2
"Ja sam hemičar za istraživanje i razvoj u nauci. Već 20 godina radim kao nastavnica hemije na određeno. Ukoliko uskoro ne dobijem posao na neodređeno, otići ću iz prosvete, pa makar morala u prodavnici da radim. Plata mi je manja od minimalca jer nemam punu normu. Non-stop sam na zameni, a kada se koleginica koju menjam vrati na svoje radno mesto, ja dobijem otkaz". Ovako za Nova.rs kaže nastavnica hemije Daliborka Kristić (48) iz Velike Plane kojoj je prekipelo što toliko dugo nema svoje radno mesto. Prima platu od 35.000 dinara jer ima samo 50 odsto časova, a ako nakon isteka ovog ugovora ne dobije ugovor na neodređeno, Daliborka će se zauvek oprostiti od prosvete i đaka.
Daliborka za Nova.rs priča da je u prosvetu ušla sasvim slučajno 2001. godine. Prvenstvo je mislila da će se zaposliti kao hemičar u nekoj laboratoriji, ali pošto takvog posla nije bilo, počela je da predaje hemiju.
Iako je non-stop bila na zamenama, ipak nije odustala od ovog posla. Položila je ispit za licencu i stalno se stručno usavršavala, a posebno je ponosna na uspehe svojih učenika na takmičenjima i prijemnim ispitima.
Pročitajte još:
2
1
1
„Zadržala sam se ovoliko dugo u školi samo zato što sam imala kontinuiran rad od četiri, pa zatim osam godina kada sam menjala kolege koji su otišli na mesto direktora. Iako sam u prosveti više od dvadeset godina, zapravo imam oko 14 godina radnog staža“, objašnjava nam Daliborka, večita nastavnica na zamenici koja nikako da dobije stalan posao.
Stalno radno mesto joj je, kako nam se požalila, često izmicalo pred nosom.
„Čim neko ode u penziju, odmah se uglavi neko nov ili na to mesto dođe neko ko već radi tu, a nedostaje mu norma“, priča razočarana Daliborka.
Daliborka trenutno predaje u četiri osnovne škole u selima oko Velike Plane.
„Radim u Miloševcu, Lozoviku i Markovcu. Putujem svakodnevno, samo ponedeljkom nemam časove. Oko 20 kilometara do svakog sela u jednom pravcu, pa dok se vratim, a ponekad i u dva sela u jednom danu, sigurno izgubim veći deo dana. Pritom, imam troje dece, pa me i kući čekaju raznorazni poslovi, kao i svaku majku, uostalom“.
Pošto nema dovoljan fond časova, Daliborka prima oko 35.000 dinara, što je manje od minimalca.
„Posle 20 godina u prosveti, sada sam u situaciji da jurim koliku-toliku normu i prikupljam 10 posto časova ovde, 20 onde. Za tih 30 odsto dobijem oko 20.000 dinara. Ko će da ide i da menja? Jedino mogu apsolventi i to neko vreme, pa kad ne mogu da nađu stalan posao u prosveti, odustanu i odu da rade na nekom drugom mestu, pa makar i da nije u njihovoj struci“, objašnjava naša sagovornica.
Škola – ilustracija; Foto: Profimedia.rs
Pošto trenutno nema svoje časove već menja koleginicu, Daliborka ističe da će ako se ništa ne promeni i ne bude konačno dobila posao za stalno, napraviti veliki zaokret.
„Svakako mi se više isplati da radim u prodavnici nego da menjam nekog“, ozbiljna je naša sagovornica.
Daliborka se obraćala nekoliko puta Načelniku školske uprave, pisala je mejlove u kojima je tražila pomoć za svoj status, ali kao i svaki put, rekli su joj da prati oglase i konkurse, te da će sigurno „nešto iskočiti“.
„Ispričala sam im da posle toliko godina ostajem bez posla jer se direktorka vraća u nastavu i da mi nekako pomognu da nađem neke časove jer mi koji radimo na određeno, nismo ni na jednoj listi. Kada god pozovem negde da pitam za časove ili vidim na toj listi tehnoloških viškova da ima časova, oni me pitaju da li sam na listi profesora koji gube normu. Kažem da nisam jer sam imala ugovor na određeno vreme i tu prestaje svaki razgovor s obzirom da prednost uvek imaju oni koji su na toj listi“, objašnjava Daliborka svoje muke.
A ako se i pojavi neki oglas za posao, onda je to, ističe Daliborka, praktično oglas samo za ljude koji već rade u toj školi.
„Ko god pošalje dokumenta, koja se inače plaćaju, bude odbijen. Zašto bih formalno učestvovala u nekom konkursu, ako je svaki konkurs za nekoga otvoren? To je tako bilo otkad sam počela da radim još 2001. godine, to nije ništa novo“, primećuje Daliborka.
Naša sagovornica je i majka troje dece, a priznaje da je kućni budžet i te kako ugrožen s obzirom da nikako ne stigne do pune i pristojne plate. Skoro sve troškove za porodicu namiruju od zarade njenog supruga.
„Napustiću sigurno prosvetu jer ne vredi da cepam cipele za ovu smešnu platu“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: U strahu od otkaza i disciplniskih mera prosvetari blokirali ulicu i krenuli ka Vladi Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare