0
Beogradska virusološkinja dr Ana Gligić dala je intervju za Slobodnu Dalmaciju, koji prenosimo u celosti.
Još krajem maja čuvena beogradska virusološkinja dr Ana Gligić, koja je 1972. godine bila na čelu tima koji je izoliravši virus velikih boginja napravio veliki poduhvat na svetskom nivou, u razgovoru za Slobodnu najavila je kako će epidemije Covida-19 jenjavati početkom maja.
Iako su mnogi sumnjičavo vrteli glavom, njene prognoze su se ispunile i čovečanstvo je nakon dva meseca počelo lagano da se vraća nekada uobičajenim dnevnim aktivnostima, piše Slobodna Dalmacija.
„Virus je definitivno oslabio“, rekla je 86-godišnja dr Gligić.
„Do tog njegovog slabljenja došlo je prolaskom kroz čoveka, kao i merama koje su preduzete da se on ne prenosi s čoveka na čoveka. Čovek nije supstrat na kojem virus može opstati. Ja volim reći da smo mi ljudska bića za njega jedna slepa ulica. On se tu definitivno gubi, samo je pitanje koliko će prolazaka napraviti. Stručno rečeno, koronavirus adenuira, gubi moć, jer nema sve uslove koje je imao na svom prirodnom domaćinu. Čovek to nikako nije za njega, već nepogodan supstrat. Virus je već sada toliko oslabio da čak 50 odsto onih koji se zaraze neće imati simptome bolesti. Izuzetak su ljudi slabijeg imuniteta“, rekla je Gligić.
Ono što je sada interesantno jeste njena najnovija prognoza, a tiče se drugog talasa epidemije, kojeg mnogi najavljuju na jesen.
„Drugog talasa ovde, a mislim na ove ovde naše prostore, neće biti. Biće tih tzv. džepova, pojedinačnih slučajeva jer, uostalom, epidemija još nije okončana. Vidite da je i sada sve manje umrlih, zatvaraju se namenske bolnice i situacija ide nabolje. Jedno takvo žarište vi u Hrvatskoj, koliko čitam, sada imate na Braču, a u Srbiji se pribojavam da se isto ne dogodi nakon velikih političkih protesta koje smo pre par dana imali pred Skupštinom. To su ti džepovi, žarišta, zato ih i nazivamo prirodno-žarišnim infekcijama i nikada ne znate gde se još mogu pojaviti. Ali to više nije epidemija, pogotovo ne u obimu koji smo imali u martu.“
„Ta žarišta treba prepoznati u startu i sanirati da se ne bi razbuktavala. Već idućeg meseca moći će slobodno da se putuje, a nadam da će biti još više i putovanja i turizma u julu i avgustu“, ističe dr Gligić.
Po njoj, u prilog svima nama, a kontra virusa ići će leto i temperature što ono nosi.
„To nam definitivno ide na ruku, bez obzira što se virus dugo zadržava u spoljnoj sredini, ali sunčevi, ultraviolentni zraci će ga dosta brzo neutralizovati. Potrebno je svega nekoliko sati za to. U septembru i oktobru javljaće se pojedinačni slučajevi, verovatno i dosta pojedinačnih žarišta na različitim mestima, ali to definitivno neće biti drugi talas epidemije. Zato ih jedino treba brzo gasiti.
Po mom iskustvu, ovakve vrste bolesti imate i kada sanirate takva žarišta, pa onda drugog talasa nemate godinama. Imate naravno pojedinačne slučajeve, koji opet dođu. Slično je sa mišjom groznicom ili zapadnonilskom groznicom. One nisu svake godine epidemične, ali su prisutne“, ističe.
Treba li se pribojavati zime, pogotovo kada se Covid-19 i sezonski grip preklope?
„Biće zahtevno ako se ti pojedinačni slučajevi poklope sa sezonom gripa, jer je klinička slika, kada je ovaj novi virus oslabljen, vrlo ili skroz slična. Tu će dijagnostika i dijagnostičari morati odraditi svoj deo posla. Ovolikog broja ljudi u bolnicama neće biti. Stanovništvo je edukovano u tom pravcu, ali se i imunitet, pa i neka ga je svega pet odsto, stekao. Veliki je broj testiranih i biće potrebno vreme da se podaci obrade i dobijemo tačne podatke o otpornosti“, odgovorila je dr Gligić.
A što se tiče vakcine i datuma njenog pronalaska, ona je prilično oprezna.
„Vakcina, prava, klasična, ne može biti gotova pre 16 meseci. Druga su stvar one genetski modifikovane, koje su za tren gotove. Čitala sam preporuke WHO-a gde se kaže da njima samo za pripremu proizvodnje treba 10 milijardi američkih dolara. Treba napraviti placebo, koji se radi na isti način kao vakcina, samo što unutra nema agensa, ali će morati imati sistem zaštite, suspenzije, čisto da se vidi ima li reakcije na neki sastav. Biće, znači, i placebo, i to sve tajno, jer se neće znati ko njega prima, a ko vakcinu. Biće potrebno vreme za praćenje i zaključak stvara li se imunitet, ali i posledice. Minimalno šest meseci nužno je za posmatranje ta dva istovremena procesa“, kaže dr Gligić i dodaje da stvari oko vakcine može dodatno komplikovati i podatak o postojanju čak 18 sojeva ovog virusa.
„Zato treba videti koja su dva soja najčešće u cirkulaciji i onda na osnovu njih praviti vakcinu. Nije isključeno da nakon što budemo konačno imali vakcinu za 16 meseci, opet se dogodi mutacija, pa da nam za neke dve bude opet potrebno nova“, rekla je beogradska stručnjakinja.
Ona odaje puno priznanje kolegama s Klinike ‘Fran Mihaljević’ u Zagrebu jer im upravo pošlo za rukom izolovati virus.
„Veliki je to uspeh bez obzira koliko sam postupak bio lagan ili težak. Nemam informaciju je li im to uspelo sa ili bez nivoa zaštite 4. ili 5. stepena, odnosno je li sve rađeno u uslovima komore pod pritiskom iz koje je izvučen vazduh kako se ne bi dovelo u opasnost osoblje. To u Srbiji još nisu uradili ili barem objavili, iako imaju slične uslove.“
O Alemki Markotić
„Dr Alemke Markotić sećam se iz vremena kada je učila kod mene na Institutu ‘Torlak’ u Beogradu, ali i s terena u Sarajevu i BiH kada je 1989. godina izbila epidemija mišje groznice. Tada se ona priključila jednom američkom timu, a ja sam bila glavni istraživač na projektu s jugoslovenske strane. Tu je bila i jedna koleginica iz Slovenije. Sretali smo i kasnije puno puta, na kongresima u Kini, Južnoj Koreji, a Helsinki je bio poslednji put kada smo se srele. Vrlo stručna, vredna i otvorena osoba i jako mi se sviđa kao čovek. Hrvatska može biti sretna što ju je imala u ovoj epidemiji“, ističe dr Ana Gligić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
