Uvođenje strogih mera, među kojima je i zabrana kretanja, zbog sve većeg broja zaraženih i umrlih, trese evropske zemlje, dok u Srbiji od početka meseca, stopa zaražavanja konačno opada, nakon što je koronavirus dostigao svoj vrhunac. Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštili su da je početkom novembra u Evropi smrtnost od koronavirusa porasla za 10 odsto, a kako crne brojke nezaustavljivo skaču, ovaj deo sveta ponovo je proglašen “epicentrom” pandemije.
U Sloveniji skače broj novozaraženih i hospitalizovanih, a u Austriji je od ponedeljka na snazi lokdaun koji će trajati minimum 10 dana. U većini evropskih zemalja od oktobra se beleži porast od 50 odsto slučajeva infekcije, bez obzira na dostupnost vakcina protiv koronavirusa. Zbog visoke stope hospitalizacije i broja pacijenata na odeljenjima intenzivne nege, Bugarska, Estonija, Latvija i Litvanija su označene kategorijom „vrlo visoke zabrinutosti“,
Međutim Srbija je sa više od 8.000 zaraženih dnevno u septembru, sada pala na manje od 3.000 novozaraženih na svaka 24 sata, ali i dalje zabrinjava veliki broj umrlih od kovida-19 svakoga dana.
„Postoji dinamika epidemijskog procesa, kada je virus jači i kada je slabiji. U septembru i oktobru imali smo mnogo više kovida od ostalih evropskih zemalja, pa se kod nas sada ‘fond osetljivih’ malo ispraznio. U jednom periodu, na početku jeseni, imali smo čak najviši porast zaraženih u svetu. To je bilo i zbog mera koje su bile nikakve. Sada smo uveli neke mere, kovid propusnice u večernjim satima, zbog čega su mnogi ugostiteljski objekti zatvoreni noću, što sprečava ljude da se okupljaju u zatvorenom. Nedavno je bio i raspust u školama, pa su ta tri faktora uticala na blago smanjenje broja zaraženih. Još jedan faktor je vreme, niske temperature, zbog kojih su ljudi više u kućama i manje se viđaju. Naravno, ne smemo se opustiti, jer se virus stalno vraća, dok god se svi ne vakcinišemo“, naglašava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Građani koji su vakcinisani pre pola godine više nemaju zaštitu, osim ako ne prime treću dozu.
„Uskoro će svima onima koji su vakcinisani na proleće zaštita oslabiti, a oni koji su preležali koronu početkom godine ili 2020., biće u opasnosti od ponovnog zaražavanja. Sada kada je manji broj zaraženih treba pooštriti mere, tako ćemo se izboriti sa virusom. Međutim mi se uvek opustimo kad pada broj zaraženih. Korona je nepredvidiva, taman kad ljudi pomisle da je prošlo najgore, krenu utakmice i politički skupovi, i dođe do novog uspona. Mora se i dalje insistirati na vakcinaciji“, apeluje dr Radovanović.
Broj umrlih, međutim, nikako da padne.
„Uvek je to tako. Broj umrlih počne da pada otprilike 20 dana posle pada broja zaraženih. Mnogi od onih koji su umrli proteklih dana bili su na respiratoru proteklih nedelja. Međutim ako je sada manje zaraženih i manje pacijenata na respiratorima, onda kroz dve, tri nedelje, nećemo imati toliko umrlih. Kriva umiranja uvek ide sa zakašnjenjm za krivom zaražavanja, a između njih je kriva hospitalizacije, koja se menja u zavisnosti od ove dve“, objašnjava naš sagovornik.
Zdravstveni radnici u poslednje tri nedelje primećuju pad hospitalizovanih pacijenata i kako kažu, konačno su “malo odahnuli”.
„Trend opadanja hospitalizovanih traje već 20 dana. Kod nas je u avgustu počeo haos i do kraja septembra je bio pakao sa novim talasom. I oktobar je bio žestok, imali smo veliki broj obolelih sa teškom kliničkom slikom, radli smo u šest kovid jedinica. Sada smo zatvorili tri, plus respiratorni centar, i ostale su da rade još dve jedinice. Osetan je pad hospitalizovanih od početka novembra. Virus ima svoj životni ciklus. Vakcinacija ide manje-više istim tokom, kao i ranije, a poenta je da se u kratkom vremenskom periodu veliki broj ljudi vakciniše, a ne da se ovoliko razvlači. Sad nema opuštanja dok u nekom kraćem roku ne primimo svi vakcine. Dok god se to ne desi, malo toga možemo da učinimo“, kaže za Nova.rs dr Lejla Ćeranić, infektolog Opšte bolnice u Novom Pazaru.
Dok se kod nas broj zaraženih smanjuje, u ostalim evropskim zemljama skače iz dana u dan.
„Taj talas epidemije koji je bio kod nas tokom septembra i oktobra, sad je u ostatku Evrope. Čini mi se da je kod njih sad, kao što je kod nas bilo početkom jeseni, kad je bilo najteže“, smatra dr Ćeranić.
Pojačane mere i školski raspust smanjio je broj zaraženih i u beogradskim bolnicama.
„Od početka novembra pada broj hospitalizovanih, a razlozi su brojni. Bio je školski raspust, pa je bio i manji priliv ljudi u gradu, deca nisu išla u školu, uvedene su kovid propusnice za kafiće, klubove, posle 20 sati, što je mnoge zadržalo kod kuće. Oni koji izlaze uveče, sada imaju potvrde, vakcinisani su, a oni i ako se zaraze nemaju tešku kliničku sliku. Virus takođe ima prelazne periode. Prošle godine u novembru bili smo krcati. Sada virus jenjava. Malo smo odahnuli, ali smo svakako i dalje na oprezni jer je novambar 2020. bio užasan, pa se plašimo da ovo nije samo kratko zatišje pred novu buru“ kaže za Nova.rs Nataša Bogunović, glavna sestra u KBC „Dr Dragiša Mišović“.
Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Nataša Bogunović: Kako teče lečenje vakcinisanih, a kako nevakcinisanih pacijenata
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar