3
Užičanka Vera Stojanović od 1994. godine, posluje u prodavnici prehrambene robe na zelenoj pijaci u Užicu, čija rekonstrukcija je započeta pre nekoliko godina. Prema novom idejnom rešenju pijace, na mestu Verine radnje planirana je fontana, a uklanjanje objekta bi pre svega značilo gubitak osnovnog prihoda njene jedanaestočlane familije. Izdato je rešenje o uklanjanju stvari i lica iz objekta sa pretpostavkom da je reč o privremenom objektu. Prošle nedelje zatraženo je građevinsko veštačenje jer je objekat po konstrukciji utemeljen, a ne montažni. Od nadležnih, koje smo pitali da li je je ovo radikalno postupanje jedino rešenje i da li je moguće objekat uklopiti u novi ambijentalnu celinu, nismo dobili odgovor.
Sa JKP „Bioktoš“ 1994. godine Vera Stojanović je sklopila ugovor o korišćenju pijačnog prostora kada je dobila urbanističke uslove da izgradi objekat što je i uradila. Kako kaže, objekat je izgrađen od čvrstog materijala, statičan je i pričvršćen za tlo. Navodi da je poštovala sve urbanističke uslove propisane građevinskom dozvolom, a posle 28 godina Gradsko veće ukida tu dozvolu.
„Postavlja se pitanje kako se ta dozvola ukida posle toliko godina. Ja sam 30 godina u tom objektu i njegov sam isključivi vlasnik, gradila sam ga od sopstvenih sredstava. Objekat je 2011. godine uknjižen u katastru kao zgrada trgovine, a svojina je privatna. Zbog ukidanja građevinske dozvole pre dve godine mi smo podneli tužbu protiv grada Upravnom sudu u Beogradu i taj spor još nije okončan. Vodimo uporedo još nekoliko sporova koji nisu okončani. U julu 2022. godine JKP “Bioktoš” nam dostavlja obaveštenje da u roku od 15 dana uklonimo lica i stvari zbog rekonstrukcije pijace, što nije u skladu sa ugovorom koga smo se u potpunosti pridržavali. Nijedna odredba nije povređena da bi oni mogli da raskinu ugovor, a u tom obaveštenju nigde ne pominju objekat“, priča za Nova.rs Vera.
Pošto se nisu iselili u predviđenom roku, Grad Užice podnosi tužbu protiv Vere Osnovnom sudu u Užicu za koji ona misli da po ovom osnovu nije ni nadležan.
„Na jednom i jedinom ročištu, sudija je presudila da se uklone lica i stvari, a nije dozvolila da se sasluša zakonski zastupnik, što je neverovatno. Tražili smo reviziju, to je otišlo i na Ustavni sud, na šta još uvek nije odgovoreno. Oni traže izvršenje, a na sastanku, kome su prisustvovale sve strane, izvršiteljka je rekla da ona po donetoj presudi ne može da ukloni objekat. Saznajem da su predstavnici izvršne vlasti rekli da će porušiti objekat pa onda da ih mi možemo zbog toga da tužimo, što je u najmanju ruku bahata izjava“, dodaje Vera.
Objekat je po mišljenju projektanta novog izgleda pijace, kako Vera kaže, mogao da se uklopi u projekat da je naručilac, odnosno Grad Užice to od njega zahtevao. Prema nacrtima koje je od grada dobio, na toj parceli ne postoji objekat pa je on projektovao fontanu.
Upravo zbog te fontane, koja može da se postavi negde u blizini, odlučeno je da se Verina porodična radnja poruši. Ona je, sa članovima svoje jedanestočlane porodice, koje je ta radnja prehranila, ponudila da o svom trošku prilagodi radnju ambijentalnoj celini, u skladu sa novim idejnim rešenjem projektanta, međutim tu opciju niko nije razmatrao.
Vera još kaže da su im, tokom sudskog postupka, u radnji ukinuli i vodu pa njena snaja za održavanje higijene donosi vodu sa javne česme iako to zbog svog zdravstvenog stanja ne bi smela. Još kaže da su za proteklih 30 godina u renoviranje i prilagođavanje HASAP sistemu, u objekat uložili oko 20 hiljada evra, a za korišćenje pijačnog prostora platili više od 80 hiljada evra. Posle svega Vera doživljava da je na jednom papiriću obaveste da se renovira pijaca i da se iseli. Kaže da joj je ponuđen jedan kiosk kao alternativa, na šta ona nije pristala.
Pročitajte još:
„Ovo je moj objekat koji vredi, koji sam ja gradila, renovirala, prilagođavala zakonskim propisima. Taj kiosk je bio znatno manji od mog lokala i još treba da plaćam zakup. Nisu nam ponudili nikakvu adekvatnu alternativu koju bi mogli da prihvatimo. Stvarno sam razočarana jer prvobitnim urbanističkim planom nije predviđeno uklanjanje objekta što su izmenili i zbog toga smo podneli tužbu. Obraćali smo se urbanizmu, išli kod gradonačelnice i ništa, sve što su nam ponudili bio je taj mali kiosk što mi ne možemo nikako prihvatiti“, ogorčena je Vera.
Ono što budi sumnju kod Vere su glasine o gradnji privatnog objekta odnosno stambemo poslovnog prostora na privatnoj parceli koja se nalazi tik uz pijacu.
“Mislim da fontana nije razlog već da je u pitanju zgrada koja je do nas, u vidno lošem stanju čije je rušenje izvesno. Tu je predviđen tržni centar sa podzemnim garažama i pet spratova stambenog prostora. Sin vlasnika tog objekta je još pre dve godine rekao da ako se moj objekat ne skloni, oni gube 1,5 metara placa, što je u njihovom slučaju značajno. Čas posla oni promene projekat rekonstrukcije pijace jer su ga već tri puta menjali, ali nisu želeli da ga usklade sa mojom radnjom iako naš objekat nije smetao rekonstrukciji jer su svi radovi završeni”, zaključuje Vera.
Sudsko izvršenje planirano za 17.septembar nije izvršeno jer je zatraženo da se o tipu konstrukcije objekta izjasni i sudski veštak građevinske struke, a iseljenje lica i stvari odgođeno je za 3.oktobar.
Zašto je Verina radnja postala predmet sudskog zapleta i da li je moguće, uključujući ljudsko razumevanje, pronaći rešenje koje bi zadovoljilo obe strane i ne bi ovu familiju ostavilo bez prihoda? Da li je moguće izmenom dela projektam, umesto planirane fontane, ostaviti Verinu radnju, koju bi ona prilagodila arhitektonskom rešenju, a fontanu pomeriti nekoliko metara pored, pitali smo nadležne u gradskoj upravi. Pitanja smo, kako nam je naloženo, poslali pomoćniku gradonačelnice Predragu Gavoviću još 16.septembra. Do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor niti uspeli da stupimu u telefonsku vezu sa Gavovićem jer uporno nije odgovarao na naše pozive, a do zaključenja ovog teksta nije odgovorio ni na e-mail.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare