7
Građani Srbije počeli su preko eUprave da se prijavljuju ko je je zainteresovan da primi vakcinu protiv koronavirusa. Međutim, još uvek nema detaljnih informacija gde i kada će oni koji su se prijavili moći da provere da li su i kada predviđeni za vakcinaciju. Svoj termin za vakcinaciju možete možda da delom procenite prateći Batutov plan vakcinacije, koji međutim, ne sadrži precizne termine kada bi neka od faza imunizacije trebalo da se počne i da se završi.
U eUpravi, preko koje građani mogu da prijave da su zainteresovani za vakcinaciju, kažu da oni samo pružaju uslugu informacionog sistema za prijavu, dok su svi poslovi koji se odnose na redosled ili eventualne liste čekanja za primanje vakcine u nadležnosti Instituta za javno zdravlje “Batut”.
Međutim, iz Batuta nismo dobili odgovor na to kako će biti formirane liste potencijalnih kandidata za vakcinaciju i gde bi i kada građani mogli da saznaju kada su na redu da prime vakcinu.
Na osnovu onoga što sadrži plan vakcinacije objavljen na sajtu Instituta pokušali smo da rekonstruišemo kako će ići vakcinacija u Srbiji i kada prosečan građanin Srbije može da stigne na red za vakcinu.
Prva faza vakcinacije trebalo bi da obuhvati do 10 odsto populacije.
Kako se navodi u Batutovom opretivnom planu, ta faza se deli na dva dela.
Jedan deo obuhvata zdravstvene radnike, a drugi najstariju populaciju. Kada su u pitanju zdravstveni radnici, oni primaju vakcinu po sledećem redosledu:
– zaposleni u jedinicama intezivnog lečenja u kovid bolnicima;
– zaposleni kovid ambulantama domova zdravlja i prijemno-trijažnim centrima bolnica;
– zaposleni u kovid bolnicama u direktnom kontaktu sa obolelima na odeljenjima;
– zaposleni u laboratorijama za direktnu dijagnostiku kovid 19;
– zaposleni na intenzivnom lečenju i hirurškim odeljenjima u ne-kovid bolnicama;
– zaposleni na ostalim odeljenjima u ne-kovid bolnicama;
– zaposleni u domovima zdravlja
Procena Batuta je da će u toj kategoriji biti obuhvaćeno od 60 do 80 odsto zaposlenih ili oko 85.400 ljudi.
Kada je u pitanju vakcinsanje starije populacije u prvoj fazi ono bi trebalo da ide sledećim redom:
– osobe starije od 65 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite;
– osobe starije od 75 godina u opštoj populaciji;
– osobe u starosnoj grupi 65-74 godine u opštoj populaciji sa višestrukim faktorima rizika
– korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano ili nemoguće sprovođenje nefarmakoloških mera prevencije i suzbijanja.
U ovoj kategoriji, prema proceni Batuta, obuhvat vakcinacije bi trebalo da bude između 75 i 80 odsto i da uključi oko 635.000 osoba.
Druga faza, kako predviđa plan vakcinacije, trebalo bi da obuhvati od 10 do 20 odsto stanovništava.
U njoj bi trebalo da budu vakcinisani stariji sugrađani od 65 do 64 godine, koji nisu bili obuhvaćeni u prvoj fazi, osobe mlađe od 65 godina sa pridruženim bolestima, odnosno zdravstvenim stanjem koje bi tokom zaraze moglo da dovede do težek oblika bolesti, pa čak i fatalnog ishoda, kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva.
Procena je da bi tokom druge faze moglo da bude vakcinisano oko 736.000 ljudi.
Kod ove faze je interesantna ova treća kategorija stanovništva, odnosno zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcioisanje društva.
Tu se sledećim redosledom navode određene kategorije, mada nije uvek precizirano na koje se oblasti odnosi:
– zaposleni u službama/ustanovama od vitalnog značaja, odnosno sa povišenim rizikom od nastanka ili transmisije bolesti ili koji ne mogu da obezbede fizičku distancu;
– zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji su posebno izloženi infekciji, gde se kao rizičan navodi neposredni rad sa strankama ili rad na terenu, kao i oni zaposleni koji su posebno ugroženi od nastanka teških oblika bolesti
– zaposleni u komunalnim i javnim preduzećima;
– zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravosuđu;
– zaposleni u preduzećima i ustanovama od posebnog značaja za funkcionisanje društva koje odredi Vlada Srbije
– zaposleni u obrazovanju u ustanovama sa većim rizikom od transmisije virusa, kao što su fakulteti i srednje škole
– zaposleni u predškolskim ustanovama.
Iz ovog rasporeda se, recimo vidi da prioritet nad zaposlenima u obrazovanju imaju recimo policajci, zaposleni u pravosuđu, pa čak i radnici onih preduzeća koje kao od posebnog značaja odredi Vlada Srbije.
Dosta nelogično deluje da zaposleni na fakultetima i u srednjim školama, gde se nastava vrlo često odvija onlajn, imaju prioritet u planu vakcinacije u odnosu na one koji rade u predškolskim ustanovama, gde su zaposleni u direktnom kontaktu sa decom.
Takođe, deo zaposlenih u prosveti, koji rade u osnovnim školama, nije predviđen u drugoj fazi, već su oni predviđeni tek u trećoj fazi vakcinacije uz ocenu da je reč o zaposlenim u ustanovama sa manjim rizikom prenosa virusa.
Ta treća faza trebalo bi da obuhvati od 21 do 50 odsto populacije.
Prvi na listi prioriteta u trećoj fazi su već pomenuti zaposleni u osnovnim školama.
Zatim sledi osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora koje nije obuhvaćeno u drugoj fazi, pa zaposleni na proizvodnji vakcina i u laboratorijama na mestima sa visokim rizikom za infekciju.
Četvrta kategorija populacije u okviru treće faza su osobe koje zbog svog socijalnog statusa u povećanom riziku od infekcije, jer ne mogu da obezbede fizičku udaljenost. Ta grupa uključuje migrante i tražioce azila u kolektivnom smeštaju, osoba koje žive u nehigijenskim naseljima, beskućnike i osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu, kao i osobe starije od 50 godina na izdržavanju krivičnih sankcija.
Za treću fazu je procena da će biti vakcinisano oko 446.000 osoba.
U svim fazama vakcinacije kao kriterijum za definsanje ko je prioritet kao što je kriterijum starosti računaju se hroninčne bolesti koje predstavalju rizik da tokom zaraze dovedu do teškog oblika bolesti ili smrtnog ishoda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
