Foto:Promo/Dunja Marić/Nova.rs

Oni građani koji zimske dane još uvek nisu iskoristili za putovanje, a ne znaju ni gde bi otišli, odgovor mogu da pronađu u zemlji koja je od Srbije udaljena nekoliko sati vožnje. Čist vazduh, dobra hrana, termalne vode i priroda - ko ove stvari stavlja na vrh liste prioriteta pri odabiru destinacije za odmor, možda bi trebalo da razmisli o Sloveniji.

U okviru projekta „Best press story“ u organizaciji „MGM media optima“ proveli smo četiri dana u Sloveniji, na tematskom putovanju „Spa i priče Slovenije“. Prva lokacija u agendi puta bile su Rimske Toplice, naselje u opštini Laško na istoku zemlje.

Šta povezuje Vuka Karadžića i francusku aristokratkinju?

U Rimskim Toplicama posetili smo „Rimske Terme“, koje posetiocima nude bazen sa termalnom vodom, saune, masaže, fitnes centar, salon lepote, jednokrevetne i dvokrevetne sobe, apartmane, kao i luksuzne sobe sa saunama.

Od menadžera hotela saznali smo da se u ovim termamalnim vodama, čija temperatura iznosi 32,5 stepena, lečio i Vuk Karadžić.

PROČITAJTE JOŠ

„Ovde se kupala i Napoleonova sestra, Paulina Bonaparte. Kupalište na kojem se ona kupala je zatvoreno za goste“, otkrio nam je menadžer.

Istakao je i da je interesovanje turista veliko, a noćenje može da košta i 60 evra po osobi.

Jedno od mesta u okviru hotela u kojem gosti mogu da ručaju je a la carte restoran Sofija, u kojem postoje dva menija – mesni i riblji.

Foto: Dunja Marić

Zelena Ljubljana i Mišlen zvezdica

„Istorija Ljubljane počinje još sa neandertalcima, ali nećemo sada da idemo tako daleko“, rekao nam je vodič drugog dana putovanja, koji je bio rezervisan za prestonicu Slovenije.

Foto: Dunja Marić

Ljubljana, jedna od najmanjih evropskih prestonica, nalazi se između Alpa i Jadranskog mora. Prema mišljenjima savremenih lingvista, izvor imena prestonice treba potražiti u reči „ljubljena“.

Foto: Dunja Marić

Ne tako davno, 2016. godine, Ljubljana je proglašena evropskom zelenom prestonicom, a ekologija je visoko na listi prioriteta nadležnih. Svuda po gradu raspoređene su kante za razvrstavanje otpada – metal, staklo, papir, plastika i organski otpad.

„Inače, ta komunalna usluga odnošenja smeća se plaća u zavinosti od toga koliko đubreta neko proizvede. Što manje smeća – niža je i cena. Dešava se da lokalna vlast pred kraj godine odluči da ‘počasti’ one građane koji su smanjili proizvodnju smeća pa, na primer, ne plate račune za naredna dva meseca. Inače je dosta tih kanti zaključano, mogu da ih koriste samo građani Ljubljane, ne i turisti, baš zbog naplate, ali postoje iste vrste kanti koje su otvorene na određenim mestima gde je velika cirkulacija ljudi. Inače, bilo je i nekoliko slučajeva da su naplaćene kazne ljudima koji su papir bacili u kante za, na primer, metal. Mada, teško je da se utvrdi koje tu to bacio. Bilo je nekoliko slučajeva da neko u pogrešnu kantu ubaci kovertu sa imenom i adresom, pa ga onda nađu i pošalju mu kaznu“, objasnio nam je vodič.

Pored kanti za otpatke na svakom koraku, postavljene su i pepeljare.

Inače, pušenje u zatvorenim ugostiteljskim objektima u Sloveniji zabranjeno je još 2007. godine, ali se u svim baštama nalaze pepeljare, čak i ako nema gostiju koji sede napolju, a ukoliko objekat nema baštu – pepeljare su postavljene na prozorima, tako da pikavaca po centralnim ljubljanskim ulicama gotovo da nema.

Veliki broj građana vozi bicikle, a po velikoj pešačkoj zoni saobraćaju električni mini autobusi, u koje staje svega nekoliko ljudi, a koji su potpuno besplatni za sve.

Inače, u Ljubljani živi oko 300.000 ljudi, a kako smo saznali, razlog se krije u lokal-patriotizmu Slovenaca.

Naime, veliki broj Slovenaca koji radi ili studira u Ljubljani, ali ne živi tu, ne bira da se preseli u prestonicu, već svakodnevno putuje do posla ili fakulteta.

Ručali smo u restoranu „Monstera Bistro“ sa čuvenom Mišlen zvezdicom. Ono što ovaj restoran izdvaja ipak nije ova prestižna nagrada, već „zero waste“ koncept. Naime, ovaj restoran teži da svede proizvodnju nerazgradivog otpada na minimum.

