Epidemiolozi, imunolozi, pulmolozi, anesteziolozi... čini se da nas je pandemija korone naučila svim specijalizacijama u medicini i naterala nas da shvatimo njihov značaj. Dok se borimo za dah, možda nismo ni svesni koliko je važno da sačuvamo telo i pokretljivost. Predsednica Asocijacije fizioterapeuta Srbije Nina Lačanski ukazala nam je na sva iskušenja, pa čak i poniženja koja su, kako tvrdi, tokom pandemije doživljavale njene kolege kojima je rečeno da su nevažni i da je njihova grana medicine nula.
Dok na društvenim mrežama gledamo slike lekara u kovid bolnicama pod skanfanderima i dok brojimo pacijente na respiratorima, zaboravljamo da je svima njima potreban oporavak i rehabilitacija, a tu je uloga fizioterapeuta nezamenjiva.
Naša sagovornica nam objašnjava sa čime su se sve ona i njene kolege suočavale u vreme pandemije.
„Od početka pandemije koronavirusa čuli smo da su u prvim redovima borbe sa ovom bolešću epidemiolozi, infektolozi, pulmolozi, anesteziolozi, medicinske sestre, ali nijednog momenta nismo čuli da podjednaku borbu vode i fizioterapeuti, koji se rame uz rame, bore kako bi pacijentima obolelim od Covida 19 omogućili što brži oporavak.
U ovoj pandemiji nekako mi se činilo da su fizioterapeuti nebitni, da naš posao može da čeka, da se odloži, da niko neće umreti ako nema rehabilitacije. Raspoređivani su da rade poslove koji nisu iz domena njihove struke i ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama“, ukazuje naš sagovornica.
Ona se osvrnula i na, kako kaže, poniženje koje su trpele njene kolege, a, podseća i na snimke koji to potvrđuju.
„Internetom je kružio snimak na kome su kolege iz jedne ustanove doživele poniženje od tamošnjeg direktora, o čijim kvalifikacijama i partijskog pripadnosti ne vredi polemisati, rekavši im da su nevažni, da je njihova medicina nula, da nas ima previše i da može bilo ko da nas zameni“, navodi Lačanski.
Na samom početku ovih vanrednih okolnosti, Fizioterapeutska asocijacija Srbije je, trudeći se da ostane u toku sa aktuelnim dešavanjima, prevela smernice Svetske konfederacije za fizikalnu terapiju za primenu fizioterapije u uslovima Covida 19 i na taj način približila fizioterapeutima saznanja do kojih su došle naše kolege iz sveta.
Shodno tome, fizioterapeuti iz različitih, uglavnom većih, ustanova u Srbiji, poput VMA, Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, Kliničkog centra Vojvodine, Kliničkog centra Niš, Kliničkog centra Kragujevac, Niške banje i drugih, angažovani su u Covid centrima u jedinicima intenzivne i poluintenzivne nege, priča naša sagovornica.
Fizioterapeuti, ističe ona, sprovode ranu rehabilitaciju pacijenata obolelih od koronavirusa.
„Tretman je individualan, strogo doziran i prilagođen funkcionalnom stanju svakog pacijenta, od onih na respiratoru i u indukovanoj komi, preko onih na neinvazivnoj ventilaciji, do pokretnih i lakših slučajeva. Kriterijumi za uključivanje bilo kog pacijenta, pa i pacijenta obolelog od koronavirusa u program rane rehabilitacije jesu da su vitalni parametri pacijenta stabilni: telesna temperatura do 38 ̊C, puls do 120-130/min, tenzija ne preko 160/100mmHg, da pacijent nije na noradrenalinu, da je saturacija kiseonika SpO2 iznad 86“, navodi Lačanski.
Dodaje da se tretman sastoji od opštih kondicionih vežbi, vežbi disanja, položajne drenaže i ponovo disanja. S obzirom da većina pacijenata ima i druge pridružene bolesti, rani rehabilitacioni tretman ima nemerljiv učinak na njihov oporavak.
„Na primer, kod pacijenta sa astmom koji na početku tretmana ima plitak udah, gotovo na pola, nakon položajne drenaže i ponovnih vežbi disanja, učinak je stoprocentan sa punim udahom, a saturacija kiseonika se penje sa 86 na 96, što je fantastično“, napominje naša sagovornica.
Sa pacijentima koji nisu u stanju da sarađuju, sprovodi se pasivan tretman, očuvanje obima pokreta u svim segmentima gornjih i donjih ekstremiteta i pozicioniranje u drenažne položaje kao što su položaj na stomaku, bočni ili visoko sedeći.
„Ukoliko neko od pacijenata taj dan nije za tretman, on se ne radi dok se stanje i vitalni parametri ne stabilizuju. Većina pacijenata, a posebno lekari koji su u ulozi pacijenta mišljenja su da ih je rehabilitacija spasila, da mnogo bolje dišu, gasne analize su bolje, saturacija dobra, a zajednički stav svih je da im je vreme provedeno sa fizioterapeutima najsrećnije u toku 24h.
Smisao rehabilitacije i jeste da pokažemo pacijentima šta sve mogu da urade za sebe, a fizioterapeuti svojim postupcima, merama i tehnikama upravo to i rade“, objašnjava Lačanski.
Rehabilitacija koju sprovodimo zajedno sa lekarima fizijatrima, a u saradnji sa drugim specijalistima je od ključnog značaja za povratak izlečenih u aktivnosti svakodnevnog života, naročito kod radno sposobnih i velika je šteta što se pun potencijal naših fizioterapeuta ne koristi dovoljno, nego se oni raspoređuju na poslove koji nisu iz domena njihove struke, zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare