0
Lek o kojem poslednjih nekoliko dana bruji čitav svet, a koji je kod 12 obolelih uspeo da otkloni rak debelog creva, jeste ohrabrujuća vest za medicinu, ali naši pacijenti još dugo ne mogu očekivati ovu terapiju. Potrebno je da prođu sve faze kliničkih ispitivanja, da lek bude registrovan i stigne do naših bolnica. To može potrajati i godinu dana, možda i duže, priča za Nova.rs prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor na Medicinskom fakultetu.
Pročitajte još:
Vest koja je obišla svet i konačno dala nadu u izlečenje možda i svakog oblika raka u bliskoj budućnosti, je o leku dostarlimab, imunoterapijskom medikamentu, koji je učinio da tumor debelog creva “nestane”. Ovaj lek, prema rečima naučnika i lekara, spašava obolele hemioterapije, zračenja i operacija.
“Taj lek je već registrovan za endometrijumske tumore od strane Evropske agencije za lekove. Međutim, ovde je u pitanju karcinom debelog creva, a registraciju leka za ovu bolest moramo da čekamo. Treba ipak sačekati i videti koliko je vremena potrebno da bi se efekat leka smatrao konačnim. Ovo su svakako ohrabrujući rezultati koji daju nadu svakom pacijentu” objašnjava prof.dr Stojanović.
Pre registracije i praktične upotrebe, neophodno je za svaki lek sastaviti dva dokumenta.
“Postoji dokument koji se zove sažetak leka i drugi koji je uputstvo za pacijenta. U sažetku su navedene između ostaloig i indikacije leka, za koje je bolesti namenjen i tome slično. Dok se ne registruje za određenu bolest ne možemo ga propisivati pacijentima. Pre registracije, moraju se sprovesti klinička ispitivanja do kraja, znači da mora da prođe sve faze. Onda se FDA i drugim nadležnim centrima podnosi dokumentacija, kako bi odobrili korišćenje leka. Tek na kraju se radi drugi dokument -uputstvo” kaže prof. dr Stojanović.
Oboleli u Srbiji bi mogli da prime ovaj lek ranje, ali samo ako bi učestvovali u kliničkim ispitivanjma na sopstvenu odgovornost.
“Pre registracije, lek bi morao biti ispitan na većem broju pacijenata. Oboleli od raka debelog creva, u našoj zemlji, mogli bi da prime ovaj lek, ali tek ako bi farmaceutska kompanija koja ga proizvodi u Srbiji organizovala kliničko ispitivanje. Oni bi onda mogli da se prijave da učestvuju u ispitivanju i tako prime lek. Postoje klinička ispitivanja kod kojih polovina pacijenata prima novi lek, a polovina stari, pa se onda prati koji je superironiji” kaže profesor Stojanović.
Podsetimo, jedno malo kliničko ispitivanje u Sjedinjenim Američkim Državama i studija objavljena u The New England Journal of Medicine, pokazala je da je dostarlimab, eksperimentalni lek protiv raka, bio efikasan kod svakog pacijenta obolelog od raka debelog creva, od ukupuno njih 12, koliko ih je učestvovalo u ispitivanju.
Naime, autor ove studije doktor Luis Diaz, iz Memorijalnog centra za bolesti kancera “Sloun Ketering”, izjavio je da ne zna ni za jednu drugu studiju u kojoj bi tretman “potpuno izbrisao rak kod svakog pacijenta”.
“Verujem da je ovo prvi put da se tako nešto dogodilo u istoriji istraživanja kancera”, rekao je dr Dijaz.
Pacijenti koji su učestvovali u studiji, ranije u toku lečenja suočili su se sa hemioterapijom, zračenjem i drugim teškim tretmanima, a u ovu studiju su ušli misleći da će, kada se završi, morati da se ponovo podvrgnu sličnim zahvatima. Niko nije očekivao da će tumori nestati.
Prema rečima lekara, u proseku, jedan od pet pacijenata ima neku vrstu nuspojava na lekove kao što su dostarlimab. Ovaj lek davali su obolelima svake tri nedelje tokom šest meseci i koštao je oko 11.000 dolara po pakovanju. Dostarlimab deluje tako što demaskira ćelije raka, omogućavajući imunološkom sistemu da ih identifikuje i uništi.
Ovaj lek prva je primila Saša Rot, kojoj je dijagnostikovan rak debelog creva 2019., kada je imala 38 godina. Posle terapije ovim lekom njoj nije bilo potrebno zračenje, ni dalje lečenje.
Inače, pacijenti sa karcinomom debelog creva do sada su prolazili hemioterapije, zračenja, operacije, koje su ostavljale teške posledice. Uglavnom su dovodile do poremećaja rada creva, mokraće i seksualne funkcije. Ova vrsta raka najčešće se javlja kod starijih od 50 godina, ali je sve više mlađih ljudi sa ovom dijagnozom.
