Crkveni cenovnik: Od „koliko daš“ do 300 evra

Podeli:
Krštenje Foto:TANJUG/ DUSAN ANICIC

Iako zvanično postoji, cenovnik crkvenih usluga nepoznat je široj javnosti zbog čega se često stvaraju nedoumice oko cena usluga sveštenika. Praksa i građani kažu da za razne usluge crkvenih dostojnika moraju da izdvoje čak i po nekoliko stotina evra. Građani za crkveno venčanje moraju da izdvoje i do 300 evra, dok za dolazak sveštenika na sahranu cena je oko 8.000 dinara, a za parastos 2.000 dinara. Venčanje, proslave, sahrane i parastosi su događaji koje je gotovo nemoguće zamisliti bez dolaska sveštenika i njihovih pomoćnika. Obično, kako nalaže tradicija, usluge sveštenika potrebno je platiti. Neki kažu "valja se", ali širi krugovi kažu da nije samo u pitanju tradicija i dobra praksa, već da za pomenute usluge postoji cenovnik koji je strikno propisan.

Danilo Savić, Aleksandra Petrović, Slavica Panić

Iako postoje fotografije iz 2017. koje potvrđuju pomenute navode, za sada nije moguće pronaći podatke na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC), eparhija i crkava koji prikazuju kolika je cena usluga.

BEOGRAD

Razgovarali smo sa građanima koji su sa nama podelili svoja iskustva tokom različitih obreda i zaključili smo da cena pojedinih usluga ide i do 300 evra. Građani koji se budu opredelili da pored opštine venčaju i u crkvi moraće da izdvoje između 50 i 300 evra. Podatak je dosta neodređen, ali kako su nam rekli iz ckrve Svetog Dimitrija na Novom Beogradu „sve se dogovarate sa vašim sveštenikom“.
Pored „usluga“ sveštenika, plaća se i zakup crkve koji se kreće između 5.000 i 10.000 dinara. Ukoliko želite da ceremoniju venčanja oplemenite i horskom pratnjom, za to ćete morati da izdvojite od 8.000 do 12.500 dinara.

Kada je reč o krštenju, izvor našeg portala rekao je da je od sveštenika dobio odgovor da nije potrebno ništa da se plati, ali da je on zbog „reda“ dao svešteniku 50 evra.
„Rekao mi je da ne treba ništa da se plati jer je kršenje u pitanju, ali znam da tradicija kaže da to treba da se plati pa sam dao 50 evra. Prijatelji su mi rekli da su oni plaćali oko 2.000 i 3.000 dinara“, rekao nam je Marko sa kojim razgovarali.

Usluge se naplaćuju i u najtežim trenucima, a cene kao i obično nisu transparentne i variraju od slučaja do slučaja. Što se tiče sahrane, cena se kreće oko 8.000 dinara, a za parastos se naplaćuje još 2.000 dinara dodatno.

KRAGUJEVAC

Zlatan Malešević i Miroslav Petrović, crkva Svetog Simeona u Šarlotu, Šarlot, Amerika
Foto: Miroslav Petrović

U Šumadijskoj eparhiji ne postoji jedinstveni cenovnik za obrede koje sveštenici pružaju vernicima, ali postoje tačno utvrđeni iznosi, koje je svaki sveštenik dužan da uplati eparhiji po završenom činodejstvu, pa u odnosu na te izose, zavisi i cena koju će platiti vernici, saznaje naš portal u crkvenim krugovima. Obaveze sveštenika prema Eparhiji su da za svaki unos u matične knjige, bilo da je reč o krštenju, venčanju ili opelu, mora da uplati takozvano „taksiranje“, odnosno da zalepi i poništi markicu koju izdaje Patrijaršija, kao i da uplati novac u eparhjske fondove i plati taksu koju je odredila crkvena opština kojoj pripada.

Naš sagovornik iz crkvenih krugova objašnjava da svaki sveštenik, tek kada namiri ta potraživanja, ‘‘zadržava ostatak za sebe od iznosa koji je naplatio od vernika‘‘, a taj iznos je individualan i razlikuje se od crkvene opštine do opštine.

Šumadijska eparhija podeljena je na 137 crkvenih opština, a svaka pojedinačno određuje visinu takse za svaki obred, koji se, kaže naš sagovornik ‘‘negde kreće oko 500 dinara, negde 1.500‘‘.
Takođe, saznajemo i da u Šumadijskoj eparhiji za sve sveštenike postoji obaveza da od svakog obreda uplaćuju određeni iznos u eparhijske fondove, iz kojih se pomaže bolesnim sveštenicima, studentima, stipendistima…

U praksi to izgleda ovako – „cenovnik“ se razlikuje od sveštenika do sveštenika, od parohije do parohije i kreće se od,  ‘‘koliko imate‘‘,  do na primer fiksnog iznosa za opelo od 10.000 ili krštenja od 12.000 dinara.

Od sagovornika iz centra Kragujevca, prigradskih i seoskih sredina saznajemo da u većini slučajeva, sveštenici svoje usluge naplaćuju po principu koliko ko može. Građani kažu i da se u sredinama gde sveštenici nemaju ‘‘fiksnu cenu‘‘ unapred raspitaju kod poznanika „koliko su dali“, pa da se ne bi „obrukali“ daju približno isto, a to je, kako su nam rekli  „oko 50 evra, plus-minus 1.000 dinara“.

Kragujevčanka A.V. nedavno je bila kuma na krštenju u Sabornoj crkvi u centru Kragujevca.  Ona za naš portal kaže da je za taj čin svešteniku dala 5.000 dinara, kao i da sveštenik nije hteo ništa da naplati roditeljima, uz objašnjenje da je „kuma dovoljno dala“.

Da postoje razlike za isti obred u istoj crkvi, ali kod drugog sveštenika,  posvedočili su nam građani Kragujevca, koji su krštenje platili više.

Kragujevčanin koji je u maju ove godine takođe bio kum na krštenju u Sabornoj crkvi, rekao nam je da je cena bila fiksna, te da je njegov ‘‘kumovski deo‘‘ bio 2.000, dok su roditelji deteta platili 6.000 dinara.
Jovana D. nedavno je u istom hramu  krstila ćerku, a sveštenik im je rekao ‘‘platite koliko imate‘‘, pa su, kako kaže, i oni kao roditelji i kumovi, dali po 3.000 dinara.

U Šumadiji su evidentne razlike u ceni obreda i ne može da se utvrditi ‘‘obrazac‘‘ ili prosečan iznos, a cena usluge razlikuju se od sredine do sredine i od sveštenika do sveštenika.
Tako na primer u selu Vlakča podno Rudnika, saznajemo od meštana, obred za sahranu košta 10.000 dinara, parastos je od 3.000 do 5.000,  osveštavanje vodice 1.500, a krštenje čak 12.000 dinara.

Jedan domaćin veselja iz sela u opštini Knić, koji je želeo da ostane anoniman, nedavno je pravio svadbu i ujedno krštenje deteta. Za oba obreda – crkveno venčanje i krštenje, sveštenik je ispostavio račun od 14.000 dinara, odnosno 7.000 po obredu.

„Bio sam iznenađen kada mi je rečeno koliko treba da platim, mislim da to stvarno nije korektno. To je polovina nečije plate i smatram da bi za te obrede ljudi trebalo da plaćaju koliko ko ima. Nisu vernici samo ljudi koji imaju novac, uglavnom je suprotno i mislim  da su najveći vernici  upravo ljudi koji nemaju mnogo novca“, razočarano kaže naš sagovornik.

Koliko se cene verskih obreda u Šumadiji razlikuju uverili smo se i u razgovoru sa Kragujevčankom, koja je za sahranu u jednom prigradskom naselju, krajem prošle godine, svešteniku platila 4.000 dinara. Ona kaže i da je sveštenik rekao da će to ‘‘pokriti troškove parastosa za 40 dana i pola godine‘‘ te da prilikom davanja pomena ocu, kako kaže ‘‘nije ništa platila‘‘.

