Četiri godine života u "izolaciji": Kišnica i ručak iz bašte

Marija i Aleksandar Janković odlučili su pre četiri godine da kupe imanje unutar buduće ekološke zajednice u istočnoj Srbiji, a prošle godine je njihova mala zajednica dobila i novog stanovnika - ćerku Jasminu.Aleksandar priča da je njihova ideja bila da razviju jednu napuštenu parcelu "od nule" i stvore prostor na kome bi imali kvalitetniji život od onoga koji je moguće ostvariti u gradu."Pod kvalitetom mislimo na osnovne ljudske potrebe kao što su zdrava hrana, čist vazduh, čista voda, lepši pogledi, prijatniji zvuci, mirisi i sve ostalo do čega je u gradu danas teško doći, a smatramo osnovnim za ljudski život" objašnjava Aleksandar.Život u postojećem selu nije im delovao privlačno, jer je, kako dodaje, danas teško naći zdravo selo koje nije na izdisaju.

Zato su se odlučili za život u novoj zajednici izgrađenoj na principima permakulture, koja predstavlja spoj održive poljoprivrede i ekologije i razvija se kroz održivu arhitekturu, samoodrživa staništa i poljoprivredne sisteme koji su napravljeni po uzoru na prirodne ekosisteme."Reč je prevashodno o prirodnim procesima kojima želimo da obezbedimo naše osnovne potrebe, bez dugoročnog oslonca na resurse koji dolaze izvan naše uže okoline. Unutar zajednice svako razvija svoje lično imanje, a na raspolaganju su nam zajednička vozila, mašine, alati i drugi resursi neophodni za razvoj imanja u početnim fazama", naglašava Aleksandar.Sagradili su svoju kućicu od drveta, slame i zemlje, a 90 odsto struje proizvode putem solarnih panela. Povremeno, kada su dani kratki, moraju da upale mali benzinski agregat.Mnogo manji troškovi nego u gradu"Skupljamo kišnicu sa krova koju filtriramo i držimo u rezervoarima. Nju koristimo za pranje sudova, tuširanje, kuvanje. Baštu zalivamo vodom iz bunara koji je na raspolaganju svima u našoj zajednici. Kako dodajemo nove objekte, krovove i rezervoare, tako povećavamo naše kapacitete za upotrebu kišnice", nastavlja Aleksandar sa objašnjenjima kako se što bolje ukopiti u život u skladu sa prirodom.Šporet na drva služi im za grejanje kuće, spremanje hrane i grejanje vode. Priča da uz upotrebu dobre termoizolacije godišnje potroše manje od dva kubika drva.Leti kuvaju na plin, ali kada bude završena letnja kuhinja plarniraju da i tu pređu na drva. Aleksandar objašnjava da su posadili oko 100 stabala bagrema na imanju i nameravaju da sade još, jer na taj način žele da obezbede cikličan izvor drva za loženje.

"Naši troškovi su neuporedivo manji nego dok smo živeli u gradu. Više novca nam je odlazilo u jednom mesecu u stanu u Beogradu na struju i grejanje nego što ovde potrošimo tokom cele godine na te iste usluge. Uz dodatno štelovanje tih sistema, gledamo da u narednim godinama te troškove još više umanjimo", naglašava.Naravno, Aleksandar priznaje da život van grada sa sobom nosi i određene kompromise."Na primer, nama frižider radi samo tokom pola godine, toalet nam je poljski, drva se ne cepaju sama, niti se biljke same sade i neguju. Ne stidimo se fizičkog rada i nama sve to ima više smisla nego plaćati članarinu u teretani i fitnes klubovima, pogotovo kada uzmemo u obzir lepotu okoline u kojoj sve te poslove obavljamo", ističe.Godinu dana pripreme za početak novog životaOd hrane iz bašte za sada imaju povrće, bobičasto voće i pečurke."Posadili smo i preko 50 voćaka, ali nas čeka još koja godina do prvih plodova. U međuvremenu spremamo prostorije za obradu i skladištenje hrane tokom zimskog perioda, a uskoro ćemo početi da uvodimo i životinje na imanje, počevši od koka", navodi.Ova promena u njihovim životima, kako dodaje, dugo je planirana i izvedena je u fazama."Godinu dana pre selidbe, dao sam otkaz kako bi se potpuno posvetio učenju o razvoju imanja, gradnji, vodi, proizvodnji hrane... Iako sam i pre selidbe dosta vremena provodio u prirodi i na kampovanju, morao sam se ozbiljno baciti na knjige, koje i dalje važe za najbolji izvor konkretnih i oprobanih informacija - barem što se tiče razvoja imanja", objašnjava.

