0
U bolnici „Medipol“ u Turskoj umrlo nam je dete, iako su garantovali izlečenje, a onda nam nisu dali da ga donesemo u Srbiju i sahranimo, jer, kako tvrde, troškovi terapija, ni bolničkih dana, nisu izmireni, pa je njegovo malo, beživotno telo, trebalo da ostane u zalog, kroz suze i bes priča za Nova.rs Danijel Petrović, otac desetogodišnjeg Davida, koji je 10. decembra od posledica teškog oblika leukemije preminuo posle duge i lavovske borbe.
Pročitajte još:
0
7
0
28
Ostalo je da se uplati 39.000 evra, suma koja je potrebna da bi telo preminulog deteta bilo vraćeno roditeljima.
„Ne znam kako su u Vladi Srbije saznali za naš slučaj, ali pomogli su. Rečeno mi je u Fondaciji ‚Budi human‘, preko koje smo sakupljali novac, da se čak i predsednik Aleksandar Vučić angažovao i uključila se naša ambasada u Turskoj. Zajedničkim naporima uspeli su da dogovore sa bolnicom da odobre preuzimanje tela, tako da David stiže sa majkom, sestrom i dedom, privatnim avionom, a u petak će biti sahranjen“, priča Danijel.
Bolnici u Turskoj za Davidovo lečenje do sada je uplaćeno 150.000 evra, ali lekari tvrde da postoji dodatni dug, dok ih naša ambasada drži „pod lupom“ jer postoji sumnja da je bolesno dete bilo žrtva prevare.
„U Fondaciji na njegovom računu ima 22.900 evra tako da nedostaje još 16.100. Taj novac pripremili smo da šaljemo, pa kad sakupimo ostatak da onda dobiju sve. Međutim, iz naše ambasade su nam rekli da ne šaljemo ništa, jer postoji sumnja da taj dug nije realan. Kada su tražili da odobre preuzimanje Davidovog tela, iz ambasade Srbije su zahtevali kompletnu dokumentaciju i sve račune, ali im to nisu dali. Bilo je nerealnih troškova koje ne umemo da objasnimo, kao i lekova za koje niko ne zna zašto su mu davali, a samo jedan, koji je navodno stigao iz Amerike, koštao je čitavih 40.000 dolara. Za taj lek su garantovali da će mu pomoći, a njemu je posle bilo mnogo gore stanje“, u očaju priča neutešni otac.
A to, nažalost, nije sve.
„Davidova sestra, naša petogodišnja ćerka, trebalo je da mu donira koštanu srž. Iz bolnice su tražili da ona mesec dana provede u hotelu koji će dnevno koštati 50 evra, gde će imati tri obroka. Kada smo je doveli, smestili su je u neko sobu u okviru bolnice, bez ijednog obroka, a dan je koštao 120 evra. Morali smo da kupujemo hranu iz preskupih bolničkih restorana, jer nisu dozvoljavali da izlazimo. Za mesec dana su joj jednom izvadili krv i ništa više. Mogla je doći u Tursku kad David bude spreman za transplantaciju, a ne da sedi u toj sobi toliko dugo, a da oni samo kucaju račune. Naš sin, nažalost, transplantaciju nije dočekao, a iz ambasade kažu da ako ne dobiju dokaze za troškove lečenja, tužiće bolnicu“, priča Danijel.
David je već prošao kroz dve transplantacije u Beogradu na Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, ali one nažalost nisu pomogle. Lekari su odbili da potpišu zahtev roditelja za lečenje o trošku države, koji bi sa odgovarajućim dokumentima odobrio Republički fond za zdravstveno osiguranje.
„Od momenta dijagnoze, dve godine proveli smo u Beogradu. David se lečio na Institutu, nakon što mu je dijagnostikovano teško oboljenje (mijelodisplazni sindrom sa monozomijom hromozoma 7) i bila mu je neophodna transplantacija. Mlađa sestra tada mu je donirala koštanu srž, ali njemu je posle toga bilo sve lošije i nakon 20 dana dobio je novu dijagnozu – težak oblik akutne leukemije. Jedan doktor iz Beograda rekao mi je da u našoj zemlji neće moći da ga izleče, ali doktorka Dragana Vujić, sa Instituta, insistirala je da ostane ovde da se leči. Uradili su mu i drugu transplantaciju, majka je bila donor i ništa nisu postigli. Dr Vujić nije htela da potpiše papire sa kojima bismo dobili novac za lečenje u inostranstvu, rekla nam je da neće da ‘šteti državu za više stotina hiljada evra’, a Davidu su dali mesec dana života i otpusnu listu. Nijedna bolnica u svetu nije prihvatila da ga leči zbog njenog izveštaja. Samo nam je bolnica u Turskoj otvorila vrata, a evo kako se to završilo“, besno priča tata Danijel.
Do bolnice u Turskoj došli su preko „posrednika“, Marije Velikovski.
„Ta žena javila se kada je u Fondaciji ‚Pokreni život‘ videla naš slučaj, a preko njih smo se oglasili. Rekla nam je da za 50.000 evra može da garantuje lečenje u turskoj bolnici, a da će sve koštati dodatno još 100.000. Kada je David umro i kada su odbili da nam daju da preuzmemo telo, pitali smo je zašto sad ne garantuje za 22.900 evra, koliko smo imali na računu, da nam vrate telo deteta, a da ćemo ostatak poslati. Ako je mogla za 50.000 da obezbedi lečenje, zašto je ovo bio problem. Ostala je nema, nismo dobili odgovor“, revoltriano priča Danijel.
Porodica Petrović borila se sa najtežim protivnikom, leukemijom, koja je napala njihovo dete i sada kada su ostali bez njega, predstoji im nova borba.
„Verovali smo da će uspeti, da ćemo se zajedno izboriti, da svaka bolest može biti pobeđena, ako ima dovoljno ljubavi, snage i ako su najbolji lekari uz njega. Nažalost, sve je imao, osim lekara, a dali smo sve od sebe da mu i to obezbedimo. Kada dođete do toga da novcem merite vrednost nečijeg života, od toga teže i mučnije situacije nema“, jedva je, kroz suze, izgovorio Danijel.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare