5
Borba protiv tumora jedna je od ključnih borbi savremene medicine, koja i pored dobrih rezultata i dalje nema ishod kakav bismo želeli. Stručnjaci rade na razvoju novih metoda lečenja i dijagnostike, a o jednoj od njih danas u "Probudu e govorila i doktorka Ljiljanom Mijatović, specijalistom nuklearne medicine, profesorkom na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.
Tokom epidemije korone, ostale medicinske teme kao da su malo zapostavljene, iako su bolesti i dalje prisutne. Tumori su, nažalost, sve češći, što se pripisuje i savremenom načinu života i ishrane, zagađenju, ali i osiromašenom ali i osiromašenom uranijumu kojem smo bili izloženi tokom Nato bombardovanja.
Na pitanje šta su najčešći uzroci maligniteta dr Mijatović kaže da je to način zotova koji mi vodimo u poslenje vreme.
„Mi smo izloženi raznim štetnim agensima u hrani, vazduhu, načinu života. Stres je jedan od uzroka užasno prisustnih i važnih. Kad su u pitanju specifično tumori štitaste žlezde izlaganje jonizujućem zračenju je dokazano jedan od ozbiljnijih uzroka nastanka“, kaže ona.
Povezane vesti:
Na pominje da se u tom kontekstu ne može sa sigurnošću govoriti o NATO bombardovanju Srbije.
„Broj ovih karcinoma je desetostruko veći u Manitobi u Kanadi, mestu gde ljudi nisu bili izloženi toj vrsti zračenja. Broj tih karcinoma se povećava u celom svetu pa i kod nas“, objašnjava ona.
Kaže da paralelno sa epidemijom koronavirusa, „postoji i pandemija malignih bolesti“.
„To je jedna od najvažnijih zadataka da se posvetimo borbi protiv njih“, rekla je ona.
Objašnašnjava da se nuklearna medicina bavi promenom radioaktivnih izotopa u dijagnostičke i terapijske svrhe.
„Vi pacijentu na jedan od mnogih načina, najčešće intravenski ubrizgavate malu dozu radioaktivnosti“, objašnjava ona i dodaje:
„Uređaj koji se zove gama kamera tu radioaktivnost detektuje – za razliku od recimo skenera koji zrači pacijenta kod nas je pacijent izvor zračenja i mi uređajem samo detektujemo zračenje iz pacijenta. Koji će organ pacijenta zračiti zavisi od toga šta smo mu dali.“
Uspešnost lečenja radioaktivnim jodom do 100 odsto
Nuklearna medicina, odnosno primena radioaktivnih izotopa ranije se više koristila za dijagnostiku, a manje za lečenje. Kako je došlo do preokreta da je ona dana postala važna kao terapija?
„Interesantno je da ono što možete da vidite primenom radioaktivnosti, ako povećate dozu radioaktivnosti možete i da lečite“, kaže ona i dodaje:
„Moje mišljenje je da je budućnost nuklearne medicine u lečenju.“
Objašnjava da terapija izgleda tako što popije kapsulu radioaktivnog joda nako čega na tri dana bude izolovan u radioaktivnoj sobi, dok se radioaktivnost ne smanji dovoljno da može da bude u kontaktu sa drugima.
„Procenat uspešnosti terapije zavisi od trenutka kad se pacijent javio. Neophodno je da štitasta žlezda bude operisana i ako je taj tumor operisan u nekom ranom periodu procenat uspešnosti ide i do 100 posto. Ako su se pojavile metastaze u drugim organima, procenat uspešnosti pada, ali je i dalje veoma visok. Ponavljanim terapijama radioaktivnim jodom uspevamo da popravimo i kvalitet života i dužinu života naših pacijenata“, objasnila je ona.
Što se tiče nuspojava objašnjava da se to uglavnom svodi na promene u krvnoj slici koje su kratkotrajne i privremene i poremećaji u lučenju pljuvačke.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