Za najčešće verske obrede, osveštavanje vodice pred Vaskrs i krsnu slavu, kao i za obred rezanja slavskog kolača, saznajemo da su cene različite i da sveštenici uglavnom dobjaju priloge  građana „koliko ko može“, a kreću se od 200  pa do 1.000 dinara. Međutim, postoje i prmeri „fiksnih“ iznosa kao što smo saznali od meštana Vlakče, gde je za vodicu tarifa 1.500 dinara.

Naš sagovornik iz crkvenih krugova kaže da se u javnosti često stvara slika o „astronomskim zaradama“ sveštenika, ali da to ne odgovara istini, te da prema njegovoj proceni  četiri petine sveštenih lica „živi prosečnim životom“ ljudi koji otplaćuju kredite, školuju decu i voze „normalne“ automobile.

„Ja ne kažem da nema sveštenika koji lepo žive, ali to je uglavnom u većim gradovima gde su veće parohije i bogatije sredine u kojima ljudi sami daju velike priloge. Ima i sveštenika koji su „izgubili meru“, pa određuju velike iznose za svoje usluge, ali smatram da je takvih mnogo manje, od  sveštenika koji svoju mantiju nose uz potpunu posvećenost veri i Bogu“, zaključio je naš sagovornik

UŽICE

U Užicu sveštenici nerado govore na ovu temu, ali kažu da zvaničan cenovnik ne postoji ali u glavnom znaju koliko koja njihova usluga košta. Kada ih pitate  kolika je cena nekog od obreda, sigurno nećete čuti da ne košta ništa a sve je manje sveštenika koji će vam reći „koliko ste u mogućnosti, koliko date“.
Sa druge strane vernici koji odlaze u crkvu, koji slave slavu, kojima sveštenik sveti vodicu u kući, koji se venčavaju i krštavaju decu, precizno znaju kolike su crkvene cene, pa nam je jedan užičanin u dahu izdeklamovao cenovnik.

Ilustracija: Shutterstock

„Prekađivanje slavskog kolača je 1.500 dinara, svećenje vodice je 500 a obično se daje 1.000, krštenje je 6.000, što plaćaju roditelji, plus kum plaća taksu od 2.000 . Venčao sam se pre četiri godine, ne sećam se tačno koliko je bilo, sigurno više od krštenja, plus kumovske takse“.

Tragajući za informacijom o trenutnoj ceni crkvenog obreda venčanja saznajemo da postoje dve takse za kumove od po po dve hiljade, plus mladoženja do deset hiljada, zavisno od sveštenika.
Ono što je interesantno za prekađivanje slavskog kolača jeste da sveštenici molitvu čitaju za više vernika, sakupi se 5-6 ili više kolača, pa se obred vrši u „u jednom trošku“ a plaćanje je pojedinačno.

Sveštenici često kažu i koliko neka usluga košta ali i naglase da neko daje i više, zavisno koliko je ko u mogućnosti.

Opela takođe imaju cenu ali postoji i još jedan običaj, tzv.poslednje celovanije, kada rodbina i najbliži pokojnika, celivaju krst i stavljaju novac ispod krsta na mrtvački sanduk, i taj novac pripada svešteniku. Nekada sveštenici uzimaju samo tako prikupljen novac, ne uzimajući od ožalošćene porodice ništa više, opet sve zavisi od sveštenika.

Kada su krštenja i venčanja u pitanju, kada vernici dođu na dogovor sa sveštenikom, uglavnom će im biti rečeno da peškir, platno, maramice…sve što je potrebno za čin obreda, treba da kupe baš u crkvi, bez obzira na njihovu eventualnu želju da to bude posebno, drugačije ili unikatno.

Da li je novac bitan ili ne i da li se verski obredi svode na plaćanja ili su iznad računice, objašnjenje ćete dobiti kada od sveštenika zatražite blagoslov da se venčate ili krstite dete u nekoj drugoj svetinji, van parohije. Pristanak sveštenika možete dobiti jedino pod uslovom da baš on, kao vaš parohijan obavi krštenje ili venčanje u hramu koji birate, van parohije. Za mogućnost da vas venča ili krsti dete sveštenik ili monah hrama u drugoj parohiji, blagoslov uglavnom nećete dobiti.

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar