Junske bujice su na brojnim planinskim rekama u slivu Ibra u punoj snazi pokazale poguban učinak MHE, besmislenost pregrađivanja reka betonskim vodozahvatima i usmeravanja vode u cev, i dodatno poremetile već teško narušene ekosisteme.
Piše: Bojana Minović, „Sačuvajmo reke Srbije„
U redovnim okolnostima, vodostaj na eksploatisanim rekama je drastično mali pa korita zbog preusmeravanja vode u cevi ostaju skoro suva, dok za vreme ovakvih vanrednih okolnosti i veće količine padavina betonska brana zaustavi vodu, da bi se ona posle nekontrolisano razlila svuda, odronila puteve, brda, ogolila cevi, nanela kamenje i šljunak, razrovala sve okolo, i onda se povukla i ostavila isceđeno korito, pusto i kamenito.
Na fotografijama vidimo Brezansku reku, žilu kucavicu planine Goč, čiji se skoro ceo sliv (reka se u gornjem toku zove Gvozdačka) nalazi u zaštićenom području u okviru Specijalnog rezervata prirode Goč – Gvozdac.
U donjem delu sliva, za potrebe MHE, sa čitavog kilometra toka reke od ušća u Ibar cevima je odvedena i voda tada neophodna za posebno stanište riba“Gočka reka“.
Iako u posebnim staništima riba nije dozvoljeno vađenje peska, šljunka, kamenja i panjeva, niti preduzimanje radnji kojima se, narušavanjem ekoloških odlika ribolovnih voda, ugrožava riblji fond, gradnja je, čudnovato, dozvoljena, a stanište „Gočka reka“ nestalo zajedno sa planinskom vodom.
Na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, šumski kompleks Goč-Gvozdac je 2014. proglašen Specijalnim rezervatom prirode II kategorije. U okviru SRP „Goč-Gvozdac“ mogu se izdvojiti zone u kojima se sprovode režimi zaštite I, II i III stepena.
Zaštićeno prirodno dobro obuhvata skoro ceo sliv Gvozdačke reke koja se u donjem toku zove Brezanska reka. Glavni vodotok Goča je Gvozdačka, odnosno Brezanska reka, čiji sliv zahvata površinu od 43.75 km² sa preko 110 evidentiranih izvora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare