0
Nesreća koja je najteže pogodila selo Donja Jablanica u Bosni i Hercegovini, kada su bujične vode ponele kameni otpad iz obližnjeg kamenoloma i sručile ga na selo, podsetila je mnoge da je centar Beograda, ali i mnogi drugi gradovi bivše Jugoslavije, popločan upravo jablaničkim kamenom – granitom.
„Jablanički gabro“ važi za granit izuzetnog kvaliteta, pa ne čudi da je upravo on bio izbor kada se 1984. godine popločavala Knez Mihailova ulica.
Upravo ovaj kamen bio je izbor i kralja Aleksandra Karađorđevića za izgradnju Spomenika neznanom junaku na Avali, rekao je pre više godina arhitekta u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, piše N1.
U to vreme u Beogradu se popločavao Trg Republike, a pre toga i pešačka zona u Vuka Karadžića. U oba slučaja izabran je jablanički granit.
PROČITAJTE JOŠ:
„Jablanički grnait popločao je celu Jugoslaviju“, rekao je 2021. godine za RSE Ismir Hajdarević iz Zavoda za geologiju Federacije BiH.
I to ne samo Jugoslaviju, jer neke od najznačajnijih evropskih građevina pravljene su baš od ovog kamena. Među njima su zgrada bečke Opere, Akademija nauke u Moskvi, Gradska većnica u Berlinu.
Firma „Granit“ iz Jablanice, koja postoji skoro čitav vek, s ponosom ističe da su od njihovog kamena napravljeni plato KSC “Skenderija” u Sarajevu, Knez Mihailova u Beogradu, Hotel Hajat u Beogradu, Sportski centar “Cibona” u Zagrebu, Trg bana Jelačića, ulice Titova i Ferhadija u Sarajevu, pešačka zona u Zrenjaninu, pešačke zone i trgovi u Kragujevcu, ali i metro u Budimpešti.
Propast velikih i sumnjivi poslovi malih
Raspad Jugoslavije doneo je tranziciju i Bosni i Hercegovini, što je značilo propadanje firmi, privatizacije, stečaje… U posao vađenja i trgovine kamenom ušle su privatne firme, a prema zvaničnim podacima u BiH ih ima više od 100 i većina njih spada u mikro preduzeća.
Za to vreme „Granit“ iz Jablanice poslednjih 15 godina preživljavao je u stečaju. Međutim, i u tom stanju uspevao je da eksploatiše kamen i izvozi ga u zemlje bivše Jugoslavije.
Kao i u Srbiji, radnici su čekali da im se upiše radni staž za poslednjih 20 godina i isplate zarade zaostale još iz predstečajnog vremena, a onda je početkom ove godine stigla dobra vest – da je nekadašnji gigant dobio koncesiju o eksploataciji kamena na 30 godina.
Granit se u jablaničkoj opštini vadi na nekoliko lokaliteta, a dozvolu za eksploataciju ima više firmi. Međutim, tragedija u Donjoj Jablanici u kojoj su u trenu život izgubile čitave porodice, otkrila je razmere nelegalnog vađenja kamena.
Zvaničnici BiH počeli su uglas da govore da o kamenolomu ne znaju ništa, da je on radio nelegalno, ali i da situaciju ne treba politizovati. Mediji u BiH su preneli reči premijera Federacije BiH Nermina Nikšića koji je rekao da o kamenolomu ne zna ništa, ali da zna da nije imao dozvolu za eksploataciju, niti koncesiju.
„Navodno je neka porodica Honđo vlasnik, neki meštani kažu da 20 godina nije eksploatisan, neki kažu da je eksploatisan“, rekao je Nikšić i prepustio institucijama da utvrde odgovornost.
Građani BiH burno se reagovali na ovu izjavu, tvrdeći da je nemoguće da premijer ne zna ništa o kamenolomu koji se nalzi nekoliko kilometara od puta.
Mediji su objavili satelitske snimke, prema kojima je kamenolom bio aktivan u danima pred tragediju. Njime je upravljala firma Sani d.o.o. iz Jablanice čiji vlasnik je Dženan Honđo. Firma je osnovana 2001. godine, što se poklapa sa tvrdnjama meštana da je kamenolom počeo da radi posle rata.
I dok su meštani Donje Jablanice upozoravali na eksploataciju, vlasnik firme družio se sa osobama sa ozbiljnim kriminalnim dosijeom, a nesreća je na videlo iznela i fotografije tih druženja, koje su se sada pojavile u javnosti.
BONUS VIDEO: Donja Jablanica: Spasioci izvlače tijela, kuće potpuno uništene