Nakon što su napravili glavne projekte za gradnju, nastavio je da se bavi svojom strukom poslovnog konsultovanja preko Interneta, što im, kako kaže, daje dosta fleksibilnosti dok ostvaruju prihod za dalji razvoj imanja i da podmire troškove dok ne povećaju proizvodnju hrane."Ne znam odakle bih počeo da opisujem razliku u našem svakodnevnom životu. Možda je dovoljno reći da nam iz grada jedino nedostaju porodica i prijatelji, koji nas ipak dovoljno često posećuju - ili barem je to bio slučaj pre karantina", ističe Aleksandar."Sami biramo koliko kontakata imamo sa ljudima"Žao mu je što mnogi ljudi u gradu nisu u prilici da osete čari ovog načina života kroz sva godišnja doba."To mi i daje motivaciju da našu priču delim javno, u nadi da će inspirisati ljude da u skorijoj budućnosti i oni koračaju svojim imanjima" objašnjava kako je nastao blog Zelenizacija na kom pišu o svom životu na selu.Tvrdi da su izolovani onoliko koliko žele, odnosno sami biraju kada žele da stupe u kontakt sa drugim ljudima."Unutar naše ekološke zajednice postoje i drugi članovi koji razvijaju svoja imanja tokom letnjih meseci, dok smo mi za sada jedini zimski stanovnici. Idemo u nabavku 1-2 puta nedeljno, a naš karantin obuhvata livade, šume i potoke. Mada tokom proleća imamo najviše poslova, tako da ovih dana retko napuštamo naše dvorištance od 100 ari", objašnjava Aleksandar.

Jedina promena u njihovom životu od početka vanrednog stanja jeste što ne primaju goste koji su im ranije redovno dolazili tokom cele godine - najpre porodicu i prijatelje, ali takođe i ljude zainteresovane za ovaj način života.Pandemija će proći, ostaće potreba za životom u zdravom okruženjuU poslednje vreme, verovatno pod uticajem mera izolacije, kako ističe Aleksandar, interes za njihov način života je vrtoglavo skočio, tako da ne stižu da odgovore svima kojim im se javljaju i interesuju se o izgradnji imanja i načinu života, ali i finansiranja ovakve zajednice.Zato su uz blog Zelenizacija pokrenuli i forum o ovoj temi gde diskusije mogu biti javne i gde mogu da učestvuju i drugi ljudi koji žive u prirodi."Nismo jedini koji žive na ovaj način, a pogledi iz drugih perspektiva i konteksta će doprineti da ljudima na raspolaganju budu raznovrsne informacije. Smatram da su iskustva iz prve ruke izuzetno bitna, jer nedostatak informacija koje su prošle kroz filter praktične primene u našem regionu su često najveća kočnica ljudima da naprave taj prvi korak ka životu u prirodi", zaključuje.On navodi da će pandemija proći, ali podseća da će se pojaviti drugi pritisci koji ljude teraju da razmotre način života u kom preuzimaju odgovornost za svoje osnovne potrebe u jednom zdravom okruženju."Nipošto ne mislim da je ovo život za svakoga, ali ako u sebi već imate snove o buđenju na sopstvenom imanju, možda je vreme da počnete te snove pretvarati u planove", poručuje.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram