1
Britanski soj koronavirusa je u Srbiji potpuno preuzeo dominaciju, sada ga ima kod više od 80 procenata zaraženih. "Maltene smo kao Velika Britanija, kako kod njih, tako i kod nas", tako nam rasprostranjenost tog soja koji se mnogo brže širi i prenosi opisuje virusolog i profesorka Medicinskog fakulteta Tanja Jovanović.
Prema rečima doktorke Jovanović, dobra okolnost je to što još nismo registrovali prisustvo južnoafričkog ili brazilskog soja.
„Ovi drugi mutirani sojevi su kompleksniji u smislu efikasnosti vakcina. Nije da vakcine prestaju da budu efikasne, nego postepeno smanjuju efikasnost sa brojem mutacija koje se dešavaju u virusu“, objašnjava naša sagovornica.
Ono što je karakteristično za britanski soj je da se brzo širi, ali ga dobro kontrolišemo antitelima koja smo dobili tako što smo ili preležali bolest ili se vakcinisali.
O munjevitom širenju i dominaciji britanskog soja svedoči i podatak da je pre 10 dana njegova rasprostranjenost bila veće od 50 posto, ali je već tada doktorka Jovanović predviđala da će se procenat uvećati
„Infekcija se mnogo brže prenosi, zbog toga što se virus promenio tako da lakše može da se veže za ćelije u kojima može da se razmnožava, a to sz pre svega ćelije respiratornog trakta. Koncetracija virusa u u sekretima i ekskretima je mnogo veća, pa je i mogućnost zaražavanja veća. Neki matematički modeli pokazuju da je 70 posto veća transmisjia ovog britanskog soja od prethodne varijante koja je bila dominantna, ne samo kod nas nego i u celoj Evropi”, objašnjava naša sagovornica.
Ona napominje da je virus takav da je postao dominantnan gde god da je stigao i da Srbija po tome nije izuzetak.
Ona napominje da je došlo do 23 mutacije, ali da nisu sve jednako važne.
„Važne su mutacije koje su se desile u tom f genu, koji kodira najpovršnije proteine virusa u kojima se nalaze strukture koje prepoznaju i antitela i limfociti, koji su važni za indukciju naših odbrambenih mehanizama. Ove mutacije su omogućile virusu da se bolje pripoji i lakše uđe u ćeliju i da se brže u njoj razmnožava. Pošto virusi posle razmnožavanja napuštaju ćeliju i onda se respiratornim sekretima izbacuju u spoljašnju sredinu, onda je i koncentracija virusa u respiratornim sekretima mnogo veća i zato se virus lakše prenosi sa inficirane na zdravu osobu“, objašnjava profesorka Jovanović.
Britanska varijanta virusa je u Srbiju stigla krajem decembra i već je uspela da postane dominantna.
Naša sagovornica podseća i na to da prva pacijentkinja koja je kod nas registrovana kao slučaj zaraze britanskim sojem virusa nije imala tešku kliničku sliku.
„Ona je na svoj zahtev testirana na Torlaku. Ona je inficirala svoju rodbinu u Srbiji i ta rodbina je bila hospitalizovana, ali nisu imali težu kliničku sliku“, navodi doktorka Jovanović.
Ipak, čini se da se u aktuelnom momentu pandemije sve više pacijenata suočava sa težim simptomima.
„Većina pacijenata koji zahtevaju hospitalizaciju su na kiseoničnoj terapiji. Povećava se i broj ljudi koji su na respiratoru. Pokazano je i da mlade osobe počinju da dominiraju. Mlađi ljudi teško prihvataju epidemiološke mere, s obzirom da se u prethodnom periodu nije pokazalo da je virus tako opasan za mlađu populaciju, pa se oni slobodnije ponašaju, zato se češće zaražavaju i lakše prenose infekciju svojim priajteljima i rođacima“, zaključuje doktorka Jovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
