22
Krosevi koji su prošle nedelje organizovani u vrtićima i školama u Srbiji, u Nišu su imali za posledicu pune ruke posla za ortopede na Kllinici za dečiju ortopediju Unverzitetskog kliničkog centra u Nišu. Prema podacima UKC Niš u toku prepodneva kada se trčalo u školama u ortopedskoj ambulanti zbrinuto je desetak dece sa različitim povredama ruku i nogu, a zabeležena je i jedna teža povreda kod šesnaestogodišnje gimnazijalke – prelom ručnog zgloba.
Povređivanja učenika na krosevima bilo je i ranijih godina i to, kao i ove godine, u različitim školama na području grada, a padali su i povređivali se i osnovci i srednjoškolci.
Predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture grada Niša i nastavnik fizičkog vaspitanja Dejan Stojković rekao je za Novu.rs da povređivanje desetak učenika na krosevima ne treba da nas čudi i da krivca ne treba tražiti u organizatorima ili lošoj stazi za trčanje.
„Nove generacije učenika ne umeju da hodaju po travi i neravnom terenu, njihovi zglobovi nisu navikli na neravnine i travu i dolazi do padova, a deca nisu u najranijem uzrastu naučila da padnu bez povređivanja. Padaju napred direktno na glavu, odnosno na nos pa polome nos ili padaju nazad pa se pridruže na šake i onda se lome zglobovi i kosti ruku“, objasnio je Stojković.
22
2
24
On je kazao da nije iznanađen brojem đaka koji su se povredili na krosevima, s obzirom da nove generacije učenika odrastaju u stanovima i u kućama, pored mobilnih telefona, tableta, video igrica i drugih sadržaja na internetu, a ne u prirodi, u ugri i kretanju.
„Ranije niste mogli dete da uvede u kuću jer je uvek htelo da se još malo igra napolju, a sada smo došli do toga da dete neće da izađe napolje jer u rukama drži mobilni telefon, tablet ili računar. Deca se ne igraju napolju, ne trče, ne hodaju bosa, ne penju se na drveće. Sigurno poslednjih pet, šest godina nisam video dete kako se penje na drvo. Izgleda da to deca više ne umeju da rade. Devojčice ne umeju da igraju lastež. Dođu u peti razred, a nemaju uopšte predstavu kako se igra lastež“, istakao je Stojković.
Veliku ulogu u ovakvom odrastanju dece, kazao je Stojković, imaju roditelji kojima je lakše da detetu još od malih nogu daju telefon ili tablet u ruke kako bi ga zabavili i umirili, da bi oni mogli da se odmore ili završe neke poslove.
„Deca vole da trče, skaču, da se igraju, takmiče. Međutim, veliki broj roditelja im ne dozvoljava da ispolje te svoje prirodne oblike kretanja. Stalno opominu decu da ne trče, da ne skaču, jer će pasti, povrediti se, oznojite se. Umesto da im omoguće da se što više igraju napolju, oni im kupe mobilni telefon još u predškolskom uzrastu. Ranije su deca trčala, skakala, preskala različite prepreke, bilo je i povređivanja naravno, ali sada ne trče i ne skaču, a opet se povređuju i to više nego nekada“, istakao je Stojković.
Prema njegovim rečima, motoričke sposobnosti kod dece razvijaju se u predškolskom dobu i u prvim razredima osnovne škole i upravo bi tada deca trebalo da budu fizički najaktivnija i da se sa njima najviše radi.
„Predškolska ustanova „Pčelica“ u Nišu ima samo dva ili tri nastavnika fizičkog vaspitanja i oni fizički ne mogu da postignu da rade sa svom decom. Učitelji u školama dobro rade svoj posao, ali drugačije bi bilo kada bi nastavnici fizičkog držali časove. Kada dođu u peti razred nastavnici fizičkog malo toga mogu da izmene, mogu samo da koriguju, a deca dolaze sa deformitetima kičme zbog stalnog sedenja, mnogi od njih nose naočare od dugog gledanja u ekran i nepravilnog sedenja“, istakao je Stojković.
On je kazao da su brojne negativne posledice nedovoljne fizičke aktivnosti kod dece, pored već pomenutog lošeg držanja tela i oslabljenog vida.
„Veliki broj dece je gojazno, a testiranje učenika nižih razreda koje smo radili pre nekoliko godina pokazalo je da deca već u tom uzrastu imaju srčane tegobe. Javio se i novi problem kod predškolaca, a to je ograničena funkcija domalog prsta. Kada stave šaku na sto, ne mogu da podignu taj prst sa stola. Da ne govorimo o lošem imunitetu i čestom razboljevanju. U skandinavskim zemljama se deca izvode bez obzira kakvo je vreme napolju, nema mobilnih telefona i gledanja crtanih filmova. Igraju se po kiši, valjaju po blatu, a tako se stiče imunitet i jača jedna nacija“, izjavio je Stojković.
Prema njegovim rečima, deca dolaze u peti razred kod nastavnika fizičkog vaspitanja fizički nespremna i sa slabom manuelnom spretnošću.
„Na početku škosle godine radimo grupu testova fizičke spremnosti i spretnosti i kada bi ih uporedili sa rezultatima koje su deca postizala pre 20 godina, niko ne bi dobio više od dvojke ili trojke. Rezultati tih tekstova nekada su ulazili u ocenu, međutim, sada ne. Roditelji se samo obaveštavaju o tome na šta bi trebalo da obrate pažnju, šta dete treba da jača i poravi, da li je to snaga nogu, ruku, koordinacija ili nešto drugo“, objasnio je Stojković.
On je kazao da je za pohvalu to što je ove godine krenula realizacija projekta koji podrazumeva da u po dva odeljenja osnovnih i srednjih škola koje imaju jednosmenski rad, broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja poveća u osnovnim školama sa tri na pet, a u srednjim školama sa dva na četiri.
„Plan je da se septembra naredne godine izmere fizičke sposobnosti učenika koji su obuhvaćeni tim projektom, da bi se videlo da li povećanje broja časova ima efekta. Po mišljenju mojih kolega i mene, efekata će apsolutno biti i trebalo bi da se taj broj časova fizičkog poveća u svim školama“, istakao je Stojković.
Prema njegovim rečima, trebalo bi osmisliti i način da se deci koja ne treniraju, a ne mogu da to čine jer roditelji nemaju para da im plaćaju trening, obezbede takmičenja jer i ta deca žele da postignu gol, šutnu na koš i budu uvažavana među drugarima, pogotovo u školi.
Stojković je rekao da Udruženja pedagoga fizičke kulture grada Niša ima stotinak članova i aktivnosti udruženja su usmerene na promociju zdravog života i zdrave ishrane i motivisanje dece za kretanje i bavljenje sportom.