74
Za propast nekada najbolje i najtraženije bolnice u Srbiji, ali i u regionu - Vojnomedicinske akademije (VMA), zaslužna je uprava ove ustanove, Ministarstvo odbrane u čijoj je nadležnosti, a pre svega državna vlast. Bes i očaj građana, vojnih, ali i civilnih osiguranika, ogleda se u brojnim komentarima, koji se nižu proteklih dana, a iz kojih izbija ljutnja, bespomoćnost i velika tuga zbog sudbine koja je stigla VMA.
Pročitajte još:
Nakon teksta objavljenog na portalu Nova.rs „Kako smo izgubili VMA: Najbolju bolnicu u Srbiji, vlast je pustila niz vodu“, čitaoci su izneli svoja iskustva, ali i mišljenja o stanju u kojem se nalazi ova vojno-zdravstvena ustanova. Takođe, redakciji našeg portala javljali su se medicinski radnici, koji su nekada radili u ovoj bolnici, za koju ih sada vežu gorka sećanja.
Građani su rekli svoje, ali njihovo mišljenje nažalost nadležne ne dotiče.
„Sve je otišlo niz vodu davno, pa i na VMA došao red. Ova država ima veoma čudne prioritete. Sve što je valjalo, otplovilo je“, jedan je od komentara na Fejsbuk stranici Nova.rs.
„Korupcija na VMA bila je nešto što ću pamtiti. Pre četiri godine nisam verovala da se to dogodilo bolnici koja je bila primer celom Balkanu po uslugama i doktorima, i po lečenju. Danas je postala užas, nažalost“, napisala je jedna Mirjana.
Jedan od naših čitalaca Miloš Glintić, na Fejsbuku je o VMA napisao:
„Ležao sam tamo sedam dana, hrana očajna, sestre ok, glavne sestre užas, od doktora ti niko ne saopštava ništa, ni da li ti je dobra krvna slika, ni da li je uspešna operacija… Svi prozori zatvoreni, kao i terase… Baš loše iskustvo, a bio sam dva puta“.
Nemamo mi više ni oficire, a ni vojsku, jer ljudi koji stoje mirno pred raznim Vulinima, Nešama, bivšim vozačima samo kaljaju oficirsko ime, napisao je jedan od čitalaca.
„Moj sin, koji je celog života pacijent VMA i koji je vojni osiguranik i težak bolesnik, čeka na razne preglede duže nego civilni pacijenti koji dođu na VMA, pre podne sa uputom. Ne znam koga i gde da pitam zašto i vojni osiguranici ne mogu recipročno u civilne bolnice“, pita se Mati, čitateljka.
Pre četiri godine, 2018., posle više od 15 godina rada, dao sam otkaz na VMA, piše izvesni „Kolega“.
„Nisam više mogao da gledam neke stvari i šta se radi od moje kuće. Načelnici svih klinika i instituta su birani nepotizmom isključivo po principu što gore-to bolje. Mogao bih knjigu da napišem kako je propala VMA. Posle svega, meni je jedino logično da je ideja da se uruši VMA, pa da se proda jer nema druge opcije, da dođe Ađibadem ili tako neko, i da napravi privatnu bolnicu sličnu onoj u Istanbulu. Nemam drugo objašnjenje“.
Dno, dno, prokomentarisao je Dragan.
„Nikom ne bih preporučio da ode na VMA. Doktori vas ne primećuju jer svi rade privatno. To je ruglo u svakom pogledu. Uglavnom svo osoblje se ponaša prema pacijentima kao prema najvećim neprijateljima“.
Jedna Aurora požalila se na problem koji ima njen bolesni brat.
„Moj brat je civilni osiguranik na VMA. Kamo lepe sreće da nije tamo nogom kročio! Otvoreno su mu rekli da kao civil ne može da dobije savremenu terapiju koja bi mogla da mu spasi zivot. U terminalnoj fazi druge bolnice neće da ga prime. Nema ko da nam pomogne, borimo se kako znamo i umemo“.
Katastrofa, napisao je Boki.
„Na VMA su mi 1996. spasili život i zahvalan sam im na tome. Prošle godine sam vozio oca na VMA i ono je stvarno tuga. Ta ustanova ne liči na bolnicu. Ako je mogla 1996., posle ratova da bude jedna od najboljih bolnica u Evropi, trebalo bi onda i sada neko da se pozabavi njom u ovoj državi“.
Lično sam se uverila u katastrofalnu organizaciju i nemar prema pacijentima u ovoj ustanovi, iznela je svoje loše iskustvo jedna čitateljka.
„Loša komunikacija među lekarima, hrana užasna. Pacijenti koji leže u bolnici čekaju po nedelju dana na snimanje, zatim nedelju dana da se rezultat očita. O higijeni da ne govorim i o tome u kakvom stanju se otpuštaju pacijenti sa VMA“.
O ovoj ustanovi bih mogla da napišem knjigu, piše Anica.
„Užas i nebrige. Ubili su mi muža poštujući protokol, a ne njegovo stanje. Pozvali su me kada su digli ruke od njega. Bahati, umišljeni lekari. Bežite od ove ustanove!“
Jedan od najpotresnijih komentara bio je sledeći:
„Imam 75 godina, lečim se na VMA. Više od dve godine imam cistični pankreas.
Tumor marker CA 19.9 = 1130. Gubim kilažu, problemi sa stolicom. Gastrolozi ne preduzimaju skoro ništa. Smatram se otpisanim“.
Naravno, tekst na našam portalu, kao ni vapaji građana, pacijenata, ni njihove kritike, žalbe i molbe da se zaustavi urušavanje bolnice, nije sprečilo upravu VMA da odreaguje i „odbrani se“ u očekivanom stilu. Bez trunke prihvatanja odgovornosti i krivice za loše stanje, ne samo zgrade u kojoj rade, već i situacije sa kadrovima, odnosu prema obolelima i budućnosti koja je za ovu ustanovu očigledno vrlo mračna i upitna.
Povodom teksta na portalu Nova.rs oglasila se Uprava za vojno zdravstvo i Vojnomedicinska akademija (VMA), zajedničkim saopštenjem zbog niza, kako oni tvrde, izmišljotina koje su o radu VMA izneli pojedini mediji i ocenile da lekari i medicinsko osoblje VMA, koji se stalno bore za zdravlje pacijenata, nisu zaslužili omalovažavanja kojima su izloženi.
Napominjemo da u inicijalnom tekstu Nova.rs nijedan lekar, ni medicinska sestra nisu omalovažavani, niti „prozvani“ imenom i prezimenom. Kritika je isključivo bila upućena upravi VMA, Ministarstvu odbrane i državnoj vlasti, koja je nad ovom zdravstvenom ustanovom pokazala samo nemar i dozvolila njeno propadanje.
Uprava naime dalje navodi „da je VMA bila i ostala rasadnik najboljih stručnjaka iz svojih oblasti, da i pored toga što ni nju nije zaobišao odliv medicinskog kadra, VMA i dalje čine vrhunski stručnjaci, te da će se nastavitu sa ulaganjem i u funkcionisanje i razvoj Vojnomedicinske akademije, koja će ostati vojna bolnica“.
Međutim, sudeći po komentarima, porukama i pozivima koje je redakcija portala Nova.rs dobila od čitalaca, nakon objave teksta, možemo da zaključimo da na VMA već dugo izostaje bilo kakvo ulaganje u funkcionisanje i razvoj bolnice.
Bonus video: Dojava o bombi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
