Bromazepam je u našem narodu opšte poznat kao "lek za smirenje". Iako se izdaje isključivo na lekarski recept ima ga gotovo svaka kuća "za zlu ne trebalo".
Nekontrolisano korišćenje ovog leka i uzimanje „na svoju ruku“ može da dovede do zavisnosti. Sam lek, koji je u osnovi sedativ, ukoliko se uzima u dužem periodu i u prekomernim količinama, izazvaće upravo suprotno dejstvo s nus pojavama kao što su depresija, gubitak energije, vrtoglavica, problemi sa pamćenjem ili disanjem.
Staro je pravilo da je svaki lek istovremeno i otrov i zbog toga uvek treba biti obazriv prilikom korišćenja svih vrsta medikamenata. Nema leka koji uz sve svoje prednosti ne nosi i neželjena dejstva, pa makar to bio i najobičniji čaj od nane. Predoziranje nanom, verovali ili ne, može da izazve grčeve u stomaku, dijareju i usporen rad srca, ali je sve to bezopasno u poređenju s posledicama prekomernog uzimanja farmakoloških proizvoda.
Bromazepam je jedan od vodećih lekova za kojim građani Srbije posežu na svoju ruku, a granica između uzimanja leka po principu “samo malo da se smirim”, pa do zavisnosti je vrlo tanka.
Bromazepam pripada grupi lekova koji se u medicini nazivaju “benzodijazepini”. Ovaj lek prepisuje se kao anksiolitiik i mišićni relaksans, a pozitivno dejstvo mu je što uklanja psihosomatske reakcije i stabilizuje neurovegetativni sistem. Ako se uzima u manjim dozama i prema uputstvima lekara, bromazepam smanjuje psihičku napetost, uklanja nemir i teskobu, a da pri tome ne utiče na motoriku i reflekse. U većim dozama ima sedativno i miorelaksantno delovanje (opuštanje mišića), što je važno kod tretiranja težih psihosomatskih poremećaja.
U praksi, lekari prepisuju bromazepam kao lek protiv anksioznosti (veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost, koji mogu da utiču na osećanja, raspoloženje, ponašanje i razmišljanje) koja ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Bromazepam spada u kategoriju sredstava za smirenje srednjeg dejstva, usporava aktivnost u mozgu, povećavajući inhibitorne efekte neurotransmitera gama-aminobuterne kiseline (GABA) i tako dovode do smirujućeg efekta koji smanjuje aknksioznost kod osobe koja ga koristi.
Za razliku od pojedinih benzodijazepina koji imaju i antidepresivno dejstvo, bromazepam to nije i ne može se koristiti za otklanjanje simptoma depresije kao antidepresiv. Ovaj lek se dobro pokazao kod lečenja umerenih do teških paničnih i anksioznih poremećaja, kao i u kratkoročom lečenju nesanice.
Bromazepam se prepisuje na što kraći vremmenski period, što je najviše od osam do 12 nedelja. Doziranje je indivduualno od pacijenta do pacijenta, a prosečna doza za pacijente koji se leče “kod kuće” je 1,5 do 3mg, maksimalno tri puta na dan.
Kod ovakvih pacijenata terapija se započinje od najmanje preporučene doze, koju lekar po potrebi može da povećava do optimalnog delovanja. U težim oblicima bolesti, pogotovo kod hspitalizovanih pacijenata, daje se od šest do 12 miligrama dva do tri puta dnevno.
Prilikom dugotrajnog lečenja bromazepamom, terapiju ne treba naglo prekinuti, već se, uz konsultaciju s lekarom, doze postepeno smanjuju do konačnog ukidanja.
Brzina delovanja leka protiv anksioznosti i teskobe je indivdualna i razlikuje se od osobe do osobe. Ublažavanje simptoma zbog kojih se koristi lek, zavisi od toga koliko dugo neko konzumira bromazepam i koju dozu je primenio. Takođe, od istih faktora zavisi i koliko će trajati dejstvo leka.
Ipak, lek bromazepam, uzet „na prazan stomak“, skoro se potpuno apsorbuje. Maksimalni nivoi bromazepama u plazmi dostižu se u periodu između pola sata do četiri sata i mogu se održavati u periodu do 12 sati. Međutim, ove parametre ne treba uzimati kao pravilo, jer se, ponavljamo, dejstvo bromazepama razlikuje od osobe do osobe.
Bromazepam ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, pa tokom dejstva leka, ne bi trebalo upravljati motornim vozilima niti rukovati alatima i mašinama. Lek dovodi do pospanosti, usporenih reakcija i gubitka koncentracije.
Sedativno dejstvo bromazepama, mnogi koriste kao pomoć da što lakše preguraju noć, odnosno, kao lek protiv nesanice (insomnija). Bromazepam, kao i drugi lekovi iz grupe benzodijazepina, pored svog željenog sedativnog efekta imaju i neželjene posledice.
Česta upotreba ovih lekova dovodi do stvaranja zavisnosti, a nagli prekid može dovesti do apstinencijalnog sindroma. Posle svakodnevne uptrebe u trajanju od četri do šest meseci, razviija se tolarenacija na lek, koji potom gubi svoje dejstvo.
Kao rezultat takve tolerancije, osoba koja je tokom početnog perioda uzimanja leka dobijala zadovoljavajuće rezultate, umesto jedne može uzeti dve ili više tableta bromazepama, u pokušaju da dobije željene efekte. Time, zapravo, povećava rizik od predoziranja ovim lekom i pojave neželjenih posledica.
Bromazepam, kao i svaki drugi lek može da dovede do neželjenih posledica, ali ne nužno kod svakoga. Alergije kao nus pojave ispoljavaju se u vidu oticanja lica, usana, grla, šaka i mogu da dovedu do otežanog disanja. Takođe kao neželjene posledice javljaju se srčane smetnje, slabost srrca ili srčani zastoj. Na spisku neželjenih reakcija su osećaj uzmenirenosti, agresivnost, promene u ponašanju koje nisu u skladu sa karakterom osobe koja koristi lek, a mogu se javiti noćne more i halucinacije.
U slučaju da se ispolje neki od navedenih simptoma, odmah se treba obratiti lekaru i uz stručne savete prekinuti sa uzimanjem leka.
Pojam zavisnosti obično se vezuje za ilegalne psihoaktivne supstance, ali podjednako, zavisnost mogu da izazovu i legalni lekovi poput bromazepama, ukoliko se zloupotrebljavaju. Dejstvo bromazepama je takvo da u veoma kratkom roku izazva zavisnost i zbog toga je ovaj lek odgovoran za sve veći broj zavisnika širom sveta.
Bromazepam se obično zloupotrebljava zbog snažnog, kratko-delujućeg euforičnog uticaja koji pruža bromazepam dejstvo, a koji je među zavisnicima poznat po svom snažnom „uzletu“.
Zloupotreba bromazepama, ima visoku cenu, jer upotreba leka može brzo da preraste u fizičku zavisnost (znojenje, drhtanje, ubrzan rad srca, grčevi, glavoboja) i psihološku (depresija, ravnodušnost, nesanica, teška anksioznost, panični napadi, halicinacije).
Zavisnici od bromazepama imaju veću verovatnoću da se upuste u rizična ponašanja vezana za HIV/HCV, verovatnije će u upotrebu uključiti više droga za još snažniji efekat i imaju viši nivo društvenih i psiholoških poremećaja.
Bromazepam dejstvo zloupotrebljavaju ljudi koji koriste mnogo različitih droga, kao što su alkoholičari i zavisnici od heroina. Prema nekim istraživanjima, bromazepam ima veći potencijal za zloupotrebu od većine drugih benzodiazepina zbog kratkog perioda početka euforije.
Korišćenje bromazepama nikako ne treba prekinuti naglo i odjednom, već isključivo uz konsultacije s lekarom. U slučaju naglog prestanka, anksiozost može da se poveća uz moguću pojavu i drugih simptoma neželjenih dejstava, poput srčanih i problema sa disanjem.
Smanjivanje doze i obustava leka moraju se uvoditi postepeno, a ritam kojim će se prekinuti terapija bromazepamom odrediće lekar.
U slučajevima težeg oblika zavisnosti od bromazepama ponekad je porebna i klinička hosptalizacija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar