"Prosveta je došla do dna", ovo je, zasigurno, rečenica koju smo juče na protestu prosvetnih radnika u Beogradu čuli nekoliko puta. Zato nastavnik Boban Marović (64) iz Jagodine, koji predaje fizičko vaspitanje u ondašnjoj Osnovnoj školi, sa stažom dugim tideset godina, sa nestrpljenjem čeka sledeću godinu kada će konačno otići u penziju. Kaže da ovakvo poniženje učitelja i nastavnika više ne može da gleda. S druge strane, njegov kolega Novica Trajković (63) koji radi trideset šest godina u jednoj vojvođanskoj školi, takođe je razočaran stanjem u prosveti, ali se plaši odlaska u penziju jer se pita kako će onda živeti, ako sada sa trenutnom platom jedva sastavlja kraj sa krajem.
Nastavnika Bobana zatekli smo na protestu prosvetnih radnika, kako korača ulicom Kneza Miloša, hrabro i ponosno, dok s vremena na vreme dune u pištaljku iz sve snage. Vidi se da je u formi, sportskog duha, ai ne čudi jer se bavi sportom čitavog života, a poslednjih trideset godina trudi se da kod mališana u Jagodini stvori isti takav duh – zdrav i sportski.
Uprkos tome što voli decu i rad sa njima, nastavniku Bobanu se žuri u penziju. Kaže nam da se raduje sledećoj godini, kada će se pozdraviti sa učenicima, kolektivom i prosvetom i da je „bilo dosta“. A bio je čak i direktor.
„Bože zdravlja, sledeće godine postajem penzioner. Radujem se i verujte mi, danas bih otišao da se ne odbija toliki iznos, mislim na prevremenu penziju. Otišao bih istog trenutka, ali odbija se puno i onda moram da čekam da napunim 65 godina“, isključiv je nastavnik Boban.
Kao neko ko je u prosveti „prešao preko trnja i granja“ i to punih trideset godina, nastavnik Boban kaže da u prosvetnom sistemu više ništa nije kao što je bilo. A ni u školama.
„Sve ovo što ste čuli na protestu, a što su pričale moje kolege, tačno je. I to je realnost današnjeg obrazovanja. Situacija je izuzetno teška i loša, obrazovni sistem je urušen, ne postoji dostojanstvo učitelja, nastavnika i profesora, generacije su takve kakve jesu, neka su živi i zdravi, ali treba raditi sa njima. Zato se nadam da nas roditelji podržavaju jer bez njih ne možemo ništa. A ko su oni zaista uz nas, onda zajedno možemo postići ono što svaki prosvetni radnik želi „, kaže nastavnik sležući ramenima.
Dodaje da je bilo različitih situacija tokom rada u školi, ali da u poslednje vreme, umesto pedantnosti, sportskog duha, plemenitosti i čistote, vlada ono najgore – nepoštovanje, neuvažavanje i opšta nekultura. Napominje ni da roditelji više nisu kao što su nekad bili.
„Roditelji slepo brane svoju decu. Mi, kada želimo da im ukažemo na neke pozitivne stvari i da zajedničkim snagama radimo na njihovim poboljšanju jer vidimo da dete ne ide u pravom smeru, oni nma to uzimaju za zlo jer misle da mi njihovo dete mrzimo, da ga ne volimo i da ga kinjimo, ali to apsolutno nije tačno. Ima takvih, ali to su retki slučajevi, Bogu hvala. Većina roditelja je za obrazovni sistem, ali mnogo izmenjen i mnogo drugačiji“, ističe naš sagovornik.
Učitelj Novica Trajković radi u Osnovnoj školi „Sveti Georgije“ u selu Uzdin, na samo 10 kilometara od Kovačice. Bio je na protestu prosvetnih radnika, kao i svake prethodne godine jer, kako priča za naš portal, džabe od borbe ako nije na licu mesta.
I posle trideset šest godina rada u prosveti, učitelj Novica je nasmejan, vedar i pun elana. Kaže da njegovom pozitivnom duhu doprinose deca, te da, za razliku od njegovog kolege Bobana, ni ne razmišlja o penziji jer se plaši kako će tek onda živeti, ako danas sa učiteljskom platom „životari“.
„Nikada nije bilo lošije nego što je sada. Nikada. Boli me, kao i moje kolege, što nas ne poštuju. Ni sredina, ni ljudi, oni su naš urušili, ali ni država nas ne poštuje. Uslovi su pristojni, nisu neispunjivi. Da li je mnogo što tražimo platu na nivou republičke zarade? Sa ovom trenutnom platom koju imamo, može da se životari, ali ne može da se živi dostojno. Prosvetni radnici imaju potrebu za kulturom, da kupe knjigu i da čitaju, da odu u bioskop i pozorište. Naša interesovanja su mnogo veća i šira. Boli me što trpi kultura. Ako i potrošim na to neki dinar, onda na drugoj strani moram to da uštedim. Tako da, nije sve ovo dostojno življenja jednog prosvetnog radnika. Jako sam razočaran. Nisam ljut, bio sam ljut kad sam bio mlađi, sada sam samo razočaran“, priča nam iskreno nastavnik Novica.
Podvlači da se plaši odlaska u penziju, koja se polako bliži.
„Ne želim da idem u penziju jer ako se sa ovom platom živi veoma skromno, kako ćemo, onda, tek živeti sa penzijom koja je upola manja od plate?“, pita se učitelj Novica.
Voli rad sa decom i to ga je, priznaje nam učitelj, održavalo da sve ove godine, uprkos lošim uslovima za rad i svakodnevnim poniženjima, ostane u prosveti.
„Rad sa decom – to je jedina i prava svetla tačka. Volim decu, a i oni mene, valjda. Tako mi izgleda. To me održava i to mi daje energiju. Ja sam veteran, i dan danas sam pun energije, ne umem da zabušavam i da radim malo, ja uvek radim sve ili ništa. To mi daje energiju, deca, njihova čistota, nevinost. Deca su dobra, ali mi nismo dobri, mi odrasli. To je problem“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, članovi sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja predali su juče Vladi Srbije zahteve u kojima se traži da se zarade zaposlenih u obrazovanju izjednače sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji i da se izradi strategija za povećanje plata u narednom periodu.
Na spisku zahteva je, takođe, i da se u skladu sa dogovorom sa Ministarstvom prosvete odmah poveća dodatak odeljenjskim starešinama i da se smanji pedagoška administracija u osnovnim i srednjim školama.
Članovi Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije prethodno su se okupili ispred Skupštine Srbije na protestu pod nazivom „Uvažen nastavnik, dostojanstvena Srbija“.
Učesnici protesta nosili su zastave sa sindikalnim obeležjima i transparente „Budućnost obrazovanja počinje danas“, „Ni pravde, ni para“, „Ne odustajemo“, „Dosledno za prosvetu“.
BONUS VIDEO: Prosvetari pred Skupštinom Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar