5
Zlatna palma za najbolji kratki igrani film u Kanu, koja je ovih dana pripala hrvatskom reditelju Nebojši Slijepčeviću za film "Čovek koji nije mogao da ćuti", ponovo je skrenula pažnju na sudbinu Toma Buzova, koji je se jedini u vozu zastuvljenom u Štrpcima u februaru 1993. godine usprotivio vojnicima koji su izvele putnike bošnjačke nacionalnosti i odveli ih na streljanje. Na Buzova u Srbiji podseća i spomen ploča na zgradi u novobeogradskim blokovima gde je živeo, koja je jednom prilikom skinuta, ali je zalaganjem njegovih komšija vraćena.
Tomo Buzov, oficir JNA u penziji koji je te 1993. godine išao u posetu sinu Darku u vojsci u Podgorici, jedini je od svih putnika pokušao da spreči izvođenje Bošnjaka iz voza. Zato je i ubijen kao i oni, a njegovi posmrtni ostaci nikad nisu nađeni.
Njegov sin Darko ispričao je kasnije BIRN-u da je sledećeg ponedeljka trebalo da krene kući iz vojske, ali da otac nije mogao da sačeka ta dva dana, već da je ipak odlučio da dođe u subotu da ga poseti.
„Rekao je da će doći tamo, da bude malo sa mnom, da nešto porazgovaramo kao muškarci, da se dogovorimo. Kasnije mi je majka rekla da su imali plan da se presele u Grocku, ja da ostanem na Novom Beogradu“, naveo je Darko.
Prisetio se da je voz kasnio šest sati i da su putnici bili vidno uznemireni kad je stigao. Međutim, njegovog oca nije bilo među njima.
Darko celu noć nije imao nikakvu informaciju gde mu je otac, dok mu sledećeg jutra Rifat Rastoder, tad novinar, kasnije visoki zvaničnik iz Crne Gore, nije rekao da su neki putnici oteti iz voza tokom putovanja.
Vojna grupa „Osvetnici“ koju je predvodio Milan Lukić, a koja je delovala u okviru Vojske Republike Srpske, otela je 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza u Štrpcima u Bosni i Hercegovini, jednoj od stanica na relaciji za Podgoricu, i kasnije ih ubila.
Darko je u svojoj ispovesti za BIRN naveo da postoje oprečne informacije o tome šta se tačno dogodilo. Ono što se zna jeste da je u vozu u Štrpcima bila i policija, ali ni ona ni drugi putnici nisu reagovali kad su Lukićevi vojnici počeli da odvode ljude. Jedini koji im se suprotstavio bio je Tomo Buzov.
Prema onom što je Darku Buzovu privatno rečeno, njegov otac je pokušao da zaštiti mladića iz Bara.
„Ušli su u kupe gde je moj otac sedeo i sedeo je taj neki momak iz Bara. Vojnik je prozvao dvojicu iz tog kupea, tog momka i još jednog čoveka”, priča.
Tad ih je, kako navodi, njegov otac pitao: „’Čija ste vi vojska’, gde su oni rekli ‘sedite dole’, na šta je on rekao ‘ja sam oficir’, a oni su mu odgovorili ‘u redu, vas niko ne dira, samo sedite’“. Vojnik koji je prozivao ljude i terao ih da ustanu, izašao je iz kupea. Ušli su neki drugi i rekli: „Ajde vi koji ste ustali, izađite napolje“.
„Onda je moj otac tom momku rekao da sedne i moj otac je ustao umesto njega”, ispričao je Darko Buzov.
PROČITAJTE JOŠ:
Prve verodostojnije informacije o incidentu u Štrpcima obelodanjene su na suđenju jednom od pripadnika jedinice „Osvetnici“, Nebojši Ranisavljeviću, u Crnoj Gori 1998. godine.
Prema podacima sa suđenja u Crnoj Gori, BiH, ali i u Srbiji, počinioci su svoje zarobljenike ukrcali u vojni kamion i odvezli u obližnju školu u selu Prelovo. Tu su pretučeni, a potom odvođeni u spaljenu kuću u selu Musići, gde su ubijani u grupama po dvoje ili troje.
Međutim, Darku je ispričana druga verzija, prema kojoj je njegov otac ubijen odmah nakon što je izvučen iz voza.
„Postoji ta informacija koja po nama deluje najistinitija, da su prozivani ljudi i onda kad nisu prozvali tog momka onda se moj otac javio, kaže: ‘Ja sam Buzov Tomo’. E tu postoji priča da je Milan Lukić (vođa „Osvetnika“) prvo nožem krenuo na njega, u kom predelu tačno, ne znam, i onda posle toga pucanj u čelo”, priča on.
Ističe da su mnogi ljudi rekli da je ovaj čin njegovog oca herojski, ali da je to zapravo „čin roditelja da je u tom trenutku reagovao kao otac sina”.
„Ta neka sprega roditelja i dece koja je bila – institucija porodice pa se gleda i tuđe dete, ne samo svoje, danas toga nema više, na štetu”, zaključio je Darko Buzov.
Zalaganjem komšija vlasti Opštine Novi Beograd postavile su spomen-ploču Tomi Buzovu na zgradi u kojoj je živeo u beogradskom Bulevaru Milutina Milankovića. Ploča koja je otkrivena 2016. nestala je krajem 2022, ali je na insistiranje komšija postavljena ponovo u proleće 2023. godine.
Tridesest i jednu godinu posle ovog zločina, sudovi u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini doneli su više presuda pojedincima optuženim za onim što se dešavalo na železničkoj stanici u Štrpcima, dok se završetak suđenja grupi optuženih u Srbiji još očekuje.
Milan Lukić, osuđen na doživotni zatvor u Hagu zbog ratnih zločina u Višegradu, u BiH je 2019. godine optužen i za zločin u Štrpcima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
