Bravo, carice: Dr Tatjana iz Niša naučila znakovni jezik zbog gluvih pacijenata

Osnove znakovnog jezika naučila je pre šest meseci i dalje ga usavršava, a jedini motiv joj je dobra komunikacija sa pacijentima koji ne čuju.„Krenula sam sa tim da bi mogla da razumem svoje pacijente, da bi razumela Vladu, Dejana, Dragicu... Imam trenutno pet svojih gluvih pacijenata. Da bi mogli da radite svoj posao kako treba Vi morate da imate dobru komunikaciju sa onim ko sedi preko puta vas. Morate da razumete šta Vam kaže“, kaže dr Ristić za Nova.rs.Prema rečima dr Ristić, epidemija korona virusa i obaveza nošenja maski gluvim osobama dodatno su otežale sporazumevanje i to je bio njen dodatni motiv da počne da uči znakovni jezik.„Gluve osobe mogu da čitaju sa usana 30 do 40 odsto reči i naročito su dobra u tome deca čiji roditelji čuju, a koji koriste znakovni jezik. Međutim, mi sada u ambulantama nosimo jednu masku, a u kovid ambulantama dve maske i gluve osobe ne mogu ništa da nam pročitaju sa usana, a dolaze sa određenim zdravstvenim problemom i žele da ga reše. Da bi mogla da im pomognem, moram da ih razumem“, objašnjava dr Ristić.Navodi da u našoj zemlji ne postoji osnovna škola znakovnog jezika za čujuće ljude, nema srednje škole, niti akademije, a nema ni udžbenika, niti bilo kakve skripte. Tragajući za mestom gde bi mogla da nauči znakovnog jezika stigla je do Akademije Oksford.„Uplatila sam prvi kurs od 50 časova i dogovorila individualne časove preko skajpa. Bilo je to vreme kada smo imali „pikove“ epidemije i često sam menjala smene, tako da sam se za časove organizovala danas za sutra. Na tom prvom tečaju moje učenje znakovnog jezika sastojalo se uglavnom u učenju medicinskih termina“, izjavila je dr Ristić koja u niškom Domu zdravlja radi od 2016. godine, a u ambulanti „Rasadnik“ od 2019. godine.Kako kaže, upisala je i novi tečaj, jer je nakon medicinskih termina krenula da uči znakove koji se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Prema njenim rečima, kad naučite određene znakove poenta je da krenete da spajate rečenice i počnete da ga koristite kao svaki drugi jezik.„Pacijenti me i sad uče nečemu, isprave me kada pogrešim. Znakovni jezik ima svoje lokalizme, nije isti u Vojvodini, centralnoj Srbiji ili na jugu zemlje. Jezik gluvih nije međunarodni kao esperanto. Ima znakova koji se razumeju i ovde i, recimo u Americi, ali svaka zemlja ima svoj znakovni jezik. Ukoliko je neko želeo da nauči znakovni jezik da bi u inostranstvu radio kao prevodilac, neka zna da mu je ta ideja odmah propala“, objasnila je dr Ristić.

Dodaje da su njene kolege u prvi mah bile iznenađene kada su saznale da je krenula da uči znakovni jezik, ali su je u tome podržale, posebno menadžment Doma zdravlja.„Kažu mi da je to sjajna ideja, a ja bi volela da se što više mojih kolega nauči znakovni jezik. Počela je da uči dr Maja Radenković koja je na specijalizaciji iz otorinolaringologije. To je super stvar za Dom zdravlja i čitav region jer kod ORL lekara gluvi pacijenti najviše odlaze zbog implantata ili slušnog aparata“, navodi naša sagovornica.Prema njenim rečima, u poslednjih šest meseci, otkako je naučila znakovni jezik, stekla je utisak da su ljudi doživeli to kao senzaciju, ali ona ne smatra da u tome nema ničeg senzacionalnog.„Mislim da je prosto u prirodi čoveka da želite da radite svoj posao najbolje što možete, a da bi to uradila ne mogu da delim pacijente na gluve i čujuće “, istakla je Ristić.Prema njenim rečima, u Nišu ima zvanično oko 600 gluvih i nagluvih lica, ali svakako ih je više jer je siguno ima osoba koje se nigde ne pojavljuju, a imaju taj i ili i još neki zdravstveni problem.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram