0
Profesor Živan Lazović, nekadašnji prvi čovek Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši prorektor Univerziteta u Beogradu ne zna kakav će status imati sledećeg septembra kada stiče uslov za penziju.
Odeljenje za filozofiju podnelo je zahtev Kadrovskoj komisiji da se njihovom kolegi produži radni odnos na dve godine, međutim, ova ideja bi mogla da bude razlog za novi slučaj na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Sa ovim predlogom se ne slažu sve kolege, a dvojica profesora, Duško Prelević i Nebojša Grubor su, svako za sebe, uputili dopise Kadrovskoj komisiji u kojima su taksativno naveli razloge zbog kojih nekadašnjem dekanu ne treba pružiti takvu priliku.
U dopisima Prelevića i Grubora osporena je stručnost profesora Lazovića, a navedeni su i primeri koji su na ivici akademskog ponašanja.
Nebojša Grubor u svojoj analizi ocenjuje da Živojin Lazović ne ispunjava ni minimum kriterijuma koje predviđa Statut Filozofskog fakulteta. On je naveo i primere, uz konstataciju da od šest uslova „vezanih za rezultate u naučnom radu“ Lazović ne ispunjava četiri.
Da bi se redovnom profesoru produžio radni odnos prema Satutu fakulteta potrebno je, pored ostalog, da je kandidat u međuvremenu (od izbora u prethodno zvanje) ostvario rezultate u naučnom radu.
Profesor Grubor, na primer, skreće pažnju da knjiga „Problem filozofskog skepticizma“ ne može biti kvalifikovana kao naučni rad, jer je već vrednovana 2012. kada je Lazović biran u zvanje redovnog profesora.
Za Grubora je, između ostalog, problematično i vrednovanje rada „Čemu prikrivanje istorije srpske filozofije“ jer taj tekst nije štampan u časopisu Teorija, već posebno, mimo znanja redakcije, pa onda pridodat časopisu kao separat. A to nije uobičajena praksa za objavljivanje naučnih radova.
Pročitajte još:
0
0
10
Istim separatom odnosno naslovom („Čemu prikrivanje istorije srpske filozofije“) bavio se i profesor Prelević. On ocenjuje da je to kritički osvrt na knjigu profesora Slobodana Žunjića („Istorija srpske filozofije“) i da ne može biti tretiran kao naučni rad.
Kao ilustraciju o kakvom tematu se radilo, a da bi dočarao ambijent u kome je Lazovićev tekst nastao Prelević navodi i naslov osvrta jednog drugog profesora, Jovana Aranđelovića: „Kako je neznalica oklevetala Odeljenje za filozofiju“.
Za bolje razumevanje valja znati da se čitava priča oko knjige „Istorija srpske filozofije“ događala 2015. odnosno u vreme kada je, sada već pokojni, Žunjić bio kandidat za dopisnog člana SANU, a Lazović prorektor BU. Slučajno ili ne, Žunjić nije izabran.
Oni koji se sećaju tog vremena možda pamte i debate i polemike na ovu temu, a ako žele da se podsete mogu na Internetu pronaći tekst „Inkviziciona hajka na profesora
Žunjića“ (Dragan Pavlović).
Dalje, profesor Prelević ocenjuje da Živan Lazović ne ispunjava nijedan uslov predviđen Statutom da bi mu se produžio radni odnos i dodaje da je nerealno čekivati da bi ti uslovi u skorije vreme mogli biti ispunjeni.
Do konačnog raspleta, dok profesor Lazović ne sazna da li će u septembru u penziju valja još dodati da je Kadrovska komisija fakulteta vratila predlog Odeljenju za filozofiju – da predlagači još jednom odvagaju. Možda nisu znali za neodstatke na koje ukazuju Grubor i Prelević.
BONUS VIDEO: Nikolić: Povećanje penzija od 19 odsto nije veliko ako imamo u vidu nivo inflacije