6
Nedostatak nastavnika matematike, fizike i hemije primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji upisuju nastavničke smerove na ovim fakultetima. Dekani osam beogradskih fakulteta uduržili su se i predložili inicijativu za spas školstva i prosledili je Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih nauka, povećanje plata nastavnika od 30 do 50 odsto, revidiranje nastavnih planova i programa, ali i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu.
Širom Srbije nedostaje oko 500 nastavnika matematike i informatike, istakao je u Novom danu dekan Geografskog fakulteta Velimir Šećerov, a kako to izgleda u praksi ilustrovao je dekan Matematičkog fakulteta Zoran Rakić, gostujući na N1.
On je ispričao da je na Kopaoniku upoznao mladog čoveka iz Brzeća, koji je završio DIF a u osnovnoj školi predaje matematiku i hemiju. Pošto škola nije mogla da nađe adekvatan kadar za ove predmete, a on je bio dobar đak nekada, pozvli su ga da radi.
Dekan Geografskog fakulteta napominje da je do pre neku godinu zvučalo da geografa ima dovoljno, ali da ih već sada nema. On kaže da je ovu školsku godinu upisalo ukupno 80 geografa u celoj Srbiji.
Dekan Matematičkog kaže da je 2015. godine bilo 112 kandidata za studije za profesora matematike, sledeće godine 56, pa naredne 32, da bi se na kraju došlo na manje od 10 od čega je samo šest upisalo fakultet. Situacija je još gorana Opštoj fizici gde je samo jedan student upisan na nastavničkom smeru.
On kaže da je održan sastanak sa tadašnjim ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, na kojem su izneti problemi i predloženo da se nastavnička profesija proglasi deficitarnom, što povlači određene benificije i novčana sredstva. Šarčević je taj predlog odbio, navodeći da za to sredstava nema.
Profesor Šećerov objašnjava da je jedno od rešenja, koje je predloženo u inicijativi iza koje su stali dekani Filološkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog i Fakulteta za fizičku hemiju, da se studentima nastavničkih fakulteta da lokalna ili regionalna stipendija, čime će oni biti motivisani da upisuju ove smerove, ali i vezani da ostanu u kraju iz kog dolaze.
Ističe da visina stipendije nije do njih, ali napominje „što više to bolje“.
Profesor Rakić dodaje da bi motivacija mogla da bude i veća plata, ističući da su nastavničke plate izuzetno niske i iznose 90 odsto prosečne plate u Srbiji.
Zbog toga dekani predlažu da se nastavnicima plata poveća između 30 i 50 odsto, ali ne odjednom već u određenom periodu.
Gosti N1 se slažu da to jeste veliki novac, i da bi povećanje od 30 odsto državu godišnje koštalo oko 400 miliona evra, ali napominju da je u budžetu planiran novac za stadion i pitaju „kome to treba“.
Dekan Matematičkog fakulteta objašnjava da nastavnička profesija nije požljna i zbog toga što je autoritet profesora uništen raznim zakonskim rešenjima, a da im se u posao mešaju svi od dece i roditelja do države. Kao primer navodi poslednji predlog za izmenu zakona po kojem bi nastavnik morao da obrazlaže lošu oecenu koju je dao učeniku.
Profesor ističe da je to „van pameti“.
„To je dovelo do toga da skoro svi imaju petice, svi su sjajni, a vukovci na prijemnom ne urade ni jedan od 20 zadataka. Korelacija između proseka i rezultata je slaba. I znanje je mnogo lošije. Mi kada bismo na prijemnom dali test iz devedesetih, bili bi katastrofalni rezultati“, kazao je gost Novog dana.
Profesor Šećerov napominje da bi bilo neozbiljno da u svojoj inicijativi nisu spomenuli i ugled profesora u svojoj incijativi i precizira da tu ne misli na lični ugled, već ugled profesije.
„Kolege u školama prolaze kroz razne neprijatne situaicje. Predlažemo da se legislativni okvir promeni i pre svega da se poštuje. Apleujemo da se marketinški na neki način popularizuje znanje. Što ne snima neko seriju o školi“, pita dekan Geografskog fakulteta.
Rakić kaže da se nada da će predloženi dokument proći na Senatu Univerziteta, a potom biti upućen u Ministarstvo prosvete. „Pozitivno bi bilo da se ministarstvo pozove na to i da počnu rasprave sa nama i sa drugim ministarstvima, naročito sa onim za finansije“, kazao je Rakić.
