1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je pregledao celu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu čija se nadstrešnica urušila i usmrtila 14 osoba. Rekao je predsednik na nacionalnoj frekvenciji da ne zna ko je kriv, ali da je svakako reč o grešci struke i da ne bi bio u koži ni sudijama ni veštacima. Ipak, izneo je i "stručni" stav da to što je "bio neko premazivao, nije nikakav teret". Stručnjaci su, međutim, za N1 govorili o tome da li je i u kojoj meri dodatno opterećenje moglo da dovede do urušavanja nadstrešnice.
Vučić je napomenuo da će biti mnogo teško i tužilaštvu i sudovima, a veštacima najviše, da ustanove da li bi da nije bilo opterećenja dodatim staklom, to stajalo još godinu, dve ili tri, ističući da su te gvozdene sajle bile dotrajale. Kazao je da nije vršena rekonstrukcija nadstrešnice, a na pitanje voditelja da li je ona „šminkana“ i nešto vršeno na njoj, predsednik je rekao „ono što je bilo predviđeno zadatkom“.
„I sa tim radovima je dve godine tako stajala, pa sad odlučite zbog čega je palo. Recite, da li je palo zbog 60 godina starosti ili dve godine malo većeg pritiska. Ili zbog struke koja nije rekla da to mora hitno da se obnovi – korodirane železne sajle ili stakla. Ili je zbog toga što kažu tih dana su bile vibracije. Bio neko premazivao, što je nikakav teret. Postavlja se pitanje da li je ono od pre dve godine doprinelo dodatno ili koliko je ubrzalo, ili je svakako korodiralo ili nije. To neka dokazuju veštaci, neka se dokazuje na sudu“, rekao je Vučić, prenosi N1.
PROČITAJTE JOŠ:
1
2
2
Dok se građani opraštaju od nastradalih, a za danas je zakazan i protest u Novom Sadu zbog tragedije i dalje odzvanja pitanje – ko je odgovoran za tragediju? Tužilaštvo je pokrenulo istragu, a nadležni pokušavaju da objasne da je reč o starom objektu, kao i da nije bio deo nedavne obnove. Stručnjaci, među kojima je i Zoran Đajić, koji je do marta 2023. bio nadzornik na rekonstrukciji novosadske železničke zgrade, kaže za N1 da je rađeno i na nadstrešnici i da to i jeste uzrok njenog pada.
Podsećamo, Đajić, inženjer geologije rekao je za N1 da su na nadstešnici rađeni radovi, te da na dopise koje je slao na brojne adrese da ploče sa pročelja zagrade moraju da se skinu i da se mora videti šta je iza njih, niko nije odgovorio. Na jednoj od fotografija koje je objavio u svom izveštaju, rekao je on, vidi se da iza jedne od tih ploča ima dela betona, a delom beton nedostaje i umesto njega „zgužvani su džakovi od cementa da bi se manje betona stavilo unutra“.
Đajić koji je radio kao konsultant saobraćajnog instituta CIP tokom izrade projekta rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu rekao je da je na nadstrešnici rađeno.
„U prvoj fazi je rađena reparacija keramike koja je bila na plafonskom delu i rađeno je samo šminkanje te nadstrešnice. U drugoj fazi, tokom rada na fasadi zgrade i rada na rekonstrukciji kamene obloge, poslao sam u martu 2023. jedan izveštaj izvođačima i svi su dobili te izveštaje od ministarstva pa na dole, u kome sam tražio da se sa pročelja zgrade skinu mermerne ploče i da se proveri kakva je podloga ispod tih mermernih ploča, da se podloga reparira i da se stave nove mermerne ploče, što je inače bilo predviđeno projektom“, rekao je on.
Na tom pročelju su, kaže on, bile okačene utege koje su držale nadstrešnice. Utege, to su sajle koje se sa krovne konstrukcije spuštaju kako bi ojačale samu konzolu nadstrešnice.
