1
Imunološkinja iz Srbije koja radi na Džener institutu za razvoj inovativnih vakcina na Oksfordu Marija Zarić izjavila je u Danu uživo da je istraživanje pokazalo da je delta soj koronavirusa dosta zarazniji i opasniji od ostalih, kao i da je zbog toga veoma važno da se vakciniše što veći broj građana sa obe doze vakcine. Zarić je istakla da je u Velikoj Britaniji zabeleženo povećanje broja zaraženih osoba koronavirusom, ali da to povećanje nije uticalo na broj hospitalizovanih osoba.
Podsetimo, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je delta varijanta koronavirusa otkrivena u Srbiji kod dva naša čoveka koji su se nedavno vratili iz inostranstva. Oba pacijenta su mlađe osobe i trenutno su u stabilnom opštem stanju, navelo je resorno ministarstvo u obaveštenju građanima. Oni nisu vakcinisani protiv koronavirusa.
Takođe, šef evropskog ogranka SZO Hans Kluge upozorio je na „novi talas u evropskoj regiji ukoliko građani ne budu disciplinovani“, ukazujući da brzinu širenja delta varijante kovid-19, ali i povećanje u broju putovanja i ukidanja restriktivnih mera.
„Delta soj ima višestruke mutacije koje mu izgleda daju prednost u odnosu na druge sojeve. Jedna od mutacija mu pomaže da se mnogo brže i lakše veže za naše ćelije, tako da doprinosi lakšem zaražavanju i širenju infekcije, jer virus lakše prelazi sa ćelije na ćeliju. Ove mutacije prosto čine ovaj soj mnogo zaraznijim i opasnijim od bilo kojeg drugog soja koji se do sada pojavio u svetu. Procenjuje se da je delta soj 60 podsto prenosiviji u odnosu na alfa soj, odnosno na britanski soj, koji je i sam prenosiviji od prvobitnog soja koji se pojavio u Kini“, navela je Zarić za N1.
Prema njenim rečima, zato i naučnici veruju da je ovaj soj postao dominantan na globalnom nivou, baš zbog te prenosivosti.
„On nosi sa sobom opasnost izbijanja velikih talasa zaraze, naročito među nevakcinisanim stanovništvom“, upozorava Zarić i dodaje da su istraživanja pokazala da je kompletna vakcinacija efikasna iako je ta efikasnost nešto manja od onih ranijih varijanti sojeva.
„Ta efikasnost je pala sa 87 procenata na 81 procenat, što i nije neki veliki pad. Problem je sa jednom dozom primljene vakcine, istraživanje je otkrilo da je jedna doza vakcine dovoljna za samo 33 odsto zaštite od simptomatske infekcije izazvane delta sojem, što je za 35 odsto manje u poređenju sa zaštitom koju jedna doza vakcine pruža protiv onog ranijeg britanskog soija“, istakla je ona.
Zbog svega ovoga, naglašava da je veoma važno primanje obe doze vakcine.
Na pitanje koije su konkretno vakcine bolje za upotrebu protiv ovog soja, odgovara: „Nisam sigurna za sve vakcine, istraživanje koje je rađeno ovde je rađeno za vakcine koje se daju u Velikoj Britaniji, a to su Astrazeneka i Fajzer, tako da nisam sigurna za druge vakcine koje se daju u Srbiji“.
Zarić podvlači da delta soj može da bude ozbiljna prepreka svim zemljama u borbi protiv koronavirusa i da dovede opet do nekih restrikcija.
„Opasnost može da bude naročito za nevakcinisano stanovništvo i ovde raniji podaci ukazuju da preko 98 odsto smrtnih slučajeva i 97 odsto pacijenata primljenih u bolnice su iz grupe ljudi koji nisu bili vakcinisani. Definitivno imamo razlog za zabrinutost oko deltasoja, naročito za nevakcinisane zajednice. Zato je i najvažnija stvar da se svi vakcinišu ukoliko su u mogućnosti“, napomenula je Zarić.
Ona je navela da je u Britaniji primetno svakodnevno povećanje broja novozaraženih, ali da se to ne odražava na broj hospitalizovanih pacijenata.
„Mislim da je to zbog toga što najviše oboljevaju mladi i nevakcinisani ljudi, koji imaju manju šansu da razviju teži obik kovida 19 i to bi moglo da objasni zašto širenje deltasoja nije uzrokovalo veliki talas zaražavanja, ali da je uticalo na planirano ukidanje određenih epidemioloških mera“, rekla je gošća N1.
Govoreći o trećoj dozi vakcine, ona ocenjuje da što se tiče Fajzera i Astrazeneke, ona neće biti potrebna, „ako se zaustavi na ovim sojevima“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
