0
Znamo da Srbija ni u redovnim okolnostima nema sistem koji može da zaštiti one najugroženije. Taj problem posebno je došao do izražaja u vreme vanrednog stanja i pandemije korone. Siromaštvo i nejednakosti će samo da rastu, upozorava nevladin sektor.
Dok su se neki nervirali zbog toga što za vreme policijskog časa nisu mogli da izađu i prošetaju, ima i onih kojima je ulica jedina kuća, nisu imali kud. Ipak, to nije sprečilo pojedine da im pišu kazne – beskućnici nemaju čime da ih plate, pa im u tom slučaju ne gine zatvor.
Iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava „A 11“ ističu da ne postoje precizni podaci o broju beskućnika kojima su napisne kazne zbog kršenja policijskog časa, ali da ih je sigurno bilo. Kazne koje u tom slulaju iznose više destina hiljada dinara, za njih su astronomske
„Oni neće moći da plate kaznu i kada ih sledeći put zaustavi policija, ona će ih direktno odvesti u Prekršajni sud i završiće u Padinskoj skeli zbog neplaćanja te kazne“, objašnjava za naš portal Danilo Ćurčić iz Inicijative „A11“.
Ta organizacija nedavno je upozorila da Srbija u vreme pandemije nije obratila pažnju i donela mere kojima bi zašitila najugroženije.
„Nije doneta nijedna jedina odgovarajuća mera. U poređenju sa zemljama regiona, mi smo se tu najgore postavili“, kritičan je Ćurčić.
On upozorava na brojne posledice koje će nas tek sačekati, ali i na one koje su već vidljive.
„Mi smo imali 12 posto romske dece koja nisu nikako pratila onlajn nastavu, a verovatmo ih je bilo i više. To su deca koja prosto nisu imala uslove za nstavu na daljinu“, navodi samo jedan od primera koji govori o uskraćivanju prava najugroženijima.
Postoje i oni koji zbog nedostaka dokumenata nisu dobili pomoć države od sto evra. Neki prosto nisu ni znali kako da to pravo ostvare.
„Sto evra je dobio svako i niko kom je stvarno trebalo“, kaže Ćurčić.
On kao problem izdvaja i to što pojedini najugroženiji grašani prosto nisu prepoznati u sistemu, nema ih, a sa druge strane socijalnu pomoć dobijaju pojedini koji imaju redovna primanja ili čak visoke plate.
„Način na koji je država do sada postupala govori nam da će se kriza preliti na najslabije“, upozorava naš sagovornik.
On primećuje i da su državne mere koje je trebalo da olakšaju život poslodavcima i zaposlenima pre svega odnosile na one velike kompanije, dok su u zapećku ostala mala i srednja preduzeća.
Ćurčić podseća da je njegova organizacija apeloala da na to da se pored zdravstvenog i ekonomskog kriznog štaba ofori i posebno telo koje će se upravo baviti socijalno najugroženijima. Odgovora nema eć šest meseci.
„Siromaštvo i nejednakosti će samo da rastu. Sa ovakvim pristupom to ne može da se izbegne“, zaključuje naš sagovornik.
