Dr Gligić: Vakcinu za majmunske boginje u Srbiji više nema ko da napravi

Društvo 25. maj. 202219:14 > 20:06
Podeli:
Foto:CDC / Sciencephoto / Profimedia, N1

Srbija je bila druga zemlja u Evropi koja je vakcinisala, početkom 20. veka, svoje stanovništvo sopstvenom vakcinom, a prva je bila Nemačka. Mi smo pioniri u toj oblasti, ali su svi naši stručnjaci otišli. Sada ovde ne postoji niko ko bi mogao da napravi vakcinu protiv majmunskih boginja, koja nije komplikovana, ali mi prosto nemamo kadrove, nismo uspeli da ih zadržimo, kaže za Nova.rs virusolog dr Ana Gligić, nekadašnja šefica Nacionalne referentne laboratorije za variola veru.

Virus koji hara svetom i za koji je sada već izvesno da će stići u našu zemlju, majmunske boginje, nije nimalo bezazlen, a zabrinjava njegova sličnost sa smrtonosnom variola verom. Naime, vakcina protiv podmukle i smrtonosne variole, delimično štiti i od majmunskih boginja.

Pročitajte još:

“S obzirom da su u pitanju virusi iz bliske porodice, onaj ko primi vakcinu protiv variola vere, biće do 85 odsto zaštićen i od majmunskih boginja. Problem je sada što mi nemamo ovu vakcinu, a vakcinacija je kod nas prestala iskorenjivanjem variole pre gotovo 50 godina” objašnjava dr Gligić.

Kada virus stigne u našu zemlju obolevaće više nevakcinisane generacije.

“A to su sve one od 80-ih godina prošlog veka do danas. Nekadašnja Jugoslavija je svojevremeno podelila poslove među državama članicama, pa je Zagreb u Hrvatskoj tada dobio zadatak da napravi antivarioličnu vakcinu. Mi u Srbiji nismo se bavili tim poslom, jer to tada nije bio naš zadatak. Verujem zato da oni verovatno u Zagrebu i danas imaju rezerve ovih vakcina. Tu vakcinu protiv variola vere, koja pomaže i protiv virusa majmunskih boginja, je lako napraviti” navodi doktorka Gligić.

Procedura je jednostavna, ali stručni kadrovi su neophodni, a mi ih nemamo.

vakcina trudnoća
Foto: Printscreen/RTS

“Vakcina za variola veru pravi se na telećoj koži, na živom teletu. Obrije mu se dlaka, potom se malo nagrebe, nanese se vakcinalni virus, koji se za sedam dana razmnoži i izpreparira iz njega vakcina” objašnjava virusolog dr Gligić.

Nažalost, Srbija više nema kadrove koji bi umeli da proizvedu ovu vakcinu.

“Ne bi bio problem da i sada započnemo proizvodnju vakcine protiv variole, koja će štititi i od majmunskih boginja, ali mi više nemamo kadrove koji to znaju da rade. Ispustili smo ih. Lično sam obučila pet ljudi da rade ovo što sam ja radila čitav svoj radni vek. Jedan od njih otišao je u Kanadu, dvoje je u Americi, jedan u Izraelu, a jedan u Nemačkoj. To su moji učenici koji su dobili odobrenje od našeg Instituta u Srbiji, da ne moraju da se vraćaju ovamo. Tako je država izgubila kontinuitet u nauci i sada više nema ko da pravi vakcine” naglašava dr Gligić.

Majmunske boginje
Foto: REUTERS/Christine Uyanik

Ona ističe da je Srbija, inače, bila jedna od prvih zemalja Evrope koja je proizvela vakcinu.

“Početkom prošlog veka, čini mi se 1903. u Nišu, proizvedena je druga vakcina u Evropi. Prva je bila u Nemačkoj. Sa ponosom mogu da kažem da smo u to vreme bili druga evropska zemlja koja je vakcinisala svoje stanovništvo svojim proizvdom” priča naša sagovornica.

Virus majmunskih boginja, ističe ona, nije nimalo bezazlen.

“Evolutivno, mi smo sa majmunima najbliži srodnici, a virus koji pređe sa majmuna na čoveka je naišao na sličan organizam i može ojačati i promenti se, a ne mutirati. Ovi virusi nisu kao korona RNK, ne mutiraju, ali jačaju” naglašava doktorka.

U velikom broju evropskih zemalja registrovani su slučajevi majmunskih boginja, a nama najbliža je Slovenija.

Foto:REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

“Do 20. maja bilo je čak 120 slučajeva u 11 zemalja izvan Afrike. Još 1959. u Africi se masovno javljala ova bolest i bilo je velikih epidemija sa smrtnošću od tri procenta. Sada su jako velike šanse da ove boginje stignu do Srbije. Od ukupno 38 prijavljenih, za čak 30 nema podataka da su imali bilo kakav kontakt sa nekim ko je došao iz ugroženog područja, pa se postavlja pitanje kako su ti ljudi zaraženi” naglašava doktorka Gligić.

Ona međutim ističe da ovaj virus nije visoko patogen, ali čim otkrijemo prvi slučaj mora se zatvoriti krug kontakata oko njega.

“Prvi slučaj treba otkriti što pre i zatvoriti krug oko njega, tako što će svi kontakti biti izolovani. Ovaj virus nije visoko patogen, ali ne znači da neće biti. Prešao je sa majmuna na čoveka, a evolutivno su majmun i čovek najbliži. Sličan je slučaj bio i sa koronavirusom, kada je virus prešao sa životinje na čoveka, pa nije našao svoj supstrat, počeo je da se guši i da mutira. Međutim, ovaj virus koji je prešao sa majmuna na čoveka, može samo da ojača, jer su organizmi vrlo slični” objašnjava dokotrka i naučnica Gligić.

Podsetimo, 7. maja u Britaniji je prijavljen prvi slučaj majmunskih boginja ove godine u Evropi i od tog dana se bolest nezaustavljivo širi kontinentom, a potvrđena je i u SAD, Kanadi, Australiji.

Groznica i kvrgav osip

Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje. U pitanju je virus koji izaziva simptome groznice, kao i karakterističan kvrgav osip na koži koji počinje na licu i širi se na ostatak tela. Obično je blag, iako postoje dva glavna soja: Kongo, čija je smrtnost do 10 odsto i zapadnoafrički soj, koji ima stopu smrtnosti u oko jedan odsto slučajeva. Virus je prvi put pronađen kod majmuna 1958. godine, tako je nastao naziv „majmunske boginje“, iako se glodari sada smatraju glavnim prenosiocima. Prvi put je virus zabeležen kod čoveka u Demokratskoj Republici Kongo sedamdesetih godina prošlog veka. Većina zaraženih se oporavlja u roku od nekoliko nedelja.

Komentari

Vaš komentar