0
Dušan Silni - tako Pančevci zovu svog sugrađanina, plemenitog dečaka Dušana Radojčića (8) koji se odmalena bavi humanitarnim radom. Iako mali, Dušan je prepešačio čak 13 kilometara i sakupio neverovatnih 97.000 dinara za pacijente obolele od raka. Njegov otac Slavko koji je odranije poznat po hodočašćima i humanitarnim akcijama koje organizuje kroz svoje udruženje "Ognjište" ne krije da je ponosan na svog sina koji je krenuo njegovim stopama. Za Novu kaže da sve potiče iz porodice i da je srećan čovek onaj koji pomaže drugima.
Ne postoji čovek u Srbiji koji nije čuo za Slavka i Seku Radojčić iz Pančeva, bračni par koji već pet godina organizuje različite humanitarne akcije kroz njihovo udruženje „Ognjište“.
Slavko je u narodu poznat i po svojim hodočašćima – „kupovinom“ svojih koraka, ovaj plemeniti čovek pomaže ljudima kojima je to najpotrebnije.
Pre dve-tri godine, njihovoj humanosti pridružio se i njihov osmogodišnji sin Dušan koji je u 2023. prepešačio čak 13 kilometara i sakupio neverovatnih 97.000 dinara.
Novac je donirao Odeljenju onkologije i pacijentima koji se bore sa rakom.
Ponosni Slavko kaže da se deca ugledaju na svoje roditelje, te da je zato važno da im budemo pravi primer. Ističe da je Dušana zanimalo gde to ide njegov tata, zašto peške i zbog čega.
„Dušanu je bilo zanimljivo kada mu kažem da idem na put peške, pa me zapitkuje gde idem, zbog čega, kod koga… Kada sam pešačio do Ostroga, bio je tužan jer zna da sam na asfaltu nekoliko dana. Pratio je šta radim, u jednom momentu se zainteresovao i počeo je da me oponaša. Šetao je iz sobe u sobu, uzeo moju lampu, spakovao ranac… Pitao sam ga šta radi, a on kaže: tata, ja sam na hodočašću. I onda sam mu predložio da on i ja idemo sami na put“, priča nam Slavko.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Već sutradan otac i sin su se spremili za „kratak“ put od 13 kilometara. Slavko nije bio siguran kako će izgledati to putešestvije, ali je svakako važna dečakova volja.
„Ja volim da pešačim, ali sam, naravno, u hodu sa Dušanom morao da se spustim na njegov nivo. Prilagodio sam se njemu, pa mi on kaže: tata, hajde da stanemo na pet minuta, pa smo na nekih sedam- osam kilometara pravili mini piknik, malo se odmorimo, a onda nastavimo dalje. Duki je sportski tip, trenira košarku, tako da je svestan da može. Naravno, ja ga ništa ne silim niti pritiskam. Govorio sam mu da u svakom trenutku možemo da se spakujemo i da pozovemo da neko dođe po nas. Ali on nije želeo da odustane. I tako smo tog dana uspeli da za nekih 3-4 sata prikupimo 97.000 dinara od ukupnih 830.000 dinara, koliko je iznosila ukupna suma koju je trebalo obezbediti“.
Kada je imao četiri godine, Dušan je video kako njegovi roditelji pripremaju paketiće za bolesnu decu. Tada je, kaže Slavko, pokazao da će se u budućnosti baviti humanitarnim radom.
„Ptao me je: tata, šta radiš? Ja mu kažem da spremam paketiće za decu koja su bolesna i koja su u bolnici. On me samo pogledao onako tajanstveno. Nastavio sam da pakujem paketiće, a on mi je u jednom trenutku prišao i rekao: Evo tata, ovo je moj autić, više se ne igram s njim, pokloni ga nekom detetu. To me je baš raznežilo“.
Slavkova supruga je u potpunosti uključena u Udruženje, a kao i Slavko, i ona je ponosna na Dušana što je „tako mali, a ipak veliki“.
„Bez nje ne bismo mogli ništa. Sve radimo zajedno, s tim što ona ne pešači jer ima problema s kičmom. Sa nama su i naši prijatelji i kumovi, svi mi činimo jedan tim koji niti ima svoju kancelariju, niti prima platu… Dakle, sve je isključivo na dobrovoljnoj bazi i svi smo mi volonteri željni da pomognemo u nevolji“.“, ponosno kaže Slavko.
Slavko više od dve decenije radi u pančevačkoj Rafineriji. Humanitarnim radom se bavi jer ga to ispunjava, a Udruženje „Ognjište“ nastalo je sasvim spontano. Ideja o osnivanju ove humanitarne organizacije potekla je nakon tužne priče jedne porodice i dečaka koji je izjavio da nema šta da jede.
„Video sam naslov u novinama ‘Tata, ja sam gladan’. Radilo se o jednom dečaku čiji otac je dobio otkaz u jednoj firmi. Baš sam se rastužio, to me je toliko dotaklo. Onda sam prema svojim osećanjima uradio šta sam mogao kako bih pomogao toj porodici i to ne samo ja, nego i kolege s posla i moji prijatelji. I uspeli smo u tome, odneli smo porodici pun automobil svega i svačega, isplaćen je i dug za struju koji su imali“.
Zatim su tužne situacije počele da se ređaju jedna za drugom, a Slavko i njegova ekipa nisu mogli da budu ravnodušni.
„Jednoj porodici je izgorela kuća, pa se na društvenim mrežama proširio apel za pomoć. I onda sam shvatio da je najbolje da ako se već upuštam u sve to, da to bude transparentno jer nema smisla da ljudi uplaćuju pomoć na moj lični tekući račun. Zbog toga je i nastalo udruženje. I to, pomažemo koliko možemo. U prethodne dve godine kupili smo tri kuće, tako da 22 duše imaju krov nad glavom“, kaže nam Slavko.
BONUS VIDEO: Petogodišnjoj Jani iz Knjaževca hitno potrebna pomoć
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare