Divlja deponija sa naslagama smeća i razbacanim đubretom, nalazi se u gotovo samom centru Kragujevca, ispod nadvožnjaka u ulici Jovana Ristića. Problem sa nagomilanim smećem na toj lokaciji odavno postoji, a prizor koji nimalo nije za pohvalu, podjednako je slika i prilika i građana i gradske vlasti.
Komunalci tvrde da periodično uklanjaju otpad sa te lokacije, ali da građani „preko noći“ naprave novu deponiju.
Divlje deponije su „boljka“ gotovo svih gradova u Srbiji, a obično se nalaze u prigradskim i rubnim delovima gradova i sela, međutim, slika divlje deponije iz centra Kragujevca pokazuje nemarnost i odsustvo odgovornosti pojedinaca prema životnoj sredini od koje svi zavisimo, ali i nadležnih komunalnih službi.
Ispod nadvožnjaka u ulici Jovana Ristića, na samo 500 metara od Gradske uprave, praktično u centru grada, nalazi se nagomilano smeće koje čeka da ga neko pokupi. Ko, kada i zbog čega, baš na tom mestu odlaže otpad nije poznato, a sa druge strane, oni koji su zaduženi za njegovo uklanjanje, nisu bili iznenađeni našim pozivom i pitanjem o divljem smetlištu u centru grada.
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
U JKP „Šumadija“ za naš portal objašnjavaju da je u neposrednoj blizini te divlje deponije odobren prostor za prodaju polovnih stvari, te pretpostavljaju da prodavci neprodatu robu jednostavno tu bace. Navode i da komunalne službe periodično uklanjaju smeće, ali da nova deponija nastane praktično preko noći i da je to problem koji odavno postoji.
To potvrđuje i radnik Železnica Srbije, koji navodi da se i posle uklanjanja đubreta, novo smeće vrlo brzo nagomila, a kako je njegovo radno mesto na samo nekoliko metara od smetlišta, on strahuje od neke zaraze, dodajući da se tokom vrelih letnjih dana sa deponije širi smrad, a iz đubreta „iskaču pacovi veliki k’o mačke“.
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
Nameće se pitanje, da li ova deponija treba da ostane problem samo čoveka zaposlenog na železnici ili o potencijalnom širenju zaraze i zagađenju treba da razmišlja cela zajednica.
U JKP „Šumadija“ navode da uklanjanje divljih deponija sa teritorije celog grada rade prema nalogu komunalne inspekcije i komunalne policije, koje su zadužene za njihovo otkrivanje i kažnjavanje nesavesnih građana.
Saznajemo da kazna za nepropisno odlaganje smeća iznosi 5.000 dinara i da se izriče na licu mesta, odnosno ukoliko nadležni zateknu nesavesne građane u trenutku kada bacaju otpad. Međutim, nismo došli do podataka koliko je takvih kazni izrečeno.
Podsećamo da se bračni par oglušio na njegove vapaje i uz potpuno odsustvo ekološke svesti, završio započeto. Posle snimka koji je dospeo u javnost i brojnih reakcija koje su građani i Udruženje „Prvi na skali“ uputili nadležnim inspekcijama, komunalne službe su očistile divlju deponiju u Šumaricama i uklonile oko 10 kubika otpada. Predsednik udruženja koje je iniciralo uklanjanje smeća, Dejan Milošević, za portal Nova.rs kaže da će se oni zalagati za izmenu postojeće gradske Odluke o upravljanju otpadom, koja prema njegovim rečima nije u interesu zaštite životne sredine, niti pomaže u suzbijanu nečistoće širom grada.
Navodi da kazne za počinioce treba da budu drastično veće od propisanih, a uz to potrebna je, kaže, i izmena Odluke o izricanju na licu mesta, koja potpuno obesmišljava sistem kažnjavanja. Smatra da postoje i drugi načini da se počinioci identifikuju i kazne, kao što je na primer snimak bračnog para iz Šumarica.
Milošević kao ekološki aktivista navodi da u Kragujevcu nema preciznih podataka o broju divljih deponija koje postoje u ovom trenutku. Dodaje da je poslednje i jedino istraživanje sa popisivanjem nelegalnih smetlišta, lokalna samouprava u Kragujevcu sprovela 2012. godine i da su u tom trenutku postojale 152 deponije koje su zahvatale oko 336 hektara zemlje. Objašnjava da mu trenutno stanje sa terena ne uliva optimizam, te smatra da se situacija u poslednjih osam godina nije mnogo promenila. Zbog toga je, kaže, zagovornik drastičnih izmena postojećih sankcija za nesavesne građane.
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
Ekolog: Divlje deponije su opasni zagađivači i izvor bakterija
Nesavesnim i nekontrolisanim odlaganjem komunalnog otpada na divljim deponijama i zagađenjem prirode na taj način, čovek sam sebi ugrožava zdravlje, kaže za Nova.rs Snežana Simić redovni profesor na Institutu za biologiju i ekologiju na kragujevačkom Prirodno matematičkom fakultetu. Ona dodaje da na divljim deponijama nesavesni građani često odlažu i opasan elektronski i električni otpad, pa čak i onaj medicinskog, farmaceutskog ili životinjskog porekla, što samo povećava stepen zagađenosti prirode.
„Otvorena smetlišta su veoma opasni zagađivači i izvori različitih tipova zagađujućih materija koje dospevaju u vazduh, zemljište, površinske i podzemne vode i tako ih zagađuju. To su mesta koja zbog velike količine organskog otpada privlače ptice, glodare, insekte, pse, mačke. .. Smetlišta su izvor različitih bakterija i gljivica koje mogu da se raznose preko životinja i dovedu do ugrožavanja zdravlja ljudi“ objašnjava profesorka Simić.
Ona upozorava da su glodari koji se hrane na divljim smetlištima, veliki prenosici zaraze i podseća na srednjevekovnu pandemiju kuge od koje je stradala trećina evropske populacije, a koja se razbuktala upravo zbog velikog broja glodara, koji su se namnožili zbog nagomilanog smeća po gradovima.
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
„To sa srednjevekovnom kugom je drastičan primer. Naravno da ne očekujemo ovakvu vrstu pandemije u 21.veku, jer možemo da se oslonimo na razvoj tehnologije, medicine i ostalih dobrobiti
savremenog života. Međutim, pitanje je da li možemo da se oslonimo i na nas same, na naše delovanje i našu ekološku svest. U prirodi je sve uzročno povezano i ako ne budemo dovoljno ekološki svesni, ugrožavamo opstanak prirode, a samim tim i naš“, kaže Simić.
Profesorka Snežana Simić je i predsednica Upravnog odbora Ekološkog udruženja „Ekomar“ koje je nedavno počelo da pravi digitalni registar svih zagađivača na teritoriji grada. Objašnjava da je cilj projekta da uz pomoć građana i ekoloških aktivista formiraju bazu zagađivača, od divljih deponija, neregulisanih izliva kanalizacionih voda, buke, aerozagađenja, ugrožavanja zelenih površina, do nekontrolisanog krčenja, paljenja vegetacije i prisustva invazivnih vrsta kao što je ambrozija. Sa takvom dokumentacijom i otkrivenim zagađivačima, udruženje će reagovati kod nadležnih gradskih institucija i pozivati ih na odgovornost, a poseban fokus biće na divljim deponijama koje su najbrojnije“, zaključila je Simić.
Deponija pored zaštićenog spomenika kulture
Apsurd sa divljom deponijom u centru Kragujevca ogleda se i u tome što se ona nalazi u neposrednoj blizini železničkog vodotornja, koji je 1997. godine dobio status spomenika kulture.
Ova građevina s kraja 19. veka je redak primer industrijske arhitekture tog vremena i zbog toga je stavljena pod zaštitu države. Međutim, nebrigom nadležnih, vodotoranj je danas ruinirana zgrada, od koje prolaznike hvata jeza. Zarastao u šiblje, sa otpalom fasadom, urušenom krovnom konstrukcijom i divljom deponijom u neposrednoj blizini, vodotoranj je, umesto reprezentativnog zdanja kojim bi Kragujevčani trebalo da se ponose, postao mesto za izbegavanje.
U kragujevačkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture navode da je vodotoranj dobio status spomenika kulture, kao simbol graditeljskog napretka i razvoja železnice na ovim prostorima. Svojevremeno su se iz njega parne lokomotive snabdevale vodom, a kada su povučene iz upotrebe, građevina je ostala u vlasništvu Železnica, objašnjavaju u Zavodu.
Direktor te ustanove Marko Grković kaže da su Železnice prema Zakonu o kulturnim dobrima u obavezi da održavaju zaštičeni objekat, a da je Zavod institucija koja daje uslove za izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju. On dodaje i da na prostoru Srbije postoji više takvih objekata, ali da je samo ovaj u Kragujevcu dobio status spomenika kulture.
