Da li je Srbiji potrebno Ministarstvo za ljudska prava i može li ono da reši probleme koje još od 2006. godine nije mogao nikada dočekali Građanski zakonik, neke su od tema o kojima je novinarka Rada Đurić, u emisiji "Među nama", razgovarala sa Draganom Popovićem iz Centra za praktičnu politiku i Zoricom Mršević sa Instituta društvenih nauka.

Odgovarajući na pitanje da li ju je iznenadila najava formiranja Ministarstva za ljudska prava, Mršević je rekla da jeste, iako ta priča postoji dosta dugo.

„Postoji trend među aktivistima i stručnjacima za ljudska prava koji smatraju da je to nama neophodno, i svaki put kada se formira vlada postoje podsticaji. Mnogo je mišljenja da Kancelarija za ljudska i manjinska prava koja postoji dugo, nije dovoljna, da nema ovlašćenja i da nije dovoljno opremljena mandatima, ali da će to sada da bude, i baš u ovom momentu, jeste iznenađenje i u skladu sa imidžom predsednika Vučića koji povlači neobične, neočekivane i smele poteze, koji kod nekoga mogu da budu smatrani kontroverznim, a kod drugih dočekani sa dobrodošlicom“, kaže Mršević koja navodi i da vest o osnivanju ministarstva dočekuje sa dobrodošlicom, umerenom, jer čeka da vidi ovlašćenja i kadrovska rešenja.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, navodi da postoje dve ravne o kojima može da se razgovara o tom problemu.

„Jedna jeste teorijska i mi smo 2012. godine pokrenuli inicijativu da se napravi Ministarstvo za ljudska prava, i postoji snažno uverenje kod ljudi, da bi to bilo ministarstvo koje bi objedinilo nadležnosti. Jedna je ravan teorijska, a druga Srbija u 2020. godini. Trenutno nismo ni formalno demokratska zemlja, ovo je autokratija, a tu je jako teško zaštititi ljudska prava. Ja ne verujem da mogu da se spoje autokratija i zaštita ljudskih prava. Tako da, dok je ovakva situacija, nažalost, prilično je svejedno da li ćemo imati Ministarstvo za ljudska prava ili ne“, naveo je između ostalog Popović.