0
"Ako me neko pita da li treba da primi vakcinu AstraZeneka, odgovorila bih mu da treba", kaže u razgovoru za Nova.rs imunološkinja Emina Milošević. Ona smatra da je korist od primanja ove vakcine veća od rizika.
U Srbiju je krajem februara stiglo prvih 150.000 doza vakcine AstraZeneka, a prošle nedelje stigao je i kontigent od 57.600 ovih cepiva iz Kovaks mehanizma Evropske unije. Od nadležnih u Srbiji nije nije bilo moguće dobiti tačnu informaciju koliko je građana primilo ovu vakcinu.
Na to, da u delu javnosti postoji bojazan da se primi ova vakcina pokazala je informacija da u Kragujevcu nije bilo zainteresovanih studenata za vakcinaciju jer je bila predviđena ova vakcina. Zbog kontroverznih informacija koje su se pojavile u svetskim medijima o eventualnim posledicama ove vakcine i deo ljudi koji su primili prvu dozu AstraZeneke u dilemi je da li da primi i drugu.
Doktorka Milošević sve njih umiruje i upućuje da nema razloga za strah.
„Sve i da se dokaže da vakcina AstraZeneka može da uzrokuje trombo-embolijske komplikacije, ti slučajevi su jako retki i učestalost je mala. Zarad toga ćete vi u nekim zemljama da obustavite tu vakcinu koja će da spreči kovid i trombo-embolijske komplikacije koje se javljaju sa mnogo većim učestalostima“, objašnjava.
Navodi slučaj Amerike, gde su izdate dodatne smernice za praćenje i nadzor potencijalno rizičnih pacijenata, tako bi se predupredile fatalne posledice trombova.
„Ovo stanje ne mora da bude smrtonosto, ako se reaguje na vreme“, napominje imunološkinja i dodaje da bi i Evropska agencija za lekove uskoro trebalo da reaguje sličnim pravilnikom.
Žena mlađa od 50 godnina koja je primila AstraZeneku i dobila ekstremno jaku glavobolju koju ima po prvi put u životu – to je primer koji doktorka Milošević navodi kao potencijalno rizičan slučaj koji bi trebalo odmah poslati na dijagnostiku i skener.
„Kao što i Evropska agencija za lekove kaže – benefiti vakcine prevazilaze rizik“, zaključuje naša sagovornica.
Virusolog Milanko Šekler je u ranijoj izjavi za Nova.rs rekao da smatra da za vakcinu AstraZeneka vlada slabije interesovanje, ne samo zbog priče o mogućim komplikacijama, već zbog toga što se na revakcinu čeka 12 nedelja, pa se period neizvesnosti i „štrecanja“ prolongira.
Šekler primećuje i da u vezi sa vakcinom AstraZeneka ima dosta politike, „zato što je najjeftinija“ i njena cena iznosi oko tri evra.
„To nije zato što je ta vakcina loša, nego zato što je to bio uslov Oksforda koji je patentirao vakcinu“, zaključio je naš sagovornik.
Nemačka agencija za regulaciju lekova, Institut Paul Ehrlich (PEI), sredinom marta postala je prva nacionalna agencija koja je govorila o povišenom broju slučajeva sa retkim cerebralnim krvnim ugrušcima, većinom kod mlađih i žena srednje dobi.
EMA je do 31. marta identifikovala 62 slučajeva cerebralne tromboze venskih sinusa (CVST) u svetu, od kojih su 44 u Evropi gde je dato 9.2 miliona doza AstraZeneke, objavio je Frans pres.
Smrću je rezultiralo 14 od tih slučajeva, iako se ne može konačno povezati sa tom retkom vrstom tromboze, rekla je prošle nedelje Emer Kuk, zvaničnica EMA-e.
U Nemačkoj je zabeležen 31 sumnjivi slučaj CVST-a. U devetnaest njih je otkriven i pad broja trombocita, a umrlo je devetero ljudi, objavio je Paul-Ehrlich Institut.
Nemci su vakcinisali 2.8 miliona stanovnika, što znači da je bilo nešto više od jednog slučaja takvih nuspojava na 100 hiljada doza. Za Francusku ta stopa iznosi 12 slučajeva i četiri smrti na 1.9 miliona doza, a u Norveškoj pet slučajeva i tri smrti na 120 hiljada doza.
Velika Britanija, koja je AstraZenekom vakcinisala više stanovnika od bilo koje države, s 18.1 miliona doza, do protekle nedelje je imala 30 slučajeva zgrušavanja od kojih su sedam završili smrću.
Nakon svega, Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je u utorak da bi zgrušavanje krvi trebalo navesti kao „veoma neželjeni efekat“ vakcine AstraZeneca, uz napomenu da su koristi i dalje veće od rizika.
„Zaključili smo da neobični i retki slučajevi krvnih ugrušaka treba da budu smatrani kao moguće nuspojave ove vakcine“, rekla je izvršna direktorka EMA, Emer Kuk na konferenciji za novinare, ali podvukla da je EMA posle ispitivanja zaključila da je AstraZenekina vakcina „izuzetno efikasna u sprečavanju bolesti i hospitalizacija“ u slučajevima koronavirusa.
Dodala je da nisu potvrđeni specifični faktori rizika, poput starosne dobi, pola ili ranijih komorbiditeta u nastajanju krvnih ugrušaka, jer su ti incidenti potvrđeni kod oba bola i svih starosnih dobi.
Kako je navela, radi se o „reakciji imunog sistema na vakcinu, što vodi do stanja koje je slično onome koje se događa pri upotrebi heparina“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
