13
Koliko dugo neko može da bude vršilac dužnosti direktora javnog servisa u Srbiji, pitanje je na koje i Upravni odbor RTS-a čeka odgovor, dok stručnjaci tvrde da je poslednji konkurs za prvog čoveka javnog servisa bio samo način da se Draganu Bujoševiću produži v.d. status, bar do formiranja nove Vlade, ako ne i doživotno.
Zakon o javnim i medijskim servisima predviđa da nakon što direktoru RTS-a istekne mandat ili bude razrešen, Upravni odbor mora, bez odlaganja, da na to mesto imenuje vršioca dužnosti i pokrene postupak za imenovanje novog direktora. Zakonom o javnim preduzećima propisano je da ista osoba ne može više od godinu dana da bude v. d. javnog preduzeća, međutim, zakonom o javnim i medijskim servisima nije propisano vremensko ograničenje za v.d. direktora javnog servisa.
Takođe, u Statutu RTS-a i Pravilniku o izboru imenovanih lica, nije precizirano da li isti vršilac dužnosti generalnog direktora RTS-a može biti imenovan više puta i koliko vremena može provesti na toj poziciji.
Povezane vesti:
Nakon što Upravni odbor RTS na jučerašnjoj sedinici nije doneo odluku o izboru novog direktora ove medijske kuće, jer nijedan od predloženih nije imao potrebnu dvotrećinsku većinu, dosadašnji v. d. direktor privremeno je ostao na čelu RTS-a.
„Bujošević će obavljati tu funkciju do dobijanja tumačenja nadležnih institucija da li ista osoba može biti imenovana dva puta za vršioca dužnosti generalnog direktora“, navedeno je u jučerašnjem saopštenju UO RTS-a.
Na pitanje da li bi po istom šablonu v.d. stanje čelnog čoveka RTS-a moglo u nedogled da se produžuje, predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić kaže za Nova.rs da o pravnom aspektu ne može da kaže ništa više od onog što je već navedeno u saopštenju.
„Ono što je suštinsko pitanje, i to kažem ne samo kao predsednik Upravnog odbora, jeste zašto je bilo svega pet kanditata i dve ispravne prijave. Time ste imali sužen izbor“, kaže Vuletić.
Podseća da se pre pet godine na konkurs javilo više od 30 kandidata, da bi u uži izbor ušlo oko 15 kandidata.
„Ne mogu da glasam za nekog, za koga moj osećaj odgovornosti i moja vizija toga šta bi RTS trebalo da bude kaže da tome ne odgovara“, kaže Vuletić.
Na pitanje šta je uzrok tome odgovara da sa pozicije predsednika Upravnog odbora to može samo da konstatuje ali ne i da komentariše.
„Mogu samo da izrazim nadu da će sledeći put na konkurs biti prijavljeno više kandidata“, kratak je Vuletić.
„Bujošević može biti doživotno u v.d. stanju“
Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za Nova.rs da bez jasnih kriterijuma po kojima se generalni direktor javnog servisa bira, više prijavljenih neće ni biti.
„Bilo bi normalno da imamo izveštaj UO RTS o tome kako su ljudi evaluirani – koji su kriterijumi, šta su njihovi plusevi, šta minusi“, objašnjva Gavrilović i dodaje:
„Ljudi ne znaju da li je izbor bio stvar diskrecionog odlučivanja, ili ti ljudi zaista nisu imali kvalitete.“
Napominje da je u svakoj državi, koja drži do sebe i do svog javnog mnjenja, prestižno biti direktor javnog servisa, dok kod nas to mesto očigledno nije nešto „za šta se ljudi grabe“.
„Niko nije voljan da izlazi na konkurs bez kriterijuma, a da pritom rizikuje da bude provlačen kroz raznorazne medije“, tvrdi on.
Apeluje na UO RTS-a da iznese kriterijume po kojima će ljudi koji se prijavljuju za mesto generalnog direktra RTS-a biti evaluirani.
„Bez tih kriterijuma, verovatno se niko novi neće prijaviti na konkurs. Tako da postoji šansa da Bujošević postane na taj način doživotni direktor RTS-a“, zaključuje on.
Mesto direktora verovatno deo izbornog kolača
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević smatra da je „negde postojao dogovor da Dragan Bujošević ostane v.d. direktor i da je ovo jedan zgodan način da se ta odluka sprovede, a da se izbegne kritika“.
„Bilo bi teško pokazati zašto se za javni servis u 21. veku bira neko ko je uveliko u penziji, bilo bi teško još jednom produžiti mandat. Ovako je jednostavnije, jer postoji jasan alibi da on ostane direktor a da se to formalno ne oglasi kao odluka Upravnog odbora“, objašnjava Milivojević.
Na pitanje da li možemo da očekujemo da na sledećem konkursu bude izabran novi drektor, odgovara, da je, po njenom mišljenju, to mesto trenutno povezano sa kalkulacijama oko izbora članova nove vlade.
„Meni se sada čini da će to čekati formiranje nove vlade. Zato što kosolidacija nove vlasti podrazumeva novu raspodelu funkcija, a mesto direktora je jedno vrlo važno mesto, koje može biti jedna značajna dobit u raspodeli izbornog kolača“, zaključuje Miliovojević.
Podsetimo, UO RTS-a je 6. jula saopštio da od pet pristiglih prijava na konkurs za generalnog direktora, prijave Vasovića i Milutinovića u formalno-pravnom smislu ispunjavaju uslove konkursa.
Među prijavama koje nisu ušle uži krug bila je i prijava Dragana Bujoševića, koji je generalni direktor RTS-a od 2015. godine. Njegova prijava na konkurs nije potpisana, saopštio je tada Upravni odbor RTS-a. Inače, od odluke o raspisivanju konkursa do izbora novog, on je na funkciji vršioca dužnosti generalnog direktora RTS-a.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
