2
Bubrežna bolest je trenutno na osmom mestu vodećih uzroka smrti, a procenjuje se da će do 2040. godine biti na petom mestu ove liste. Hronična bolest bubrega je zapravo oštećenje strukture ili funkcije bubrega koje traje preko tri meseca. Procenjuje se da hronična bolest bubrega (HBB) pogađa više od 850 miliona ljudi.
Pacijenti koji imaju povećan rizik da razviju hroničnu bolest bubrega su najčešće osobe sa hipertenzijom, dijabetesom, osobe starije od 60 godina i osobe čiji su bliski srodnici bolovali od bolesti bubrega. Faktori rizika, osim već navedenih, mogu biti i neke multisistemske bolesti (sistemski lupus ili druge autoimune bolesti), korišćenje lekova koji mogu uticati na bubrege, kao i kardiovaskularne bolesti (srčana insuficijencija, ishemijska bolest srca).
„Sve osobe sa povećanim rizikom za hroničnu bubrežnu bolest treba da provere stanje svojih bubrega jednom godišnje. A kako farmaceuti mogu pomoći. Oni mogu savetovati o pravilnoj i bezbednoj upotrebi lekova i dijetetskih suplemenata. Poznato je da primena visokih doza vitamina C ili preparata brusnice, kod određenih osoba može dovesti do pojave peska ili kamena u bubregu. Dugotrajna primena visokih doza proteina ili aminokiselina može štetiti bubrezima. Kada se ne poštuju preporuke proizvođača dijetetskih suplemenata u pogledu doze i dužine primene, raste rizik od oštećenja bubrega. Zabeleženi su slučajevi oštećenja bubrega zbog primene hroma u dozama većim od preporučenih ili zbog dugotrajne primene visokih doza preparata germanijuma“, objašnjava mag. farm. spec. Sonja Stojiljković iz Farmaceutske komore Srbije.
Određene kombinacije lekova i dijetetskih suplemenata mogu uzrokovati oštećenje bubrega, a sa druge strane veliki broj lekova može pogoršati stanje bubrežne bolesti.
„Ovde spadaju čak i lekovi koji su u čestoj upotrebi, kao što su lekovi protiv bolova, neki antibiotici, određeni lekovi za snižavanje krvnog pritiska, kao i oni koji deluju na bolesti nervnog sistema. Često starije osobe, koje koriste lekove za snižavanje krvnog pritiska, traže lekove protiv bolova poput diklofenaka, ibuprofena, naproksena, zbog dugotrajnih bolova u zglobovima. Baš kod ovih pacijenata primena navedenih lekova protiv bolova povećava rizik od bolesti bubrega, naročito ako se korite u većim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda“, ističe Stoiljković.
Pročitajte još:
S obzirom da su pacijenti sa hipertenzijom i dijabetesom u najvećem riziku, farmaceuti – savetnici za dijabetes u apotekama širom Srbije mogu pomoći. Zahvaljujući Farmaceutskoj komori Srbije, od aprila ove godine imaćemo i farmaceute – savetnike za hipertenziju.
„Lečenje hipertenzije kojim treba da se postigne i održava ciljna vrednost krvnog pritiska koju će lekar odrediti za svakog pacijenta ponaosob, uz redovne kontrole, može da spreči ili odloži pojavu albuminurije/proteinurije kod bolesnika sa dijabetesom, hipertenzijom, ali i kod starih osoba bez dijabetesa. Striktna kontrola glikemije je važna preventivna mera u populaciji bolesnika sa dijabetesom, a takođe i mera za usporavanje napredovanja dijabetesne bolesti bubrega. Farmaceute možete pitati i kako da prestanete sa pušenjem, kako da u skladu sa svojim navikama i mogućnostima budete dovoljno fizički aktivni ili kako da održite ili smanjite telesnu težinu“, savetuje Stoiljković.
Brošuru o hroničnoj bolesti bubrega pripremilo je Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenta kojima je potrebna transpantacija „Zajedno za novi život“. Brošura je namenjena pacijentima, a pisali su je vrhunski stručnjaci iz ove oblasti. Farmaceute – savetnike u apotekama širom Srbije možete pronaći putem sajta Farmaceutske komore Srbije.
***
BONUS VIDEO: Zdravo misli – Hronična bolest bubrega
