EU će objaviti ažuriranu procenu vakcine AstraZeneke

Svet 06. apr. 202111:35
Podeli:
Astrazeneka vakcina
Astrazeneka vakcina Foto:EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Pitanja jesu li retki, ali ozbiljni slučajevi zgrušavanja krvi kod onih koji su primili vakcinu AstraZeneke češći nego u opštoj populaciji i, ako jesu, šta ih uzrokuje i dalje potkopavaju poverenje u tu vakcinu, piše agencija Frans pres uoči nove ovonedeljne procene Evropske agencije za lekove (EMA).

PROČITAJTE JOŠ:

Evropska agencija za lekove (EMA) je zaključila da su koristi te vakcine veća od rizika i da ona treba i dalje da se koristi, a ta institucija će sledeće nedelje objaviti ažuriranu procenu, prenosi Hina.

Što je zaključeno?

Krvne ugruške koji su se dogodili kod ljudi nakon vakcinisanja AstraZenekom Francuska agencija za lekove (ANSM) opisuje kao „veoma atipične“.

„Ova tromboza velikih vena je neuobičajeno locirana u mozgu i još ređe, u probavnom sistemu“, komentarisala je ta agencija.

Foto:EPA-EFE/Leszek Szymanski

Povezuje ga i sa stanjem koje karakteriše abnormalno nizak nivo trombocita u našoj krvi čija je uloga da formira ugruške kako bi se zaustavilo ili sprečilo krvarenje.

Nemačka agencija za regulaciju lekova, Institut Paul Ehrlich (PEI), sredinom marta postala je prva nacionalna agencija koja je govorila o povišenom broju slučajeva sa tim retkim cerebralnim krvnim ugrušcima, većinom kod mlađih i žena srednje dobi.

Neki specijalisti upućuju na takozvanu diseminiranu intravaskularnu koagulaciju (DIC) u kojem se ugrušci stvaraju širom tela.

To stanje, koje se pojavljuje i u ekstremnim slučajevima sepse, uključuje „i trombozu i hemoragiju“, rekla je Odil Launaj, članica naučnog tela koje savetuje vladu u Parizu, za francusku agenciju Frans Pres.

Povezanost sa vakcinom

„Kauzalna veza sa vakcinom nije dokazana, ali je moguća, a dalja analiza se nastavlja“, objavila je EMA prošle nedelje. Agencija će o tom pitanju ponovno raspravljati između 6. i 9. aprila.

Foto:EPA-EFE/RUNGROJ YONGRIT

Drugi stručnjaci su jasniji oko simptoma vakcina britansko-švedskog proizvođača.

„Moramo prestati sa špekulacijama postoji li povezanost ili ne – svi ovi slučajevi pokazuju simptome tri do deset dana nakon vakcinacije AstraZenekom“, rekao je za norvešku televiziju Pal Andre Holme, zvaničnik tima nacionalne bolnice u Oslu koji se bavi ovim slučajevima.

„Nismo pronašli nijedan drugi okidač“, dodao je.

Norveška agencija za lekove podržala je tu procenu, a jedan od njenih ljudi Steinar Madsen kazao je kako „verovatno postoji povezanost s vakcinom“.

Francuski ANSM je na kraju objavio da postoji „malen“ rizik od „vrlo neuobičajene vrste tromboze sličnog kliničkog profila i jednakog vremenskog okvira“.

Foto:EPA-EFE/RUNGROJ YONGRIT

Koliki je rizik?

EMA je do 31. marta identifikovala 62 slučajeva cerebralne tromboze venskih sinusa (CVST) u svetu, od kojih su 44 u Evropi gde je dato 9.2 miliona doza AstraZeneke, piše Frans pres.

Smrću je rezultiralo 14 od tih slučajeva, iako se ne može konačno povezati sa tom retkom vrstom tromboze, rekla je prošle nedelje Emer Kuk, zvaničnica EMA-e.

U Nemačkoj je zabeležen 31 sumnjivi slučaj CVST-a. U devetnaest njih je otkriven i pad broja trombocita, a umrlo je devetero ljudi, objavio je Paul-Ehrlich Institut.

Nemci su vakcinisali 2.8 miliona stanovnika, što znači da je bilo nešto više od jednog slučaja takvih nuspojava na 100 hiljada doza. Za Francusku ta stopa iznosi 12 slučajeva i četiri smrti na 1.9 miliona doza, a u Norveškoj pet slučajeva i tri smrti na 120 hiljada doza.

Velika Britanija, koja je AstraZenekom vakcinisala više stanovnika od bilo koje države, s 18.1 miliona doza, do subote je imala 30 slučajeva zgrušavanja od kojih su sedam završili smrću.

Foto:EPA-EFE/Liselotte Sabroe

No, kao što je slučaj sa svim lekovima, rizici se uvek moraju suprotstaviti njihovim koristima.

„Svi bi hteli imati lekove koji su 100 odsto sigurni, no to jednostavno ne postoji“, rekao je Adam Fin, profesor pedijatrije na univerzitatu Bristol, komentirišući nove zabrane vakcina AstraZeneke u Nemačkoj i drugde.

„Trenutno je najveći rizik u svetu za naše živote Kovid-19“, dodao je Fin.

„Moramo ostati usresređeni na potrebu da sprečimo da ta bolest odnese još milione života pre nego što je stavljena pod kontrolu, a jedini učinkovit način da to učinimo je putem vakcinacije“. EMA je istog stava.

„Koristi AstraZenekine vakcine u sprečavanju kovida-19, uz svoj povezan rizik od hospitalizacije i smrti, nadilaze rizike nuspojava“, saopštila je 31. marta.

astrazeneka vakcina
Foto:EPA-EFE/Andrea Fasani

Faktori rizika?

Većina slučajeva cerebralne tromboze dogodili su se kod mlađih od 65, no nije moguće izvući bilo kakve zaključke o starosti jer je vakcina do danas data većinom mlađim stanovnicima.

Činjenica da je većina slučajeva zabeležena kod žena potencijalno samo reflektuje činjenicu da među radnicima zdravstva, koji su bili prioritetni za vakcinisanje, većinu čine žene, piše Frans pres.

„Trenutno provera nije identifikovala nijedan specifičan faktor rizika, poput dobi, pola ili ranijih poremećaja zgrušavanja u istoriji bolesti“, saopštila je EMA.

Usprkos tome, nakon što su već sredinom marta neke države pauzirale vakcinisanje AstraZenekom, neke su to države učinile ponovo.

Nemačka je prošle nedelje odlučila da prestane da koristi tu vakcinu kod mlađih od 60, a Kanada i Francuska za mlađe od 55. Švedska njime ne vakciniše mlađe od 65.

Foto:EPA-EFE/Sean Gallup

„Nemamo samo jednu vakcinu imamo ih nekoliko“, napisala je Sandra Ciesek, profesorka virologije na univerzitetu u Frankfurtu, za časopis Sajans.

„S toga ograničavanje korišćenja AstraZeneke na stariju populaciju meni ima smisla“.

Norveška i Holandija su preduzele radikalniji korak i u potpunosti suspendovale vakcinisanje AstraZenekom.

Moguća objašnjenja?

Zasad postoje samo hipoteze, a očekuje se da će EMA sledeće nedelje reći koje od njih su izglednije.

U istraživanju objavljenom 28. marta, koje još nije prošlo recenziju, nemački i austrijski naučnici su ukazali na poznati biološki mehanizam koji bi mogao objasniti rast broja slučajeva atipične tromboze.

Vakcina AstraZeneke, napisali su oni, povezana je sa poremećajem zgrušavanja „koji klinički liči trombocitopeniji izazvanoj heparinom (HIT)“.

HIT je retka i ozbiljna reakcija imunog sistema na taj lek protiv zgrušavanja krvi.

Foto:EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

Autori istraživanja, predvođeni Andreasom Greinačerom sa univerziteta u Greifsvaldu, predložili su ime za tu pojavu koju opisuju kao novi sindrom: „vakcinom izazvana protrombotska imunosna trombocitopenija (VIPIT)“.

Istraživači nacionalne bolnice u Oslu ranije su sugerisali da slučajeve možda izaziva „moćan imuni odgovor“ na vakcinu.

Udruženje francuskih naučnika i likara imena „Na strani nauke“ ipak tvrdi da se imuni odgovor možda događa zbog slučajnog umetanja igle u venu, umesto u mišić u gornjem delu ruke.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar