105
“Sve je novo, lepo i divno, ali ja sam pokisao kao miš”, komentar je jednog putnika koji najbolje oslikava šta građanima donosi nova glavna autobuska stanica na Novom Beogradu. Kiša već prvog dana rada pokazala je sve nedostatke ovog inače lepog i modernog zdanja. Ukoliko ste negde pošli iz Beograda, moglo vam se desiti da pokisnete dok stignete do autobusa, ali ako ste stigli u Beograda, nema tog kišobrana koji je mogao da vas spase da ne budete mokri do gole kože. I tada vam ni lepa stanica ni uslužno osoblje nisu uteha.
Kao i mnoge stvari u Srbiji, i u ovoj priči iza lepe fasade i osmeha vrlo brzo su se pojavili prvi problemi i otkrili još jedan, po svemu sudeći, polovično urađen posao.
Pošto prava zgrada Beogradske autobuske stanice (BAS) tek treba da bude izgrađena, putnik koji je danas odlučio da iz Beograda otputuje negde autobusom, prvo se susreće sa tzv. privremenim objektom.
Sređen i natkriven prilaz, ukrašen žardinjerama i zelenom travom, ispred modernog ulaza na stanicu deluje obećavajuće. Bez obzira što joj je rok, bar prema najavama gradskih vlasti oročen na dve godine, kada bi trebalo da bude gotova prava i ova stanična zgrada izgleda vrlo lepo i moderno.
105
46
3
U sredini velikog objekta nalazi se 13 šaltera, za svakim sedi službenik, pa je kupovina karata bar ovog prvog dana u prepodnevnim satima protekla bez većih gužvi. Mada je u objektu postavljeno i nekoliko automata za kupovinu karata, oni prema onome što je videla ekipa Nova.rs prvog dana nisu bili u upotrebi.
Pored šaltera, vrlo prostrana čekaonica, puna putnika. Većina njih oduševljena onim što vidi. Na dohvat ruke su im dobro opremljena pekara, omanji kiosk, kafić, menjačnica, čisti i moderni toaleti, stanična garderoba.
Ljiljana Simović stigla je sa odmora iz Francuske u Beograd prethodnih dana, pa danas putuje u Vrnjačku Banju. Stanica joj se sviđa, a osoblje joj pomaže da se snađe.
Njeno oduševljenje deli njena imenjakinja Lijljana Velimirović iz Kotora, koja 30 godina živi u Beogradu. Putuje redovno autobusom u Crnu Goru i sada je došla da se raspita za polaske.
“Čisto lepo urađeno, uslužno osoblje, koje je tu da vam kaže gde treba da idete”, ističe.
Milan je doputovao iz Zaječara, pa ide dalje za Sombor da poseti rodbinu. Imao je sreće da je stigao između dva pljuska, pa nije mnogo pokisao.
“Sve je novo, dva puta je veća stanica, nešto što je Beogradu bilo potrebno… Deluje svetski, radnici na stanici su nas uputili lepo, a i ja sam se informisao”, prenosi prve utiske.
Međutim, malo kasnije za njim sa dolaznog perona u staničnu zgradu ulazi Savka Budisavljević. Stigla je iz Smedereva, pa nastavlja za Zagreb.
“Stanica ko stanica je super, ali je problem doći sa dolaznog perona do stanice. Okolo naokolo, veći deo puta po ovoj kiši nije pokriven. To se mora što pre rešiti. Ja sam žena u godinama, malo teže hodam, jedva sam došla do ovde”, prepričava.
Tragom gospođe Savke izlazimo iz zgrade kao peronima. Prvi do stanične zgrade je deo na kom piše da je za turistički saobraćaj, na kom nema nikoga. Zatim idu dolazi perioni za međunarodni i međugradski saobraćaj.
Bilo da ste krenuli u Pariz ili u Veliku Planu, po ovako kišovitnom danu, velika verovatnoća je da ćete malo pokisnuti dok iz udobne stanične zgrade stignete do svog perona. Sami peroni su natkriveni, ali je deo puta do njih otvoren.
Međutim, sigurno ste u prednosti u odnosu na onoga ko ide ka delu za prigradski saobraćaj gde, recimo, staje autobus za Lazarevac, jer on ima da pređa dobar deo duz skoro 35 perona, koji uopšte nije natkriven. Moderna ograda, ljubazno stanično osoblje vas usmerava gde treba da idete, ali kiša lije, a na vašem putu nigde nadstrešnice.
Tek iza dela za prigradski saobraćaj nalazi se dolazni perion, koji je takođe natkriven, ali putnicima pristiglim u Beograd kada vide put koji treba da pređu do stanične zgrade i prve nadstrešnice uopšte nije do priče.
“Nemojte ništa da me pitate. Lepo je, novo je, ali meni to ništa ne znači kad vidim koliko treba da pređem do glavne zgrade”, odmahuje putnica iz autobusa koji je tek stigao iz Čačka.
Pristiglim putnicima prilazi stanično osoblje da ih uputi ukoliko im je nešto potrebno. Zaposleni u BAS su pitanje informisanja putnika pristiglih na stanicu shvatili ozbiljno, pa su za tu priliku štampani i prigodni prospekti sa mapom dela grada na kom je stanica i pregledom gradskih autobusa i tramvaja, koji vode sa stanice ka ključnim tačkama u gradu.
Tako se onome ko ide do Kliničkog centra Srbije ili PIO Fonda savetuje da koristi tramvaj 9 do Nemanjine ulice i Trga Slavija, dok je onima koji idu recimo na VMA predloženo da se voze gradskim autobusom 94.
Da je i zaposlenima u samoj stanici, dolazak do nje veliki problem posvedočila nam je i Marija Komanović, koju srećemo po samom odlasku sa stanice. Radi za jednog privatnog prevoznika i hvali uslove na novoj stanici.
“Izgleda fino, lepo je sve raspoređeno.Teško je doći do ovde i taj deo je nepraktičan, a ostalo je sve vrlo lepo i korektno”; ističe Marija.
S obzirom koliko već stanovnici Beograda, ali i njegovi gosti išečekuju novu autobusku satnicu, izgleda da je posao i dalje urađen polovično, mada su rokovi više puta probijani.
2
0
0
Podsetimo, još 2017. godine tadašnji ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi trebalo da bude otvorena dve godine od početka radova, odnosno kraj 2019. Godine. Zatim su rokovi pomerani na 2020, pa 2021, na kraju za početak ove godine, pa maj, da bi bila otvorena poslednih dana septembra 2024. Mada još nije završena. Rasli su i troškovi njene izgradnje, pa se na početku pričalo o nekih 20 do 25 miliona evra, dok je sada procena da će sve koštati verovatno oko 50 miliona evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare