1
Prepiska dvoje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivere Zekić i Slobodana Cvejića nastavlja se Cvejićevim odgovorom. Razmena otovrenih pisama počela je pošto je Cvjeić u otvorenom pismu odgovorio opozicionoj poslanici Mariniki Tepić, koja ga je pitala “šta je sve pokušao i zbog čega nije uspeo” da poboljša stanje u medijima u Srbiji.
Cvejić je Mariniki Tepić odgovorio da „Savet REM nije hteo da uradi više“ u unapređivanju stanja u medijima, na šta je Zekić reagovala da je „zgranuta“ njegovom potrebom da „brže-bolje odgovori, sve pravdajući se, nikom drugom, nego Mariniki Tepić“.
Zekić je tom prilikom ocenila da ju je „sramota što jedan član nezavisnog regulatornog tela, predstavnicu jedne političke opcije doživljava kao razrednog starešinu, a delove njene, političke agende, kao domaći zadatak“.
Cvejić je potom odgovorio Oliveri Zekić – rekavši da ona manipuliše i menja teze.
Potom je članica Saveta REM-a odgovorila svom kolegi iz tog tela pismom u kom ga pita da li će REM upodobiti mobingom.
Novi odgovor profesora Slobodana Cvejića Oliveri Zekić prenosimo u celosti:
„Poštovana koleginice Zekić,
Zabavno mi je da čitam ove Vaše paškvile. Ima u tim markesoidnim tvorevinama svega: kokoški, kučića, ministara, pesnika, državnika, ljubavi, straha, mržnje, podaništva. Minijatura balkanskog magijskog realizma. Podigli ste veliku, svetlucavu prašinu, a iza nje ste ponovo sakrili važne probleme.
Kad već pominjete kandidate za komesara, hajde da ukažem javnosti na činjenicu da jedna grupa medija prenosi i Vaša i moja otvorena pisma, a druga grupa medija samo Vaša, iako sam ja i njima poslao svoj odgovor (Pink, Informer). To je, kao što su Vas davno učili na fakultetu, osnovna razlika između informisanja i propagande. Eto, neka oni koji čitaju ovu našu neveselu prepisku sami odaberu kandidata za komesara.
Nego, šta ćemo mi sa važnijim problemima? Predlog da se rijaliti programi ograniče na 23-06 koji smo koleginice Višnja Aranđelović, Judita Popović i ja izneli još pre nekoliko meseci nije zaslužio, prema mišljenju većine članova Saveta REM-a, ni da se nađe na dnevnom redu za raspravu.
U međuvremenu su deca u Srbiji imala priliku, tokom vanrednog stanja čak i uvećanu, da tokom dana gledaju kako se učesnici ovih programa psuju i vređaju, kako daju lekcije iz obavljanja kriminalnih radnji i kako dižu svoju cenu na tržištu seksualnih usluga. Kako odbijanje da se ovi programi ograniče na noćno vreme može da se obrazloži? Tu se ne možemo kriti iza svog pola, starosti, nacionalne pripadnosti, ili profesije. Tu ili brinemo za razvoj dece (sve dece!) i za kulturu dijaloga ili nas nije briga.
Zar nije bolje da mi iz Saveta damo predlog da se to vreme popuni sadržajima iz kulture, pa da nikome u ovoj zemlji više ne padne na pamet da Desanku Maksimović izostavi iz obavezne lektire i da svi mi imamo bolju priliku da svoj identitet gradimo kroz dela umetnika, naučnika i mislilaca koji su stvarali u ovoj zemlji, a ne dominantno kroz izjave i tumačenja ’selebritija’ i političara, ovih sadašnjih i onih prošlih? Zamislite samo kad bi svako u ovoj zemlji, kao Vi i ja nekad, imao priliku da se zamisli nad stihovima: ’Ne, nemoj mi prići, ima više draži ova slatka strepnja, čekanja i stra’.’
Kao što vidite, gospođo Zekić, gde god se okrenete pronaći ćete problem kojim REM može i treba da se bavi. Vi ste u svom prvom pismu napravili živi zid od članova Saveta pominjući svakog poimence i sakrili se iza njega da u svom ’dvorištu’ na miru gurate probleme u rupu i zatrpavate ih svetlucavom prašinom. Ja ne želim nadalje ni ovim otpisivanjem da doprinosim tome.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
