0
Bezbednosno informativna agencija oglušila se nekoliko puta na nalog Poverenika za informacije od javnog značaja, da televiziju N1 obavesti da li poseduje dokumente sa oznakom državna tajna, koje je predsednik Aleksandar Vučić, prošlog avgusta čitao u jutarnjem programu Pinka. Poverenik za informacije od javnog značaja, naložio je BIA i da tražene dosijee, ukoliko ih poseduje, dostavi televiziji N1. BIA to nije uradila, pa bi po zakonu trebalo da bude novčano kažnjena. Međutim, ima li ko zakon da sprovede?
Imaju li i drugi novinari, osim voditelja Pinka pred kojima je predsednik Vučić otkrivao državne tajne, pravo da vide te dokumente? Šta zapravo piše u tim dokumentima, imaju li građani pravo da čuju i od novinara, a ne samo od Vučića?
Zakon je jasan, to su javno dostupne informacije i javnost ima pravo na njih. Međutim, Bezbednosno informativna agencija krši zakon i novinarima N1 ne dostavlja dokumente koje je predsednik, prošlog avgusta, listao i selektivno čitao u jutarnjem Pinka.
Da BIA krši zakon saglasan je i poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović, smatra i da je potrebno kazniti ih novčano. Ali kako? Da li je moguće kazniti BIA?
„Kada bi Poverenik i raspolagao potrebnim podacima za donošenje rešnja o kažnjavanju, izvršenje tih rešenja bila bi stvar dobre volje izvršenika, s obzirom da su se svi potencijalno nadležni za sprovođenje njihovog prinudnog rešenja izjasnili da „nisu nadležni“ (osnovni sudovi – prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, Poreska uprava, Narodna banka, prekršajni sudovi, Komora javnih izvršitelja)“, navodi Poverenik.
Poverenik zove u pomoć Vladu Srbije da, kako se navodi u dopisu televiziji N1, neposrednom prinudom obezbedi da Bezbednosno informativna agencija bude kažnjena. Nekadašnji poverenik, sadašnji advokat, Rodoljub Šabić ne veruje ni da će Vlada poštovati zakon, kaže, u sličnim slučajevima, ni ranije nije.
„Godinama Vlada ignoriše tu svoju obavezu i mi smo zaista u paradoksalnoj situaciji da jedan organ vlasti, najviši organ vlasti, čija je glavna funkcija da obezbedi izvršenje zakona, to ne čini, bar kada je u pitanju pravo javnosti da zna“, kaže Šabić.
Da javnost ima pravo da zna prema zakonu, ali ne i u praksi, svakodnevno je iskustvo i drugih istraživačkih novinara.
„Već četiri godine ne možemo da dobijemo podatke iz PIO fonda o radnom stažu Vučića, tri godine čekamo na dokumente iz predmeta zbog sumnje da je Siniša Mali prao novac, podaci o državnom udaru koje je Dragan Vučićević najavljivao, za sve postoji rešenje Poverenika, a institucije se jednostavno oglušuju“, kaže novinarka KRIK Jelena Radivojević.
Podsetimo, novinare televizije N1 interesuje šta zaista piše u dokumentima za koje je Vučić rekao da pokazuju kako je BIA od 2007. do 2011. godine prisluškivala brojne strane obaveštajce i bezbednosno interesantne osobe, ali samo da bi saznala, šta on planira, pošto je sa svim tim ljudima, upravo on redovno kontaktirao.
Nikada nije odgovoreno ni na pitanje kada je tačno predsednik opozvao tajnost sa dokumenata. S obzirom na to da je na njima, kada su izneti pred kamere, i dalje pisalo „državna tajna“.