„Ona nije imala stubove. Ona je stajala tako što je konzola bila vezana za zgradu, a nošenje cele nadstrešnice su bile utege koje su bile prikačene za vrh zgrade upravo na tom zupčastom prepoznatljivom delu. Da su tada skinute te ploče, verovatno bi se primetilo da podloga nije dobra i možda bi se i primetilo da su te utege možda i korodirale“, rekao je Đajić.
Inženjeg geologije ističe da ne zna kako je stanje bilo tamo, ali „činjenica je da taj deo nije urađen i izvođač je odlučio samo da prefarba ploče koje je trebalo zameniti“.
„Trebalo je reparirati podlogu tih ploča. To da nije rađeno na nadstrešnici nije tačno, jer je nadstrešnica naknadno pokrivena staklom i projektant 1965. godine, kad je radio stanicu, on je radio konzole i prednji deo je bio povezan, a između toga su bili prazni prostori i te utege su držale tu količinu betona i tog materijala“, kazao je on.
Ko je odlučio da se sve to pokrije i na koji način, ne zna. Kako je kazao, nekoliko je puta insistirao da se te ploče skinu.
„Svi drugi delovi, fasade i podovi i to, sve je to urađeno prema projektu i prema tim mojim izveštajima. Taj deo nije hteo niko da uradi. I to je ofarbano pred jedan dolazak predsednika, tamo su često dolazili, naravno dolazio je i sadašnji predsednik vlade koji apsolutno snosi odgovornost za sve to, jer u to vreme je bio gradonačelnik. Kad god su dolazili, onda su dovodili firme iz Novog Sada, koje su šminkale zgradu, farbale i naravno naplaćivale“, naveo je on.
Đajić je kazao da su neke stvari rađene tako što je „progledano kroz prste“, ali na sreću ništa od toga ne ugrižava bezbednost putnika.
Komentarišući izjavu kinekog konzorcijuma, kaže:
„Neka odgovorni kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno opterećuje, bez obzira da li ima papir za to ili nema. Mislim, ako CIP nije to isprojektovao, onda odakle im pravo da rade na projektu? Ako jeste isprojektovao, onda taj neko ko je izvodio radove treba prvo da napiše da će njegova ta dodatna opterećenja biti toliko teška po kvadratnom centimetru, da će toliko opteretiti i da kaže ‘sve ovo što nosi nadsrešnicu će izdržati ili neće, projektujemo lakšu oblogu ili ne projektujemo oblogu’. Mislim, za sve to postoje papir i sigurno postoji dokaz“, istakao je on.
Dodao je:
„Poginulo je 14 ljudi, i sad neko izađe i javno priča da tamo ništa nije rađeno, a mi imamo fotografije, znači, svi ste videli nadstrešnicu kako je bila pre, i kako je sad zajedno sa staklom pala dole, pa nemojte pričati“, rekao je on.
O tome da li je stavljenje mermernih ploča, dodatne čelične konstrukcije i stakla, u odnosu na prvobitno stanje i projekat iz 1964. godine moglo da dovede do pada nadstrešnice, za N1 je govorio i profesor Arhitektonskog fakulteta Goran Vojvodić.
„Znate, u vreme kada je izvršena izgradnja, a prethodno i projektovanje i proračuni koji su rađeni, bili su mnogo relaksiraniji ulaznim podacima. Pa se računalo sa 75 kilograma opterećenja i sa mnogo manjim silama vetra, što danas nije slučaj“, naveo je Vojvodić.
PROČITAJTE JOŠ:
Konstrukcija koja je opstala 60 godina, navodi, urušila se nakon intervencije koja je podrazumevala njeno osavremenjavanje.
„To je jako čudno. Hoću da kažem da je rezultat svakako mogao biti dodatno opterećenje. Opterećenja su velika. Staklene površine, mermerne ploče, intervencije na podkrovnoj konstrukciji unutra (…) Onog momenta kad je izvršena nekakva intervencija, desila se katastrofa“, ocenio je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
