da je u noći između 5. i 6. oktobra trebalo podizati optužnice, možda početi sa sprovađenjem lustracije itd“, kaže ona dodajući:
„Osoba koja se bavi bilo kojom vrstom etike, a pogotovo medijskom, i kojoj je toliko stalo do ove oblasti, ni u najluđim snovima ne pomišlja na nekakve preke sudove, atentate, ubistva i sve ono što joj je stavljeno na dušu, i to ovi koji to rade odlično znaju, i zato im i smeta. Sve je počelo, uopšte mi nije problem da kažem, od Dragana J. Vučićevića koji je verovatno gledao reprizu, a već deceniju i po mu smeta Tamara Skrozza, jer je Tamara Skrozza sve ono što on nikad neće biti, ne može da bude, prosto nije sposoben da bude“, zaključuje Gligorijević.
Skrozza je početkom juna u emisiji „Da sam ja neko“ na TV N1, rekla da je noć između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da izgleda potpuno drugačije.
„Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada, post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče, ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, poručila je Skrozza.
BONUS VIDEO: Tamara Skrozza o huškačima u medijima i rasplamsavanju govora mržnje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare