Država ne pomaže privatnicima - nisu izvor sigurnih glasova

Sa dr Novaković smo razgovarali povodom nevolja koje čekaju privatni sektor u Srbiji, kao posledica skoro potpunog zatvaranja zemlje zbog koronavirusa.Kao što je Nova.rs već pisala, otkazi su već počeli u privatnom sektoru, dok je država obećala da u javnom sektoru otpuštanja biti neće.Na ovaj način su se - kao i mnogo puta do sada - privatne kompanije našle u mnogo lošijem položaju od onih koje su u vlasništvu države: po pitanju umanjenja plate radnika, mogućeg otkaza, prava na ostanak kod kuće zbog deteta mlađeg od 12 godina..."Zapošljavanje u javnom sektoru još uvek je privilegija. Posao je sigurniji, zarade veće i izvesnije, sigurno socijalno i penzijsko osiguranje, verovatno bezbedniji uslovi rada i napredovanja, manje intenzivan posao nego kod privatnika, plaćeno bolovanje i godišnji odmori, veće šanse za podizanje i otplatu kredita i slično", kaže dr Nada Novaković.

"Kod nas je država najveći poslodavac (i vlasnik), ali i faktor koji najbitnije utiče na radno i ostalo zakonodavstvo. Osnov legitimiteta političke elite na vlasti tokom tranzicije društva nisu zalaganje, poštenje, znanje, rad i radništvo, već kapital i profit i sve što uz to ide. Tom cilju služi i zakonodavstvo, uz napomenu da, što je vlast pod većim pritiskom spoljnih faktora (kreditora, na primer), to su i njeni zakoni i odluke više podložne tome i idu u korist krupnog i srednjeg domaćeg i svetskog kapitala", kaže dr Nada Novaković.Nova.rs: Kakve je mere država trebalo da preduzme kako ne bi došlo do velike razlike u tretmanu zaposlenih prema kriterijumu vrste poslodavca - da li radi za državu ili za privatnika?Nada Novaković: Država je postojećim merama samo nastavila politiku favorizovanja zaposlenih u javnom sektoru. Novom krizom samo su u prvi plan izbili zaposleni u zdravstvu i prosveti, kojima se povećavaju zarade. Prvi će se naći prvi na listi najopterećenijih i najugroženijih zaposlenih. Drugi će odlaskom kući dobiti nove obaveze oko nastave, ali imati i mir, jer su im zarade sigurne.Pre toga je tekla i kampanja za zapošljavanje više hiljada zdravstvenih i prosvetnih radnika, posebno onih na povremene ugovore o radu. Ukratko, jedan sektor nezadovoljstva se na ovaj način sanira. Dok traje kriza ne gubi se posao.U privatnom sektoru sasvim je drugačija situacija. Tamo je odavno velika konkurencija zaposlenih, začinjena radom na crno i na rad preko agencija za posredovanje. Zarade su konstantno niže nego u javnom sektoru, neizvesne, a posao se lako gubi. Sada je prilika da privatnici masovno otpuštaju radnike, pod izgovorom krize.Ako se apeluje na solidarnost, a ona nije samo pojedinačna i lična, onda je trebalo ista mera da se primeni i na privatni sektor. Ako poslodavci traže, a posebno inostrani, rasterećenje zarada od poreza, onda bi imalo smisla da i sindikati traže da to ne ide na račun zarada i otpuštanja radnika. Za sad se razjedinjeni sindikati o tome ne oglašavaju. Uostalom, u privatnom sektoru gotovo da i nema sindikata.Nova.rs: Ko će pretrpeti najveće štete?Ekonomska i zdravstvena kriza naglo i snažno pogađa više sektora privređivanja (turizam, ugostiteljstvo, trgovinu, saobraćaj...). Prva šteta koja nastupa u njima jeste otpuštanje viška radnika.Posao će najpre izgubiti zaposleni u sivoj ekonomiji i kod privatnika, posebno oni koji nisu prijavljeni i povremeno su angažovani. Njihova beda i siromaštvo će se na taj način uvećati. Bez posla će masovno ostajati i radnici u pogođenim sektorima, a to su skoro svi, koji gube tržište, moraju se prilagoditi novim prilikama i za koje država mnogo ne mari.Država će verovatno zaštititi velika preduzeća, u državnoj ili privatnoj svojini. Sitna i srednja će naglo propadati. Vredi pomenuti da su srednja i mala preduzeća (sa 10-50 zaposlenih) najbrojnija u Srbiji (od svih registrovanih ona čine 90 odsto). Njih će kombinovana ekonomska i zdravstvena kriza uništiti, osim ako im vlasnici nisu važni za vlast.Solidarnost sa zaposlenima u javnom sektoru je trenutno maksimalna, ako se u to ubraja zadržavanje radnih mesta, potpuna materijalna naknada za rad van preduzeća i ustanova, mogućnost da se ne koristi za vreme odsustva ni bolovanje, godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo. Samo je mali broj poslova koji se mogu stvarno obavljati na daljinu, od kuće i “elektronski”. To obavljaju najobrazovaniji kadrovi, u kojima zemlja oskudeva.Sa druge strane, za sada se zna da su sredstva za pomoć najugroženijima nedovoljna, a kampanja oko volontiranja i druge akcije su samo kap u moru za ublažavanje postojeće krize.Šta će biti sa poslovima koji moraju da se obavljaju u fabrikama i prodavnicama?Gazde će sigurno smanjiti broj zaposlenih. Mnogi se i do sada ponašaju da ih ne prijavljuju na socijalno i zdravstveno. Čim ne rade oni nemaju ni plaćeno bolovanje niti zaradu. Nije to praksa samo u privredi nego i u nekim elitnim privatnim školalama. Oni koji sad odu na “krizni odmor” imaju male šanse da se vrate na ranije radno mesto i da uopšte mogu da zarađuju za život.Sigurno se neće odustati od politike favorizovanja stranih investitora. U tim preduzećima stradaće većina najslabije plaćenih i povremeno angažovanih radnika. Nije isključeno dalje oslobađanje od poreza, rasterećenje preduzetnika od fiskalnih nameta, ali na račun države, radnika i stanovništva. Solidarnost, klasna i politička, između krupnih kapitalista i vladajućih elita ni u najvećim krizama nikada nije nestala. Štaviše, njihovi interesi su slični, "stopljeni", nasuprot interesima većine najamnih radnika i srednjih slojeva.Postoji li neko ko će iz krize da izađe netaknut?Bankarski sistem se do sada pokazao najvitalniji, najmoćniji u zaštiti svojih interesa, bez obzira kolika je njegova uloga u nastajanju globalnih ekonomskih kriza. U Srbiji i regionu preko 90 odsto bankarskog sektora je u vlasništvu stranaca. Oni će kao i do sada za sebe pribaviti najviše pomoći za spasavanje i dodatno pogoršati uslove poslovanja nakon prolaska aktuelne epidemije.Vlast sigurno neće, ne može da se odupre zahtevima centrala i država odakle su došle te banke, pa će ih sigurno na svaki način pomoći.Ne treba zaboraviti bliskost najvećih kapitalista, domaćih i stranih, sa vlastima. Ona je manje ili više prikrivena u vremenu političkih izbora, ali je sigurno ogoljena kada se opraštaju dugovi i porezi tih kapitalista, a na račun većine građana. Svega toga ima i sad, ali ne samo kod nas.Materijalnu i drugu pomoć će najverovatnije dobiti krupni strani investitori, koje država na sve načine privlači i zadržava ovde. Ovo je prilika da se njihove povlastice uvećaju, ali i profiti. Posledica će biti rast nejednakosti u uslovima poslovanja i opstanka domaćih i stranih preduzetnika, velikih i srednjih i malih preduzeća.