0
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže za N1, povodom najnovijeg istraživanja koje su sproveli, da samo pet odsto građana Srbije vidi medije kao sredstvo kontrole i analize vlasti, a samo 31 odsto misli da im je potrebno da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom imaju debatu opozicije i vlasti.
„Naši monitorinzi pokazuju da ulazimo u fazu umrle javnosti“, ocenjuje i dodaje da je još od 2016. uspostavljen sistem populizma.
„Kada pričamo o propagandi u Srbiji, pričamo o propagandi koja je u svrhu legitimizacije vlasti (predsednika Aleksandra) Vučića, a tako je bilo i u vreme Tita. Kada Vučić uzme da priča, ne postavljaju mu se potpitanja, ne analizira se ono što on priča, nemate kritičku ulogu medija, to potvrđuje naše istraživanje“.
Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu poltiku dodaje da „kod nas političari uglavnom koriste istraživanja javnog mnjenja da bi opravdali politiku koju vode, vrlo retko oni u javnost izlaze sa nekom politikom da bi dobili podršku“.
Gavrilović ističe da u našem društvu vlada anomija, ljudi ne biraju sredstva da ostvaruju svoj interes, odnosno čovek je čoveku vuk.
„Naša tranzicija od pre 30 godina nigde nije stigla – nemamo vladavinu prava, slobodu javnosti – tu imate ljude koji jure kao muve bez glave. Ljudima uopšte nije bitna sloboda, demokratija, integracija u svet, bilo Istok ili Zapad, mada više inkliniraju Istoku. Mi smo društvo, sociološki gledano, koje je u stanju anomije, koje je umesto vladavine prava izabralo ličnu vlast, između institucija i integriteta izabralo partijsku državu, između građana izabrali su da budu podanici. Zato imamo izbore koji liče na aklamaciju, zato su mediji sredstva promocije i propagande. Kada smo pitali građane, mediji su za njih sredstvo informisanja, malo obrazovanja, zabave i provođenja vremena. Priča da mediji kontrolišu vlast je nama strana“, ocenjuje Gavrilović u emisiji Da razumemo na N1.
Dodaje da „imate autoritarni deo društva kome demokratija nije toliko svojstvena i on je okrenut ka Rusiji, „ne radi se o Rusiji, da je neka druga zemlja nedemokratska, oni bi bili okrenuti ka njoj“.
„Postoje meke moći i sa Istoka i sa Zapada, ali Srbija ide ka autoizolaciji“, ukazuje Gavrilović i dodaje da prema njihovom istraživanju samo 39,7 odsto ispitanika podržava EU, a samo 26 odsto zna u kojoj smo fazi pregovora sa Unijom.
Bandović smatra da bi do povratka morala došlo kad bi institucije počele da rade, odnosno da bi to bio prvi korak.
Osvrnuo se i na deo istraživanja Birodija koji se tiče odnosa građana Srbije prema ratu u Ukrajini i ruskoj agresiji na tu zemlju, rekavši da ima utisak „da je cela stvar koja se tiče agresije na Ukrajinu predstavljena našim gledaocima tako da ostanu indiferentni na nju“.
„Ljudi imaju danas stavove o tome, ali to nisu glavne teme kojima se bavi naša javnost. Najvažnije teme za nas su vladavina prava, zaštita zdravlja, briga o ljudima, solidarnost, mnogo više nego pitanja spoljne politike, EU“, smatra Bandović.
Dodaje da „što se tiče uticaja ruskog ili kineskog, oni dolaze kod nas uglavnom iz hodnika vlasti, mnogo više nego što su plasirani spolja“, kao i da to ima svoje poliitčke razloge.
„A smanjena podrška EU je politički projekat smanjivanja kredibiliteta EU za bolna pitanja ovoj vlasti, poput vladavine prava“, zaključuje.
Navodi i da se EU kao pitanje koje se nameće građanima postavlja u tipu ekonomske pomoći i investicija.
„Vrlo rekto se govori o drugim stvarima. Veći deo naše istorije sa EU je da mi nešto treba da damo, a oni će nam dati nešto zauzvat, samo je pitanje da li je to kazna ili nagrada. Demokratiju ljudi ne stavljaju visoko na listu prioriteta. Građanima više odgovara čvrsta ruka. Demokratija im izgleda kao haos, niko ne upravlja, i nema odgovornost. Nažalost, naša demokratija izgleda tako, jer smo je mi doživljavali kao neku vrstu partijske podele bez odgovornosti, i lakše nam je kad jedan čovek ima odgovornost za sve, jer smo tada pošteđeni i moralnih i nekih drugih sudova“, ističe Bandović.
O tome da li ljudi imaju vrednosni odnos prema ratu, Gavrilović kaže da bilo da su za defanzivnu ili ofanzivnu politiku, i jedni i drugi građani podržavaju Rusiju, smatraju da je ono što Rusija radi dobro.
„Za naše ispitanike koji to vide kao sukob između zlog Zapada i dobre Rusije, za rat u Ukrajini su krivi svi, osim Rusije. Ljudi koji ovde smatraju da je opravdano braniti svoju državu, to ne priznaju Ukrajini. Naš stav prema ratu u Ukrajini je materijalnog ne etičkog značaja. Gledamo da li ćemo nešto dobiti, da li će nas Rusija podržati oko Kosova ili ne, ponašamo se kao trgovci. Ponašamo se od situacije do situacije. Mi imamo kulturu autoritarnosti. Nije to samo vezano za ovaj period, imamo period samoupravljanja, ljudi su odbijali odgovornost, ‘direktor će to da reši’, mi kao društvo ne prihvatamo odgovornost“, smatra Gavrilović i dodaje da „mora da postoji šerif i struktura ispod šerifa koja će da brani šerifa“.
#related-news_2
Ističe da je nama je potrebno da se radi na razvoju demokratske svesti.
Bandović kaže da je u društvu u kome nema moralnih vrednosti po pitanju rata i različitih stvari – da li ćemo mi biti na jednoj ili drugoj strani pitanje propagande“.
„Ono što nedostaje je kritička javnost koja će da pokrene debatu zašto je nešto loše ili dobro. Ova zemlja istorijski gledano nikada nije bila tako blizu Rusiji kao danas“, smatra on.
Gavrilović dodaje da Rusija nikad nije bila toliko autoritarna kao danas.
„Mi ne biramo između Rusije i Zapada, već između autokratije i demokratije“, upozorava.
BONUS VIDEO: Branko Miljuš i Miodrag Gavrilović o evropskom predlogu nakon Skupštine