Foto: Dunja Marić

Osim što su hrana i piće organskog porekla, escajg se nakon predjela ne menja, već se koristi i za glavno jelo, kako bi se smanjila potrošnja vode.

Foto: Dunja Marić

Kranjska Gora – 1.400 stanovnika i izvor Save

Kranjska Gora je gradić na severozapadu Slovenije, u kojem je, prema podacima sa poslednjeg popisa iz 2001. godine, živelo svega oko 1.400 ljudi.

Foto: Dunja Marić

Na oko pola sata hoda od ovog gradića nalazi se izvor Save Dolinke, reke koja sa Savom Bohinjkom formira Savu.

U hotelu „Triangel boutique“, u podnožju Martuljske grupe, planinskog venca koji je deo Julijskih Alpa,  gostima su dostupni apartmani, saune, parno kupatilo, masaže i fitnes centar. Najprimamvljivije za goste svakako su parno kupatilo i infracrvena sauna.

Foto:Promo

Jezero Jasna – deljenje je briga

Na samom izlazu iz Kranjske Gore nalazi se veštačko jezero Jasna. Na ovom jezeru, u okviru zero waste hotela, nalazi se restoran koji radi samo zimi. Naime, restoran se sastoji od tri igloa, koji su napravljeni od avionskog stakla, te se igloi ne magle, a unutra je sobna temperatura. Kako smo saznali od zaposlenih, igloe su uvezli iz Velike Britanije, a cena jednog je čak 15.000 evra.

Foto: Dunja Marić

„Imamo koncept ‘sharing is caring’, tako da gostima poslužujemo obroke na drvenoj plati, pa oni tu hranu dele i jedu zajedno“, objasnio nam je konobar.

Foto: Dunja Marić

Inače, pored mesnog i ribljeg menija, ovaj restoran ima i vegetarijansku opciju.

Tajna paroha Josipa

Na prelazu iz 19. u 20. vek, u Ratečama je služio kranjskogorski paroh Josip Lavtižar, koji je odličio da svu istoriju ovog mesta zapiše u dnevnik. Međutim, pre nego što je uspeo da ga završi, dnevnik je nestao, a ostali su samo misteriozni tragovi.

Ovako je opisan escape muzej koji se nalazi u sklopu Kajžnikove Hiše, etnografskog muzeja u selu Rateče.

Foto: Dunja Marić

„Ovo je bio prvobitno bio samo muzej, ali je posećenost bila slaba. Kako bismo očuvali muzej, odlučili smo da napravimo ovu igru, i to je bio dobar korak“, rekao nam je ktitor muzeja.

Radovljica – gradić čokolade, meda i muzeja

Sledeća stanica bila je Radovljica, gradić na severozapadu Slovenije.

Foto: Dunja Marić

Tamo smo posetili „čokoladnicu“ – prodavnicu ručno pravljene čokolade, koju je Nataša pokrenula sa porodicom, a koja je prava turistička atrakcija, ali i omiljeno mesto meštana Radovljice.

Foto:Dunja Marić/Nova.rs

Ovaj gradić, inače, ima površinu od oko pet kvadratnih kilometara i oko 5.000 stanovnika, ali ima tri muzeja.

Foto: Dunja Marić

Prvi je muzej alhemije, a tu su i muzej pčelarastva i domaće radinosti.

Foto: Dunja Marić

Muzej pčelarastva nalazi se upravo u Radovljici, jer odatle potiče Anton Janša, začetnik savremenog pčelarstva.

Foto: Dunja Marić

Kada je u pitanju muzej starih slovenačkih rukotvorina, on se nalazi u kući u kojoj je Jakob Krivić davne 1766. godine otvorio lektorsku radionicu i pekaru medenjaka. U njemu smo naučili kako se prave poznata licidarska srca, nakon čega smo, u kafiću koji je u sklopu istog objekta, bili domaće slovenačko pivo.

Foto: Dunja Marić

Bled – jezero, tvrđava i krempite

Poslednja destinacija na ovoj turi bio je Bled, grad najpoznatiji po Bledskom jezeru. Ipak, pored jezera, tu je i Bledska tvrđava, jedna od najstarijih u Sloveniji. Sa balkona tvrđave vidi se jezero, a upravo tu je Donald Tramp zaprosio svoju izabranicu Melaniju, koja je poreklom iz Slovenije.

Foto: Dunja Marić

Pored prirodnih lepota, goste hotela „Park“ posebno su oduševili roboti, koji pomažu osoblju prilikom čišćenja soba ili raznošenja posuđa nakon večere.

Nakon ručka je bilo vreme za polazak za Beograd, ali bledska krempita nije mogla da se propusti. Naime, ova poslastica je specijalitet Bleda, ali je podjednako popularna u svim mestima u Sloveniji

BONUS VIDEO Kuda za vikend ili na duže putovanje za male pare

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare