0
Ove letnje turističke sezone Divčibare beleže znatno slabiju posetu nego što je to bio slučaj prethodna tri leta, kada u ovom planinskom centru skoro da nije bilo slobodnog mesta, izjavila je Branka Ilić, čija se porodica već šest decenija uspešno bavi turizmom.
Brankin deda Petronije Ilić je još 1963. godine svoju stolarsku radnju na Divčibarama preuredio u kafanu „Beli narcis“, koja je tada bila jedan od prvih ugostiteljskih objekata na ovoj planini i koju su gosti, kasnije, preimenovali i zvali kafana „Kod Pepe“.
„Nisam iznenađena slabom posetom. Ogromno interesovanje gostiju za Divčibare prethodne tri godine nije bilo realno, bilo je iznuđeno pandemijom koronavirusa. Sada su granice otvorene i gosti su se ponovo okrenuli drugim atraktivnijim turističkim destinacijama. Letuje se na crnogorskom primorju, u Grčkoj, Turskoj, ponovo se odlazi i u Egipat i Tunis“, kaže Branka Ilić za N1.
Navodi da su na Divčibarama najslabiju posetu ovog leta zabeležili vlasnici hotela, dok je interesovanje za apartmanski smeštaj bilo nešto bolje.
„Polupansion u hotelima na Divčibarama, zavisno od kategorije, kreće se od 4.500 do 9.500 dinara, dok je cena apartmana na dan od 30 do 45 evra. Velika je razlika u ceni, ali i to ima svoje razloge. Mnogo toga u privatnom smeštaju prolazi ispod radara nadležnih institucija, mnogo toga je u sivoj zoni, od radne snage koja opslužuje apartmane, pa nadalje. Sa vlasnicima hotela je druga situacija, mi smo u obavezi da prijavljujemo radnike, isplaćujemo plate, uplaćujemo doprinose… I mnogo toga“, objašnjava Ilić zašto su cene u hotelima više, a samim tim i nepovoljnije za većinu gostiju.
Na pitanje N1 da prokomentariše ekspanziju investiranja i činjenicu da se poslednjih godina na Divčibarama apartmani grade na sve strane, ona kaže da je dobro što se gradi, ali misli da se gradi stihijski, bez jasne koncepcije šta Divčibare u budućnosti, kao planinski turistički centar, treba da bude i koji vid i nivo turističke ponude treba da nudi gostima.
„Divčibare su najbliži planinski centar Beogradu i Novom Sadu, sa otvarnjem auto puta „Miloš Veliki“ postali smo još bliži i jako je važno dobro izanalizirati koji koncept turizma treba razvijati na Divčibarama. Živi se sve brže, menja se sve pa i potrebe turista. Imam utisak kada su Divčibare u pitanju da to nije najjasnije“, ocenjuje Branka Ilić.
Divčibare poredi sa Zlatiborom.
„Zlatibor ima velike smeštajne kapacitete, ali te kapacitete prate i ostali neophodni sadržaji, infrastrukturni, kulturni, zabavni… To nije slučaj sa Divčibarama! Tek sada smo dobili parking prostor, inače, su i onako uske saobraćajnice stalno bile zakrčene parkiranim automobilima. Prošle godine urađen je i novi trafo tako da je snabdevanje električnom energijom stabilnije. Ranije, dune vetar, pola Divčibara ostane bez struje! Kulturnih sadržaja skoro da i nema“, sa žaljenjem konstatuje Ilić, ali joj se, ipak, čini da se neke stvari poslednjih godina pokreću sa mrtve tačke.
Njeno mišljenje deli i Vidoje Vujić, vlasnik hotela „Divčibare“ i „Maljen“ kao i dva odmarališta na ovoj planini. On kaže da je ovog leta radio samo hotel „Divčibare“ sa popunjenošću kapaciteta od svega 30 posto, a da je ostale objekte morao da zatvori.
„Ovo nikada nije bilo! Uvek se na Divčibarama u julu i avgustu tražilo mesto više, ali ovoga puta je sve poluprazno. Nešto je bolja situacija u novom hotelu ‘Crni vrh’ gde dolaze sportske ekipe na pripreme“, kaže Vujić i problem vidi u „sumanutoj gradnji na svakoj livadi“.
„Ljudi su dolazili na Divčibare da šetaju po ovim lepim livadama, da jedu imaju i kod kuće u Beogradu ili Novom Sadu. Sada nemaju gde da šetaju jer je na svakom ćošku gradilište“, kaže Vujić.
Na pitanje N1, s obzirom na to da je dobar poznavalac prilika na Divčibarama, da li je to legalna gradnja, kaže Vujić tvrdi: „Imali smo urbanistkinju koja je sve to stavila u legalne tokove, pa je potom zbrisala iz Valjeva“.
Vesna Ilić, međutim, smatra da ni Divčibare nije zaobišla boljka da atraktivne lokacije bez čekanja i gubljenja vremena dobijaju oni, koji su po različitim osnovama bliski aktuelnoj vlasti.
„Moj deda je bio vlasnik prodavnice u centru Divčibara, kod divčibarske pijace. Naš zahtev da obnovimo taj objekat stoji u fioci gradske kuće u Valjevu od 2019. godine. Obratili smo se, tim povodom, i Vladi Srbije i premijerki Ani Brnabić. Dobili smo odgovor da je naš predmet ponovo vraćen na razmatranje nadležnim službama u Valjevo. Prošlo je od tada tri godine, a oni još razmatraju“, priča Ilić i navodi da ona na terenu vidi da se građevinske dozvole izdaju brzopotezno za gradnju na najatraktivnijim parcelama na Divčibarama, jer građevine niču „preko noći“.
BONUS VIDEO – Turistički potencijali Srbije
