0
Virusolog dr Ana Gligić izjavila je gostujući u Pressingu da su za prave vakcine, koje bi davale možda doživotni imunitet, potrebne godine.
„Ovo su nove vakcine koje su napravljene – RNK i na nosačima, za njih nisu potrebna tako obimna istraživanja kao za klasične vakcine. Ove vakcine prema izjavama stručnjaka i sa istoka i sa zapada ne daju imunitet koji traje više od dve godine“, kaže ona.
Gligić kaže da je slušala prognoze SZO, koje upozoravaju da bi možda imali još jedan jako veliki pik u januaru i februaru, ali da ona ima suprotno mišljenje i da , kako kaže, „igramo na samom vrhu, i da je već počelo spuštanje“.
Istakla je da još ne znamo dovoljno o virusu i vakcinama, ali da, s obzirom na iskustvo, moramo verovati da su vakcine efikasne i da stvaraju imunitet i da neće davati nikakve posledice, ali da o virusu još ne znamo sve.
Istakla je da postoje dve grupe vakcina.
„Fajzer i Moderna su napravljene kao RNK, to je vakcina koja ne može izazvati bolest, ugrađuje se pravi sama viruse, koji bombarduju naš imuni sistem, stvaraju se antitela, kažu da je preko 90 odsto efikasna. I vakcine napravljene na nosaču – kao što je oksfordska, kineska, ruska…“, kaže Gligić.
Istakla je da su nuspojave uglavnom bol na mestu aplikacije i crvenilo, zatim može da se oseća slabost, jedan do dva dana, ali to je, kaže, sve u procentima ispod pet na 100 vakcinisanih. Temperatura je, dodaje, vrlo retka i traje jedan dan, ne penjući se više od 37,2.
Fajzerova vakcina, ističe, zahteva posebne uslove i dodatno ulaganje.
„To bi moglo jako puno da košta zemlju, Fajzer je u obavezi da vam dostavi vakcine pod tim uslovima, a na vama je da je čuvate do upotrebe“, kaže ona.
Prema njenom mišljenju, sada smo na vrhu pika.
„Počeće da pada i imaćemo malo relaksiraniju situaciju posle Nove godine, međutim, moje mišljenje se ne slaže sa mišljenjem SZO, koja predviđa da će u januaru biti jako veliki pik“, kaže ona.
Odgovarajući na pitanje o antivakserima, kaže da „ne može da shvati to“.
„Najveća dostignuća u medicini su antibiotici i vakcine. Neke bolesti se ne bi rešile da nije bilo vakcina, ili bismo imali permanentne gubitke u ljudstvu i prirodnim resursima. Pored mera koje su nam prepisane, mi i dalje imamo veliki broj zaraženih i teške kliničke slike, bez vakcine i prokužavanja mi se korone nećemo rešiti, zato što je ona iz prirode, i što će nam se iz prirode neprestano pojavljivati i praviti probleme“, kaže.
Za prave vakcine koje bi davale možda doživotni imunitet, kaže ona, potrebne su godine.
„Ovo su nove vakcine koje su napravljene – RNK i na nosačima, za njih nisu potrebna tako obimna istraživanja kao za klasične vakcine. Vrlo je važno da se pridržavamo mera, jer će one pomoći da brže savladamo. Ove vakcine prema izjavama stručnjaka i sa istoka i sa zapada ne daju imunitet koji traje više od dve godine“, kaže ona.
Govoreći o situaciji u kojoj je zdravstveni sistem, kaže da se to ne dešava samo kod nas.
„I u svetu se dešavaju slične stvari. Sigurno da procene imaju veliku ulogu u brzini širenja virusa, ako se danas donosi odluka da će mere početi od ponedeljka, oni su projektovali da to treba da se uradi, nije mi jasno zašto nije od tog dana, znači da su projektovali da imaju problem, ne razumem zašto nisu odmah krenuli“, kaže ona.
Rekla je da se malo razlikuje u sagledavanju situacije od drugih, te da je mišljenja da se virus ipak na neki način promenio.
Prema njenim rečima, u samom startu je rekla da u Kriznom štabu nedostaje virusolog sa iskustvom i veterinar.
„Virusolog sa iskustvom, ne oni koji pišu knjige, nego sa isksustvom da je imao virus u rukama, a veterinar, jer je ovo jedna od najtežih zoonoza koja je pogodila svet“, kaže.
Tokom epidemije Variole vere, kaže, bilo je jedno telo, koje se često sastajalo i diskutovalo, „šta su oni odlučivali, država je morala da aminuje“.
„Tada je na neki način sve poticalo od toga šta će reći stručnjak, pa se onda tražila podrška od države, da sa eventualno policijom odu da se hvataju kontakti, koji nisu hteli. Lekari su uvek tražili od države samo da daje logističku podršku za sprovođenje svojih odluka“, kaže ona.
Kako je rekla, sada je najvažnije da vakcinom i prirodnim prokužavanjem steknemo imunitet i da zaustavimo pandemiju i epidemiju.
„A da se onda u miru saberemo, da skinemo mere, da počne jedna normalna edukacija kadrova, a ne preko skajpa da idu u školu deca, to će imati veće posledice od korone na stanovništvo, to je sve povezano. Mi moramo zaustaviti epidemiju, a to možemo ovakvim prokužavanjem, pa onda i vakcinom, da se vratimo normalnom životu“, kaže dr Gligić.
Komentarišući vakcine, kaže da je rečeno da imunitet traje do dve godine, a da revakcinacijom to može da se produži i pojača imunitet.
„Postavlja se pitanje da li treba vakcinisati one koji su preležali, kaže da treba. Zato što kod nekih ljudi sama bolest u blagoj formi nije davala dovoljan imunitet, da bi se došlo do 60,70 odsto imunog stanivništva“, kaže ona.
Istakla je da joj je drago što je premijerka rekla da će vakcine uzeti od nekoliko proizvođača, jer će to, kako kaže, smanjiti uticaj antivaksera.
„Trajna vakcina treba tri, četiri godine da se ispituje na ljudima da bi dobila licencu. Nijedna vakcina ne štiti sto odsto, ali nećete nikada razviti kliničku sliku koja može dovesti do teške hospitalizacije ili letalnog ishoda. Ako ste vi bili u kontaktu sa koronavirusom sa živine, na primer, vaš organizam to pamti i ne bi trebalo da se razvije teška klinička slika. Interakcija organizma i vakcine zavisi od samog čoveka, ako je date nekome ko je na izdisaju i ima sto boljki, ona neće reagovati isto kao kod drugih“, kaže.
Govoreći o prebacivanju na onlajn nastavu, kaže da je protiv toga.
„Ja sam baš zagrebačkoj TV rekla ‘ne dozvolite da se zatvaraju škole i fakulteti’, zbog toga što će posledice takve nastave, takve edukacije biti jako teške za buduće generacije koje nailaze i koje se na taj način školuju“, kaže.
Kako je rekla, „vakcinacijom ne možemo zaustaviti da korone nema, ali možemo smanjiti i zaustaviti epidemiju“.
„Korone će biti, ali moramo se malo umešati u ekologiju. Danci su zakopali krznašice, pa su morali da ih ekshumiraju i unište na propisan način da ne bi u ekologiji napravili katastrofu. Šta će biti ako neko kupi Torlak i poruši zgrade i otkopa rupu gde sam ja uništila Variolu“, rekla je.
Istakla je da moramo biti svesni da se prenos virusa dešava u kontaktima.
„Treba da izbegavamo kontakte, da nosimo maske, da pravimo samo fizičku distancu, a socijalnu ne“, rekla je dr Gligić.
