0
Osobe koje su preležale koronavirus, a kod kojih je ova infekcija ostavila blaže posledice na zdravlje poput hroničnog umora, čestih glavobolja, nesanice, mogu se za savet obratiti nekom od 800 farmaceuta u apotekama širom zemlje, koji su prošli edukaciju Farmaceutske komore Srbije i osposobljeni su da daju smernice, savete i preporuke građanima, koje će im pomoći da se izbore sa postkovid sindromom.
Gužve u domovima zdravlja, ali i u bolničkim ambulantama kod lekara specijalista, sve su veće iz dana u dan, a u čekaonicama satima sede pacijenti sa postkovid sindromom, od kojih većina ima blaže zdravstvene smetnje.
„Postkovid savetovalište u apotekama krenulo je kao pilot projekat od decembra meseca prošle godine, a osmišljeno je da funkcioniše kao jedna vrsta zdravstvene usluge u okviru koje farmaceuti pomažu svima koji su preležali kovid infekciju, a imaju blaže simptome postkovida, koji remete svakodnevni kvalitet života. Ljudi često ne povezuju te simptome sa koronavirusom, ali kad nam objasne u čemu je problem i naglase da su preležali kovid, jasno je da su u pitanju posledice infekcije. Savetovalište je koncipirano tako da svako od zainteresovanih građana može da nam se obrati, kako bismo napravili individualni plan za praćenje njihovih simptoma u određenom vremenskom periodu“, priča za Nova.rs Olivera Đajić, farmaceutkinja.
Na osnovu lekarske dokumentacije farmaceut pravi plan preporuke šta bi pacijent trebalo da radi, ukoliko su u pitanju simptomi koji su blagi i mogu da se tretiraju na nivou apoteke.
„Međutim, ako pacijent ima ozbiljnije simptome i ako su nalazi iz laboratorije loši, farmaceut ga upućuje na obavezan lekarski pregled. Moramo da procenimo, kroz neformalan, ali poverljiv razgovor, koliko su ti simptomi ozbiljni i koji su mogući ishodi. Jasno ljudima dajemo do znanja da je moguće da dođe do stagnacije, ali oni se vraćaju na kontrolu, donesu biohemiju, pa ako se ispostavi da su rezultati lošiji, savetujemo odlazak u zdravstvenu ustanovu“, kaže Đajić.
Savetovalište je u pojedinim apotekama počelo sa radom krajem decembra 2021. godine.
„Do kraja januara imali smo 20 pacijenata, koji se vraćaju na kontrole jer moramo da pratimo njihovo stanje, kako bismo znali da li je neopdodan odlazak kod lekara. To su inače ljudi koji često dolaze kod nas, najčešće žive u komšiluku, mnogi godinama već uzimaju u našoj apoteci lekove za hronične bolesti. Poznaju nas i veruju nam. Saveti koje dajemo ljudima zavise i od toga da li imaju neku pridruženu bolest, ali i od njihove starosti i opšteg stanja organizma. Imamo pacijente mlađe od 26 godina, ali i starije od 70. Mnogima je uz našu pomoć zdravlje poboljšano za 80 odsto. Pomažemo im ne samo time što dajemo smernice, već ih umirujemo, kada je jasno da nemaju ozbiljne simptome, već neke uobičajene koji ne zaobilaze gotovo nikog ko je preležao kovid“, naglašava Đajić.
Savetovališta u apotekama rasteretiće čekaonice zdravstvenih ustanova, u kojima pored obolelih sa ozbiljnim postkovid sindromom, često budu i pacijenti čije stanje ne zahteva lečenje u bolnici.
„Ukoliko pacijent ima jasnu sliku moždanog udara, odnosno javljaju mu se halucinacije i pojačani simptomi moždane magle, onda je odlazak kod neurologa neophodan što pre. Međutim, za lakše simptome ne moraju ići kod lekara, posebno ne sad, kad su užasne gužve, a većina osoblja je na bolovanju. Savete i preporuke za blage simptome mogu dobiti i u apoteci. Farmaceuti znaju šta se propisuje za slabiji postkovid sindrom jer su prošli predavanja i edukaciju. Postkovid savetovališta će rasteretiti zdravstvene ustanove, jer će ljudi po savete za uobičajene simptome, koji ne uzrokuju ozbiljne posledice, moći da dobiju i u apoteci“, kaže za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurološkinja.
Nakon dve godine od početka pandemije, magistrima farmacije u apoteci se sve ćešće za pomoć obraćaju pacijenti koji su preležali kovid-19.
„Posledice oboljevanja u velikom broju slučajeva uključuju simptome i medicinske komplikacije koje mogu trajati mesecima nakon početnog oporavka od bolesti i značajno utiču na kvalitet života. Prepoznajući značaj prevencije, nege, savetovanja, lečenja i daljeg praćenja ovih pacijenata, nametnula se potreba za organizovanjem post-kovid savetovališta u apotekama“, kaže Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, dodajući da će apoteke koje nakon pilot projekta nastave sa pružanjem ove usluge biti posebno označene.
Usluga koja se pruža je pre svega edukativna, naglašava ona.
„Zasnovana je na naučnim dokazima, uz traženje konkretnih rešenja za saniranje simptoma, poput obnove sluzokože, kože, funkcionalni oporavak čula i organa, kao i pomoć u unapređenju mentalnog, respiratornog i kardiovaskularnog zdravlja“, objašnjava Šipetić.
Najčešći postkovid simptomi
Podaci dostupnih studija pokazuju da se među najčešćim postkovid simptomima nalazi umor, koji je imalo 58 odsto pacijenta, zatim glavobolja (44 odsto), poremećaji koncentracije i pamćenja (27 odsto), gubitak kose (25 odsto) i poteškoće kod disanja (24 odsto). Spominju se i respiratorni simptomi (kašalj, nelagoda u prsima, plitko disanje, apneja u snu i plućna fibroza), kardiovaskularni (aritmije, miokarditis, visok pritisak), neurološkopsihološki (demencija, depresija, anksioznost, poremećaji spavanja opsesivnokompulzivni poremećaji), a drugi su bili nespecifični poput gubitka kose, zujanja u ušima, poteškoća u gutanju i noćnog znojenja.
BONUS VIDEO Janković, Lalić: Korona je ogolila neravnopravnosti među polovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
